Opštinske novine

610

Београдске општинске новине

Бтита кнеза Ллександра Карађорђевнћа налазила се између улица Кнез Михаилове и Делијске (и њеног продужења, где су сада изидане зграде), од улице Вука Караџића до улице Краља Петра. На крају баште, на углу улица Кнез Михаилове и Краља Петра, постојала је једна боља кућа од тврдог материјала, у вези са баштом, својина кнеза Александра, у којој је становао кнежев зет Коста Николајевић, попечитељ и историк. Башта је служила као пивница. После повратка кнеза Милоша на престо (1858), држава је конфисковала цело ово имање. башту и зграде, и продала на лицитацији акционарском друштву „Слога". Ово је друштво башту парцелисало и распродало плацеве приватним грађанима, који су на овом месту подигли неколико већих и лепших зграда. Једну од тих зграда, на углу кнез Михајлове и Караџићеве улице, купио је београдски трговац Никола Спасић, дозидао на њој други спрат и завештао доцније инвалидском фонду „Св. Ђорђе". Друштво „Слога" задржало је за себе зграду на углу улица кнез Михаилове и краља Петра. Зграда је била позната под именом „Слога". У њој је била отмена ресторанкафана „Грађанска касина", коју је посећивала најотменија београдска публика. Пред први балкански рат купио је и ову зграду Никола Спасић. Зграда „Слога", са ресторан-кафаном, постојала је дуже времена и после светског рата. Порушена је пре неколико година и на њеном месту је саграђена монументална четвероспратна палата Задужбине Николе Спасића. * За време друге владе кнеза Милоша (1858 1860) подигнуто је неколико већих зграда (један кнежев дворац и више приватних кућа). „Мали конак" заузео је престолонаследник Михаило, који је тада носио титулу „Књаз престолонаследник" и имао знатног утицаја на државне послове. Кнез Милош није волео „Велики конак" на Терази]'ама, — као да је предосећао да ће се у њему одиграти судбоносни догађаји по њешву династију. Он је становао у топчидерском конаку. Али је теразијски конак важио и даље као двор, ту су биле кнежеве собе и канцеларије, ту је кнез Милош чешће навраћао, примао по каткад овде стране претставнике, попечитеље и друге функционере. У том конаку је држано сваке среде „заседаније попечитељско", а кад је потребно и свако јутро. Јеврем Грујић, у својим записима, каже како је он желео да се та „заседанија" држе без кнеза Милоша, ,,те да кад пред њега дођемо сложни будемо". Стварно, Јеврем је то желео зато да би се министарски савет еманциповао колико толико од утицаја кнежева и могао доносити што правилније одлуке.

„Дотле су у оџаклији у двору седили и ађутанти и ћирице књажевске заједно с попечитељима., — каже Јеврем Грујић. — Ту се дакле нисмо могли договорити. У канцеларији књажевској опет подалеко је било (мисли, ваљда, на канцеларију у топчидерском конаку). С тога се сложимо и захтевамо те нам се једна соба одреди у конаку и ту су само попечитељи и председатељ Совета улазити смели. Ко други, управитељ, ађутант, или ма ко уђе, није се нудио да седне но само стојећи да каже... Књаз каткад уђе у ту собу на једна врата па рекне „ето вам па радите, ја вам се нећу мешати", а после опет на друга, питајући, шта смо већ урадили." Навели смо овај цитат зато што је карактеристичан за ондашњи живот у Двору и за односе између кнеза и министара. И после свега тешког искуства у изгнанству,,. кнез Милош се није могао помирити са улогом колико толико уставног владаоца. Нзегов двор је био средиште све власти у земљи. И кад је морао да призна министрима извесну самосталност у раду, јер су то били његови пријатељи који су га довели поново на власт, он је опет својим поступцима чинио ту самосталност фиктивном. Да би се заштитили од самовоље старог кнеза, попечитељи су се обраћали често за помоћ кнезу наследнику Михаилу, и он их је помагао кад год је могао. „Да би већу важност заседанијама тим дали, постарамо се замолити старца и он наручи, да и Књаз Михаило у њи долази" каже даље Грујић. Наравно, кнез Михаило је имао да паралише самовољу старог кнеза, јер од засебних седница министарског савета, без присуства кнеза, види се, није могло ништа да буде. А и када су попечитељи донели какву одлуку самостално, кнез Милош је није поштовао, него је иза њихових леђа радио како је хтео, издајући чиновницима директно и најкрупније наредбе. У вези са овим теразијским конаком Коста Н. Христић износи у својим „Записима старог Београђанина" ову занимљиву анегдоту: „Сам Кнез Милош није много волео Кнежевски конак и увек се радије бавио у топчидерском дворцу. Нзему се нису много свиђале оне одаје у конаку, које су му изгледале сувише простране и неугодне. Једном нареди он ађутанту Барловцу да позове мајсторе и да оне све собе прегради. У колико је то смео, Барловац му је доказивао како то неће ваљати, како ће се салони искварити, а нарочито га је молио да то не чини без припита Кнеза Михаила. Али Милош није хтео чути ничијега савета. Једнога дана доведоше мајсторе и Кнез Милош седе да гледа како ће се преграђивати. Барловац, очајан, стајао је иза наслоњаче Кнежеве и посматрао што се ради. У то јавише да долази Кнез Михаило.