Opštinske novine

5

Ка ко се изграђивао Београд

531

На месту садашње Саборне цркве налазила ое зграда старе Саборне цркве, зидана за време Аустријанаца (1717—1739). На њој није било ни торња ни звона, јер за турско доба звона нису смела да звоне у црквама. Верни су позивани на молитву клепалима. Чим је прочитан хатишериф од 1829, који дозвољава Србима слободу богослужења, кнез Милош је одмах поручио из Сомбора 38 звона за цркве по Србији, на рачун општина, и наредио је да се подигне звонара на београдској Саборној цркви. Београђани нису могли чекати ову поруџбину, него набаве три звона из унутрашњости, вероватно нека стара звона из Карађорђевог доба, која су 1813 била сакривена, и пожуре са грађењем звонаре. Београдски Турци се побуне против намештања звона, претећи да ће напасти Србе ако звона зазвоне, јер воле сви изгинути него дозволити да се на једном месту и језан учи и звона ударају. Београдски везир је позвао кнеза Петра Цукића и забранио му да намешта звона, говорећи да ће се Турци побунити и посећи га. — Мени је свеједно, — одговорио је Цукић. — Ако дигнем звона ви велите да ћу погинути од Турака; а ако их не дигнем знам да ћу погинути од кнеза Милоша. И ја волим да погинем од Турака вршећи своју дужност, него да ме иогуби кнез Милош као свога недостојна чиновника!... (М. Ђ. Милићевић). Везир је још неколико пута интервенисао против подизаша звона, настојећи барем да

то одложи; тврдио је да у хатишерифу ништа не стоји за звона. Срби су продужавали посао тврдећи да се под богослужењем разумеју и звона. И звона су радосно зазвонила 16 фебруара 1830, а Турци нису смели извршити своје претње. Срби су одушевљено прославили овај догађај, наравно уз јело, пиће, игру и песму. Звона су звонила, готово без прекида, недељу дана. Београђани су доносили старце, болесне и децу да повуку руком за уже. „Турски топови с Града били су наперени на цркву и тобџије с паљачима у рукама стајале су поред топова, а многе су буле повезале своје бошће и спремиле се да беже у Град, чим прва пушка пукне, али ни један топ с Града није пукао. Турци наоружани до зуба владали су се мирно код својих кућа и у дућанима." (М. Ћ. Милићевић.) Чак је и везир честитао Србима звона преко Алексе Симића „да са здрављем звоне", и извинио се га раније претње. У новембру су стигла прва четири поручена звона из Сомбора, и одмах су намештена на београдску Саборну цркву. Стара звона која су првипут зазвонила у обновљеној Србији пренесена су доцније из Саборне цркве у Вазнесенску цркву, када је ова била саграђена. Стара Саборна црква оправљана је више пута. Али је била толико дотрајала да се више није могла ни оправљати. Зато је срушена 1836 године, а на истом месту отпочето је грађење нове, садашње цркве (28 а-

*

Топчидерска црква (десно: Теразијска чесма)