Opštinske novine

Шетња кроз стари Беог рад

689

„У славу срећног повратка Кнежева из Цариграда, пуцаће се из градских топова са два места у вароши и то: из два топа са варошког шанца на оном вису више „Хајдук Вељка", а из два са развалина Сава капије на Сави. Из топова са шанца избациће се 10 а са Сава капије 11 метака." Хајдук Вељко била је кафана и то је она једноспратна зграда у ул. Кнеза Михаила бр. 3. Она је била ван шанца. Позади кафане налазило се је једно сокаче, само за пешаке, и оно је ишло од кафане „Мали војник" на хотел „Мажестик". На крајевима тог сокачета били су крстови које је пролазник морао покренути да би прошао. Споменик кнеза Михаила откривен је на Св. Николу 1882. Пре њега на том месту печењари, поређани у неколико редова, продавали су печење на пањевима. На месту Хипотекарне банке била је чувена кафана „Дарданели" пред којом су велики багремови давали лети добру хладовину. Позориште је на бив. турском гробљу. Чика Исидор Николић, бив. кмет, који је сад у 85 год., ту је са друговима хватао гуштере. Чика Иса има одлично памћење и дао нам је досад много лепих података. Право је задовољство слушати тог старог човека који и данас, сваког дана у подне, долази пешке из Мачванске улице у кафану „Код 2 мегданџије" у Поенкареову улицу. У Узун Мирковој улици старе су и интересантније куће: Вучићева, на углу Узун Мир-

Старе куће у Душановој бр. 82, 84 и 86

кове и Цара Уроша, и Цветка Рајовића, прекопута ње, у којој је сада Реалка. Простор од Саборне цркве до ул. Узун Миркове звао се Главна чаршија, а наниже до Душанове „Зерек" који је био продужење Главне чаршије. Кућа и радња Јована Куманудија била је на месту данашњег хотела „Ројал", Краља Петра бр. 56. На Дорћолу, који је био најстарији и најживљи део Београда, нема више интересан-

тности. Кад би га данас видео неко који 30 г. није био у шему, тешко би га могао познати. Промене су невероватно велике. Треба замислити да су улице: Француска, Доситејева, Добрачина и Капетан Мишина ишле само до Јевремове. Ниже њих биле су баште. Ул. Скендербешва уопште није постојала. Тек понегде вирила је понека кућа из воћњака. Савременици пре 75 г. врло ружно су се изражавали о Дорћолу. „Он је, писао је Световид, као каква стародревна варварска развалина. Ту ти има небројено сокачића, без пра-

Старе куће у Скадарској бр. 77

вилног кроја и правца. Овде онде налазе се полу претрпане развалине турских кућа, дућана и кречана..." Па ипак, Дорћол је старим Београђанима био симпатичан. Он више није жив као некад, али традиције су још врло живе. У ул. Страхињића Бана интересантне су куће под бр. 28 и 56. У Душановој улици, кућа под бројем 35 била је до 1904 основна школа. Прекопута ње је кафана „Црни орао." Типична је зграда у ул. Краља Петра бр. 82. Доња страна Душанове ул. од Дубровачке до Маршала Пилсудског звала се је Бит Пазар. Ту су телали продавали старе ствари. Прекопута данашње школе, на углу Душанове и Дубровачке, била је кафана „Ленгер" до које је Дунав допирао приликом велике воде. Поменимо још и ово: 1) Парк на Великој пијаци Општина је почела да изграђује 1886. 2) Хотел „Грчка краљица" подигнут је 1867 и тада се звао „Деспотов хан." 3) Хотел „Српски краљ стара је зграда. У почетку то је била зграда са једним спратом. Остале спратове подигла јз Врачарска задруга, сопственик тог хотела. Кад је 1862 основана Управа фондова, њене канцеларије биле су у тој згради.