Opštinske novine

III београдски јесењи сајам

599

не столице. Уз Вајфертово и Бајлоново пиво одмицали су ражњеви са печеним прасцима, ћевапима и други гурманлуци. На клупама сајмишта пуно гостију са села. Они отварају њихове корпе, кутије и зембиље и ручају на клупама, да би после продужили разгледање павиљона. Фотографски апарати радили су на све стране. Нарочито су се Војвођанке радо сликале — за успомену са са,јмишта. И овом приликом била је привлачна атракција за публику кула за скакање са падобраном. Нзена дизалица слабо се заустављала. Све нови и нови посетиоци пели су се да би са висине од 70 метара слетели доле са свиленим падобраном. Около увек пуно гледалаца. Доста" се света задржавало и пред водос^оком испред Немачког павиљона, чија се вода преливала у сунчаним зрацима... Изложба књига у Спасићевом павиљону имала је добру прођу. Ово је уједно био н први непосредни додир наших издавача са широким народним слојевима. Поред научних и белетристичких књига било је и књига за сељака, које су изложили Српско пољопривредно друштво и књижара Џелебџић: о опрашивању кукуруза, о топлим лејама, о племенитом воћу, о гнојењу њива и т. д. Књига је у нас још много скупа и за овакве приредбе издавачи би требали да дају још веће попусте. Сељак је куповао пољопривредне књиге, Вукова дела. Грађани ђачке уџбенике, „Трилогију'" Стевана Јаковљевића и белетристику. Добру посету је имала и изложба и сајам слика Независног салона у Павиљону Спасићеве задужбине. Излагачи су успели да своја уметничка дела приближе и оној публици која обично не посећује сликарске изложбе. Цене платна су биле исто тако ниске, ближе скромнијим кесама, тако да је купио и онај који р'аније није смео ни да пита за цену уметничког дела. Управа сајма је издала један Јгкусан каталог, у коме је овога пута поред приказа павиљона био и леп приказ Београда са његовим историјским споменицима, музејима, позориштима, културним и просветним установама, државним и самоуправним надлештвима, болницама, санаториумима, банкама, посланствима и конзулатџма, поштама, саобраћајним и поХицијским установама, гаражама, путничким информационим биррима и редом вожње, тако да су се посетиоци сајма из унутраШњости могли и по вароши одлично оријентисати са сајамским каталогом. « * * Сајам је отворен у суботу 14 октобра у присуству Краљевог изасланика, министара г. г. Бешлића, д-р Лазе Марковића, д-р Андреса, Јеврема Томића, страних посланика, претставника верских поглавара, привредних И културних организација, већника Општине града Бео-

града и многобројних гостију. Међу овима помињемо делегацију Немачког привредног пропагандног савета на челу са професором д-р Хајнрихом Хунке-ом, која је дошла поводом свечаног отварања новога павиљона Немачког Рајха. После говора претседника Сајма г. Милана Стојановића, одржао је следећи говор градски већник г. д-р Стеван Поповић, заступајући оболелог Претседника Општине г. Војина Ђуричића: „Господине изасланиче Њ. В. Краља, Господо Министри, Екселенције, Госпође и Господо! Претседник Београдске општине г. Војин Ђуричић, желео је да лично и својим говором поздрави данашње отварање III Београдског јесењег сајма. Изненадна болест задржала је г. Претседника у постељи. Он по лекарском сазету несме да излази и, жалећи јако шво у овом момеиту не може да буде присутан, умолио ме је да поздравим топло ову нашу лепу манифестацију у име његово и у име Београдског већа. Као што је то у више прилика наглашено, Београд има ретко погодан положај за један прави привредни центар. Привреда Београда тражила је давно већ да се у Београду изгради сајмиште, на коме би се одржавали међународни сајмови и изложбе, и на коме би и Југословенска привреда износила своје сировине и прерађевине. Наглашавано је да би Београд на раскршћу Запада и Истока требао да одигра значајну улогу посредника у међународном промету добара. И док су се у нама блиским земљама развијали сајмови, у Београду се тражио погодан терен. Почело се веровати да Београд можда није способан да ствара на призредном пољу онако како се показао за време рата; да је он дао у ратовима шђго је могао да да... Требало је разбити ту заблуду и београдска привреда ју је сјајно разбила. За кратко време поникла је ова мала лепа вароиг са својим павиљонима. На некада мочварном, блатњазом терену изграђене су лепе стазе и травњаци. Поникло је једно мало насеље које оваплоћује рад и труд. Београдске коморе и привредне организације наишле су у овоме своме лепоме прегдућу на издашну помоћ Београдске општине и, благодарећи томе заједничком раду, сајмиште је до сада дало већи број привредничких и културних приредби које су одлично успеле. Данас отварамо III Јесењи сајам у веома мутној међународној атмосфери. Авет рата лебди над Европом. Привредно деловање и промет добара су спутани и поставило се питаље: да ли под таквим околностима треба одржати озај сајам? Упрази сајма и излагачима припада велика заслуга што су решили да се сајам ипак одржи и поред слабијих изгледа на пословни успех. Баш у озаквим приликама треба унети што више спокојства у привредни крвоток и старати се да он што је могуће нормалније пулсира. Добро је што се одржао континуитет приредаба Београдског сајма и због доцнијих приредаба, које тек имају да дођу. Овом приликом желим да нагласим да се са изградњом београдског сајмишта неће стати. Београд-