Opštinske novine

622

Београдске општ инске новине

штампа већи број уџбеника. 1849 год. утицајем „немачкара" уводи се обавезна униформа за „чиновнике" па и за професоре у свечаним приликама. Покушај да се и ученици униформишу није успео, услед сиромаштва ученика. У току 1846/7 гимназија се сели у једну стару зграду на спрат јер је конак Кнегиње Љубице бно цео потребан лицеју. У тој згради данас се налази уметничка школа — Кр. Петра 4.

„Школска комисија" дала је предлог да се за гимназију и лицеј подигне зграда која је требала да буде највећа у Београду, већа и од Кнежевог Двора. Зато је предлог и пропао и све до 1938 год. I. Београдска Гимназија није дошла до своје зграде зидане само за њу. Када је мајор Миша Анастасијевић 1863 године своју лепу палату (у којој је стари Универзитет) оставио „свом отечеству", Гимназија и Велика школа ушле су у Капетан Мишино здаше. Око 1850 године уведене су у I. Гимназији „црна и златна табла" као средство за подстрек и морално кажњавање ученика. На златној су била имена одличних а на црној имена слабих и кажњаваних ученика. Овај се обичај задржао читавих 50 година... Француска револуција 1848 године, Мађарска буна и покрети Срба и Хрвата у Хабсбуршкој Монархији морали су да запљусну својим таласима и српску омладину. Идеје о уставним слободама и грађанским правима довеле су омладину у сукоб са школским властима. Ђачке буне и захтеви за ђачким удружењем учестале су после 1848 године. Заседаније професора одбија децембра 1848 ђачку молбу да оснују своје удружење.

„Ђаци би могли школске предмете пренебрегавати". То што се није дозволило у револуцонарној 1848 години, дозвољено је без икаквих тешкоћа после 19 година, када је у Првој Београдској Гимназији основана прва ђачка дружина „Српска Нада" доцније „Нада" кроз коју су прошли наши најбољи литерати и умови. Септембра 1851 године бележимо први ђачки штрајк у Београду и први случај ђачког политизирања.

1853 године долази ново „Устројеније" по коме Београдска гимназија добија и седми разред; установљава се положај Директора и наставнички савет — „Савет гимназије" са тачно одређеним делокругом. Професори су сада дужни да у почетку сваке школске године поднесу директору програм свога предмета. Уводе се нови предмети: грчко-јелински и француски језик и физика. Многи стари предмети се проширују и допуњују. Устројеније од 1853 изазвало је много критике и напада те је 1863 године изашао нов „Закон устројства Гимназије". У овом периоду вештине напредују. Професор Јован Дерок развио је вештину цртања до велике висине. 1856 године је већ приређена изложба ђачких радова коју „Србске новине" издашно похваљују. Нотно пјеније напредује. Услед бомбардовања Београда 1862 године гимназија је имала великих сметњи и морала се једно време преселити у Пожаревац — пошто је топовско ђуле и њу било погодило. У овом периоду од 1854—1858 походио је гимназију са осталом београдском децом син владајућег Кнеза, Петар Карађорђевић, доц-

3града Београдске гимназије у којој је учио Краљ Петар I. (Улица Краља Петра бр. 4)