Opštinske novine

Некролог: *$* Владимир Хајдук~Вел>ковић

Владимир Хајдук-Вељковић, бан Вардарске баиовине, резервни пешад. потпуковник, погинуо је у Скопљу пред Официрским домом 6 септембра у 12.25 ч. 1939 год. Њега је убио, мучки и чак хладнокрвно, са три револверска метка „службеник градске полиције", у пуној свечаној униформи градске полиције отпуштени поднаредник Богољуб Милошевић, родом из Мостара. Трагичном смрћу завршио је живот један родољуб, чији је живот иако доста кратак испуњен неуморним радом за добрз Народа и за напредак Отаџбине. Погинуо је један херој, витез две Карађорђеве звезде с мачевима, невино и у времену када је својој Отаџбини и своме Народу био одвећ потребан. Трагичном смрћу завршио је живот један идеалиста, чије је јунаштво у ратовима за Ослобођење и стварање Краљевине Југославије стварало југословенски еп. Погинуо је, баш после две и по деценије на домаку планина Јужне Србије, где је ран>аван — давао прве капи своје крви, за браћу на Југу а, са којих је планина Српска војска у једноме величанственоме налету пошла да ослободи и уједини сву браћу растурену — све Србе, све Хрвате и све Словенце. Рођен 3 новембра 1893 год. у селу Дубони, Срез младеновачки, Дунавске бановине, у старој и утледној шумадијској породици, која му је још од првих дана живота усадила у души жарки патриотизам, љубав према Слободи и ону патријархалну честитост коју даје свака Шумадинка своме сину и, која када га упућује на какав важан пут увек му предочава „да свој образ не укаља". По свршеној основној школи у месту рођења и, по завршених 7 разреда гимназије ступа у Војну академију 1 септембра 1913 год. са 46 класом. Пун заноса као млади кадет за официрски позив већ се међу друговима нарочито истиче. Али, рат који је Аустроугарска објавила Србији и, Краљевину Србију натерала да ратује, шега 1914 год. затиче као недовршенога питомца Војне академије, ггоднаредника. И, он као и други његови другови ступа у рат, улази у борбу. Требало је посматрати са каквим су одушевљењем ти млади борци, у улози водних официра или официрских патрола, презирали смрт и, извршавали своје војничке дужности. Они нису имали ни стручне војничке спреме а још мање војничке ратне рутине —

али, они су имали одушевљења, смелости и куражи да смрти погледају у очи. Њихово држање давало је куражи и другима, по годинама старијим, те је тако Српска војска увек побеђивала. Учествовао је као активни официр у свима ратовима. За своје подвиге, јунаштво и храброст у борбама одликован је свима ратним декорацијама — међу њима и -са 2 Карађорђеве звезде с мачевима. Послс завршених ратова, 1918 год. задржао се још извесно време у активној војсци. Било је обзнањено „да ће сваки бити по заслузи награђен". Напушта војну службу, као и многи из његове класе 1920 год. Убрзо је реактивиран и унапређен у чин пешад. капета)на I кд., па је поново пензионисан 19 фебруара 1923 год. Полаже гимназијску матуру и уписује се на Правни факултет Београдског универзитета. По завршеним правним студијама одаје се адвокатури (Смедерево и Смедеревска Паланка), по том ступа 1930 шд. у државну службу као окружни инепектор (Петровград) одакле иде за начелника Управнога оделења Банске управе Дунавске бановине (Нови Сад) и одатле за начелника Банске управе Моравске бановине (Ниш). На тим положајима истакао се не само као савестан и тачан чиновник, већ и као добар организатор, што га је и препоручило те је иако доста млад постављен за члана Државнога савета. Са тога положаја кандидовао се и буде изабран 11 децембра 1938 год. за народнога посланика странке Југословенске радикалне заједнице (Ј. Р. 3.) за срез јасенички Дунавске бановине. За бана Вардарске бановине постављен је 26 фебруара 1939 год. Владимир Хајдук-Вељкозић заслужује похвалу: Као војник у небројено борбених окршаја увек се држао витешки, високо уздигнуте главе, свестан да припада „поколењу, које је рођено за велике подвиге". Био је јунак. Као грађанин био је „јунак у миру". Своје дужности вршио је са одушевљењем и самопрегоревањем. Волео је честите и исправне чиновнике, а ови су и њега ценили и волели. Можда ту и лежи трагедија његове емрти. Као друг и из војске и у грађанству био омиљен. Иначе као човек био је увек праведан и строг. Сахрањен је у Београду 8 септембра 1939 год.

Власник: Градско поглаварство Београд, —- Уредник: Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорић, Кнегиње Олге 21. — Београд