Opštinske novine

2*

III београдски јесењи сајам

од једне врсте импрегниране хартије која се не ломи. Изложена је и толико рекламирана код нас Франц-Јозефова лековита вода. Већи простор заузимала је изложба Мађарске државне фабрике гвожђа, челика и машина која своје израђевине извози и у друге земље. Не мање интересовање побуђивао је и Турски павиљон. у коме је дан пре отварања Сајма комесар г. Назлин Атаман приредио пријем нашим и страним преставницима штампе. Пријему је присуствовао и Турски посланик. У павиљону је у једном укусном реду било изложено неколико врсти турских производа. Нарочито је овога пута иступила индустрија конзерви, свиле и трикотаже, емаљираног посуђа, лончарије, стакла, шећера, маслиновог и биљног уља, макарона. Изложен је и хидрофилни памук и сунђер. Дат је исто тако и леп туристички приказ лепота Турске. У домаћим павиљонима изложена је роба по следећем реду: Павиљон бр. 7 — У њему су били смештени текстил, ћилимарство и народна везива. Павиљон бр. 2 — Намештај собни и канцеларијски, канцеларијски прибор, хартија, музички инструменти, керамика. Нарочито је упадао у очи резбарски намештај чувених мајстора из Босне и Херцеговине. Паваљон бр. 3 — Овај највећи павиљон сајмишта примио је у себе тешку индустрију. Металургијске производе, машине, моторе, електротехничке производе, хемијске производе, грађевинарство. У њему су посетиоци могли да се упознају са најновијим техничким усазршењима. Павиљон бр. 4 — Предмети исхране и алкохолна пића. Поред производа индустрије сухо-меснате робе, конзерви и уља, шећерне индустрије — ту су биле и 'све врсте ракије, вина и ликера. У павиљону бр,. 5 — била је овом приликом колективна радио изложба на којој је учествовао Радио-клуб са аматерским радовима. Преставници светске радио-индустрије учествовали су такође, јер је наше тржиште веома интересантно за њих. У Централној кули био је смештен сервис Општинске штедионице, изложба Управе државних монопола, малопродавница дувана и пошта. Приземље павиљона Спасићевг задужбине примило је било сајам књига а први спрат продајну изложбу слика. Отворен простор између и иза павиљона приказивао је и овом приликом пољопривредне машине, грађевински и конструкциони материјал и звона. Приватни павиљони допуњавали су сајам. У њима су приватне фирме излагале своје производе. Било их је двадесетак које су излагале у сопственим павиљонима. Поменућемо

павиљоне: „Филипса" Југословенско А. Д. са радио-апаратима, арматурама, медицинским апаратима, специјалним економским сијалицама итд. „Ханза" — аутомобили Шнајдер X. Д. — Ротанев — оптика; од домаћих: „Ага Руше" удружене југословенске творнице ацетилена и оксигена д. д. Руше. Босанско д. д. за електрину — Јајце (феросилициум, каустична сода, текући хлор, разни хлор-деривати). „Зорка" Прво Југословенско друштво за хемијску индустрију — Београд — (плави камен, хемикалије). „Мостер" д. д. Загреб — фарбе и лакови свих врста. „Сплит" а. д. анонимно друштво за цемент портланд — Сплит. (Плоче „салонит" из вештачког азбеста — цементног шкриљца). „Траверза" Шалингер и Марин — Београд, грађевински и технички материјал, материјал за изолацију противу влаге, топлоте и звука, линолеум итд... * * * Видели смо да је по броју излагача и по закупљеном простору III Јесењи сајам успео. Можемо то исто рећи и за посету, и за обављене послове на сајму. Посетилаца је било 130.000,— На I Јесењем сајму 1937 године било је 240.000. посетилаца, на II 1938 године 187.000,— а на овогодишњем Пролетњем сајму свега 60.000,Управа сајма је имала бруто прихода:

1) Од закупнине стандова и других приноса Дин. 360.121.2) Од улазница „ 864.247.3) Од реклама „ 17.454.Свега динара 1,241.822.—

Приход од закупнине био би далеко већи да Управа сајма није овом приликом изузетно, услед претходног одлагања сајма, спустила цене закупнини стандова за 50°о испод цена предвиђених правилником. Износ обављених послова немогуће је оценити али је једно извесно да је баш на овоме сајму, када се то најмање очекивало, и обављених послова било највише. Већина излагача је задовољна не само посетом, која је најсигурнија пропаганда предузећа за стварање нових веза, него и закљученим пословима за време трајања сајма. Последњег дана сајма управа је извршила једну анкету међу излагачима са питањем да ли су задовољни својим учешћем на сајму. Од 156 излагача који су одговорили, свега су 3 одговорили негативно. Овако повољан однос није се појавио ни на једној досадањој анкети. Никада до сада није био међу посетиоцима тако велики број правих купаца, који су за излагаче најинтересантнији. Радозналци све више уступају место пословним људима и правим интересентима а то