Opštinske novine

690

Београдске општинске новине

Емилијан Јовановић, професор Велике школе, предлагао је 1867 да се прво уреди Београд у шанцу па онда да се иде даље. Ради тога је израдио и потпун регулациони план. За шанац је предложио да се претвори у 6 паркова који би носили имена: 1) Мишинац, — успомена на Капетан Мишу; 2) Лукијановац, — по Лукијану Мушицком; 3) Милоишнац, — по кнезу Милошу; 4) Ђорђевац, — по Карађорђу; 5) Доситејевац, — по Доситеју Обрадовићу; 6) Караџићевац, — по Вуку Караџићу. Ова идеја пропала је, јер није наишла на ра-зумевање код ондашњих људи. 3 Идући Теразијама, одмах до Прашке банке, била је кафана „Златан крст" у којој је до пре неколико година имала канцеларије Централна банка. Закупац кафане, Илија Николић, рекламисао је 1865 г.: ,,Пре три године имао сам мали број соба и рђаву шталу. Сада имам 12 соба за госте и шталу за 30 коша." Албаније нема више. У њој се пре рата јело 5 ком. ћевапчића за маријаш. Нема више ни чувене кафане „Албанеза". Ту је сада она петоспратна палата више „Златног крста". Нема ни старог симпатичног „Балкана", и хотела за све сталеже. Још се држи „Таково — Урошева пивница", некадања друмска механа. У Поенкареовој улици, поред Коларчеве зграде, има још неколико старих зграда: Стара Опера, коју је Ванђел Тома завештао Српском трговачком удружењу; Кафана „Арапин" која је претурила 100 г. живота. Кафана „2 мегданџије", под оним липама, такође је прешла сто година. „Германова башта", била је онде где је сада Друга београдска гимназија. До ње, где је „Политика", била је кафана „Кнез Михаило", која је одлично радила. До „Политике" била је кућа Трајка Петровића, предузимача, са прозорима у бароко стилу. Та кућа је била скоро увек празна, јер је сујеверан свет веровао да се у њој појављују духови. На углу је стара кафана „Два побратима", некад „Код црвене лампе." Ниже, на крају ул. Хилендарске, још постоји кафана „Код седам шваба" која је догурала до сто година. Доле, у Вашингтоновој улици, Болница је ушла у 71 г. живота. Њена управа је купила 1842 башту за ренту. „Од ње ће се приход прибирати и временом и шпитаљ сазидати."

Та башта је захватала границе: Француска, (поред цркве), Сењанин Иве и Србобранска, Кн. Милетина (Млетачка), Вашингтонова, Душанова. Башта је продата 1871. На једном делу те баште сада је Бајлонова пијаца; на другом општински станови, а остали се налазе у приватним рукама и све је притиснуто зградама. Стара општинска кланица налазила се је позади кафане „Дунав" у Француској 57. Цео онај простор: Доситејева, доња страна Гундулићевог венца, Душанова и Француска био је својина Живка Давидовића. Црква Александра Невског и бив. кафана „Две буле" на томе су простору. Треба напоменути да је линија Француске ул. ишла поред оних скверова прекопута цркве и на горњем скверу је била кафана „Две буле". У Палилули има највише старих зграда. Праве палилулске улице су: Краљице Марије, Кнеза Данила и споредне око њих. Булбулдер је ново насеље. У атару његовом (као и у Палилулском и Врачарском) Београђани су имали њиве, ливаде, винограде и летњиковце. Како је реон најстаријег Београда био само до шанца, атар је допирао до Лаудановог шанца и то још од 1839. Професорска колонија налази се на некадањој ливади Куртовића. Доња страна ул. Кнеза Павла, од ул. Војводе Добрњца до старе Кланице, била је имање Обреновића, познато под именом „Кнежеве штале." Ботаничка башта била је имање Јеврема Обреновића. Нзу је краљ Милан поклонио држави за Ботаничку башту, с тим да се назива „Јевремовац". Скрећући са Теразија у ул. Краља Александра наилазимо на стару Панђелину зграду прекопута Скупштине, у којој је била Вукова гимназија, а у оној пригемној згради у Влајковићевој ул. Реалка. Цео простор, где је Скупштина, познат је под именом Батал џамија. Ту је била пијаца за стоку, сено, ракију, вино, креч итд. а од 1863 ту су одржавани вашари који су почињали 20 фебруара, 1 августа и 16 октобра сваке године. Ти вашари су установљени без споразума са ошптином и она је тражила 1864 да се укину, јер јој причињавају дефиците. Навела је, да је 18бЗ имала штете: од првог вашара 746, од другог 781, а од трећег 1206 гроша чаршиских. У претставци, упућеној Трговачкозанатлиском одбору, Општина је навела и то како не увиђа да се земаљски производи доносе и марва на вашаре дотерује. Одбор је на то решио: „Да се држање вашара и даље продужи, па ако намењеној цељи не одговара, он ће сам по себи пасти. Међутим, општина да размисли о томе не би ли се вашару могла дати