Opštinske novine

9*

НАЦИОНАЛНА УЛОГА ГРАДОБА VII

У току процеса урбанизације појавио се један низ чинилаца неуравнотежености, који су допринели сметњама хармоничном развоју градског живота. Тешкоће на које наилази градска заједница не само да спречавају град да у пуној мери доприноси народној привреди, већ у извесним случајевима оне претстављају опасност за сам опстанак града. СИРОМАШТВО И НЕЈЕДНАКОСТ Немаштина се испољава по улицама града како у доба просперитета тако и у доба кризе. И поред подизања животног нивоа радника у граду, постоји још велики број лица и породица које немају ни најпотребнији минимум за обезбеђење своје егзистенције. И ако сиромаштво није искључиво градска појава, јер је оно јако распрострањено међу сеоским становништвом а специјално међу фармерима, град је ипак место у коме се наилази на најочигледније неједнакости у погледу богатства и у погледу извора прихода. У Погледу својих богатих суграђана сиромашни су сиромашнији у граду него на другим местима. Битни проблем за градски живот не састоји се само у постојању великог броја несрећника и сиромашних породица, нити у филозофским расматрањима о економским неједнакостима. Привреда у којој постоји масовна производња и у којој је све у међусобној вези, почива на куповној моћи маса. Јако распрострањено сиромаштво угрожава стабилност и опстанак такве привреде и друштва које на њој почива. С друге стране, крајња концентрација богатства доводи до претеране тезаузаризације и до претераног луксуза од стране извесних особа и група и она се сматра као значајан фактор у периодичним потресима наше народне привреде. Земља се мора старати да укине сиромаштво и да сведе очигледне неједнакости у погледу богатства и прихода, јер с те стране треба да отпочну прве велике реформе које имају за циљ да измене наш привредни систем и да побољшају градски живот.

НЕСИГУРНОСТ И НЕЗАПОСЛЕНОСТ Сиромаштво и неједнакост, на које се наилази у граду, мање су у доба просперитета, због различитих привредних околности, али су повећане несигурношћу и неизвесношћу које су, у извесној мери, карактеристике проблема радника у свима временима, а нарочито у доба кризе. Било да су узроци који код нас изазивају економске периоде кризе националног и међународног порекла, увек је град највише тиме директно погођен, као нервни центар трговине и индустрије земље. Курсеви на берзи падају, банке потражују исплату зајмова, фабрика смањује своју производњу и снлжава наднице, трговачки бирои остали су без својих шефова, градски радници губе посао, обустављено је плаћање интереса које дугују трговачке куће или фарме, банке падају под стечај, куповине су смањене, трговина на детаљ опада, поруџбине подбацују, фабрика обуставља своју производњу и зачарани круг је потпун. Криза изненада и страховито погађа град, место у коме живи велика маса становништва, фабричких радника и радница са белом крагном, који зависе од свога рада и немају ништа друго сем своје радне способности. Они имају врло мало, . или их уопште немају, резерви којима би се могли помоћи у случају незапослености. Стварно, они немају чак ни оне мршаве изворе исхране са којима располажу радници на селу, које би им омогућиле да живе. ОСЕТЉИВОСТ ГРАДСКОГ ЖИВОТА Нестабилност градске привреде, која се јасно испољује у дејству криза, јесте једна од битних карактеристика градског живота уопште. У области технолошкој, например, очигледно је да је град осетљив механизам са много осетљивих места. Човек може да схвати трошност града по ономе што се у њему дешава у време епидемије, урагана, пожара, земљотреса, рата, унутрашњих борби, саботажа, штрајка или поплаве. Број смртних случајева и страхота проузрокованих недавним поплавама у долини О-