Opštinske novine

5

Сликар Драгомир Глишић

707

ција, стање створено окупацијом Босне и Херцеговине и ратови од 1912 до 1918 године, били су такође веома важни фактори у њеном уметничком формирању. То је било време кад су ти млади људи имали да почну са зрелмм стваралачким радом, а могућности за рад биле су сведене на минимум, шта више рад им је био скоро онемогућен; услед тога они нису могли дати оне резултате који би се иначе могли очекивати од њих. У тим ратовима Глишић је активно учествовао, као наредник-водник трећег позива. Са својом јединицом борио се у најжешћем бомбардовању и рушењу Београда. Глишићев вод је био последњи који се повукао из београдске тврђаве водећи жестоке борбе по улицама. Тек после ратова Глишићу се стварају могућности за стабилнији уметнички рад. Све своје слободно време, које му преостаје иза наставничког рада, посвећује уметности, гајећи углавном пејсаж и портре и довршујући неколико већих копмозиција замишљених и почетих још за време ратова. По својим прорачунима, Глишић је до данас израдио преко 1500 слика. Највећи број његових радова налази се разасут по разним приватним кућама. Најбољи његови портрети приступачни јавности, налазе се у Генералном штабу Министарства војске и морнарице, у Малој сали. То су портрети династије Карађорђевића — шест великих портрета по 3 метра висине — које је Глишић радио поконкурсу на којем је суделовало 40 наших на?бољих уметника; у Нишу, у палати Моравске бановине, у великој већничкој сали, налазе се његови портрети Нз. В. Краља Александра, Њ. В. Краљице Марије, Нз. В. Краљевића Петра II и Њ. Кр. Вис. Кнеза Павла. Осим тога велики број Глишићевих радова налази се у Општинском муззју града Београда, у Музеју Кнеза Павла, Војном Музеју, Музеју Министарства трговине и индустрије, у разним другим министарствима, у новчаним заводима, као што су Хипотекарна Аграрна и Народна банка, Поштанска штедионица, Берза итд. Глишић је до сада приредио три самосталне колективне изложбе, и то све три пре рата; две у Београду, 1904 и 1908 године, и једну у Шапцу, 1906 године. Члан је „Ладе" од њеног постанка и излагао је скоро на свима њеним изложбама код нас и на страни. Осим тога учествовао је на свима изложбама код нас и на страни које је приређивала држава. На интернационалној изложби у Лондону 1907 године Глишић је имао великог успеха и критика се још тада о његовом раду изразила веома ласкаво. Данас Драгомир Глишић живи као пензионисани професор у својој скромној, али лепој и с много љубази уређеној, вили на котежу Франше Депереа — у Биничкога у-

„Драгомир Глишић" — дело младог вајара Мајзнера — у б ронзи

лици бр. 4. Поред виле, у дну лепо уређеног паркираног дворишта, налази се његов атеље. То је један од најпријатнијих атељеа у којима сам до данас био. У њему нема онрг пословничког уметничког „генијалног нереда", Свака ствар је на своме мерту, и из сваке па и најмање стварчице осећа се да је она ту постављена с много пажње, да се о њој води брига и да баш ту има своје одређено значење. Скоро преко читавог пода је разастрт укусан ћилим а на зидовима се налази мноштво слика. Поред штафелаја и осталог сликарског алата, у једном куту, под прозором, налази се огромни кауч. Ту, у том кутићу, Драгомир Глишић међу својим многобројним радовима проводи своје слободно време, одмарајући се после сликања и читајући дневне листове и књиге. У галеријама кауча налазе се пажљиво поређане разне књиге и илустрације и многобројне ситтнице и успомене из Глишићевог живота. Нарочиту пажњу привлачи једна кацига, коју Глишић за време демобилизације није предао, и коју данас чува као своју најмилију ратну успомену и која му је неколико пута спасла живот. На њој се јасно разабиру трагови куршума из ратног крешева. Ту је и Глишићева глава израђена у наравној величини у бронзи — дело