Opštinske novine

Политички живот

Избор сенатора

12 новембра 1939 г. извршени су у целој земљи избори за Сенат Краљевине Југославије. Бирано је свега 47 сенатора. Избори су вршени по бановинама и за изборну јединицу град Београд и његово управно подручје Земун и Панчево. У целој земљи истакнуте су, са једним изузетком, само споразумне владине листе, у свакој изборној јединици пб једна; само су у Зетској бановини биле истакнуте две листе, једна званична владина, а друга неутрална, без истакнутог политичког обележја. Опозиција није учествовала на изборима. У изборној јединици града Београда и његовог управног подручја Земун и Панчево истакнута је ова кандидатска листа: Кандидат за сенатора: г. д-р Јован Радонић, академик-професор универзитета из Београда; заменик кандидата: г. д-р Зако Милан, адвокат из Панчева. Претставници листе: гг. Јевремовић Миливоје, апотекар из Београда, Станковић Петар, инжешер из Београда; заменици претстазника листе: гг. Ђорђевић Никола, банкар из Београда, Петровић Коста, поседник из Земуна. Избори су извршени у целој земљи у потпуном реду. Избори за изборну једницу града Београда и његовог управног подручја Земун и Панчево извршени су у главној згради Општине града Београда, у Узун Мирковој бр. 1. Претседник бирачког одбора био је г. д-р Данило Данић, касациони судија, а чланови гг.: Милош Јовичић, претседник Апелационог суда, Исидор Витас, претседник Управног суда, Миодраг Филиповић, претседник Окружног суда за град Београд, и Војин Ђуричић, претседник Општине града Београда. Гласање је вршено целог дана, од 7 сати изјутра до 20 увече. У бирачки списак било је уписано 76 бирача, а гласало 68. Сви су гласали за листу г. д-р Јована Радонића. На овим изборима, 12 новембра, изабрани су тројица већника града Београда за сенаторе: г. д-р Јован Радонић, академик-професор университета у Београду, за изборну јединицу града Београда и његовог управног подручја Земун и Панчево; г. д-р Живан Лукић, адвокат, као носилац листе за избор сенатора за Дунавску бановину; и г. Милоје Рајаковић, новинар и министар на расположењу, за Дринску бановину. Д-р Јован Радонић Рођен је 1873 у Потисју, у Молу, срезу Сенћанском Дунавске бановине. По свршеној основној школи у месту рођења, гимназију је учио и матурирао у Новом Саду у српској.

гимназији. Универзитетске науке учио је у Бечу, где је и докторирао а дисертација му је штампана у Берлину 1897. Ради студија живео је неко времта у Русији, где је у Петроградским и Московским архивама проучавао руско-српске везе у 16 и 17 веку. На позив Стојана Новаковића отишао је у јесен 1898 за професора српске гимназије у Цариграду где је, поред рада у гимназији, био члан руског археолошког института, у коме је нарочито изучавао историју Византије. После тога отишао је за библиотекара Матице српске, где ја активно учествовао у тадашњим напредним Матичиним реформама. Као сауредник Летописа Матице српске публиковао је врло много студија, рецензија и реферата из области историје и старе српске књижевности, објавивши 1905 велико дело „Западна Европа и балкански народи према Турцима у првој половини 15 века". Када је Велика школа претворена у Универзитет, Радонић је по-

Г. д-р Јован Радонић

зван на Београдски универзитет 1905 за ванреднога професора Опште историје средњега века. Био је на војној дужностац у балканскосрпско-бугарском и Светском рату. На конференцији Мира у Паризу био је члан територијалне делегације као главни експерт за Војводину. Као такав публиковао је он неколико дела на француском и енглеском језику,