Opštinske novine

Избор сенатора

731

бранећи српске интересе у Војводини. Ради прибираша грађе Радонић је за трајања рата провео неколико месеци у Лондону, радећи поглавито у Британском музеју. Његов избор за редовног професора Опште историје средшег века на Универзитету у Београду потврђен је 20 септембра 1919. Радонић је као присталица Народне радикалне странке бао члан Уставотворне скупштине, у коју је ушао као носилац листе Суботичког изборног округа. Био је члан Уставотворног одбора. У истом округу биран је после тога још неколико пута као посланик Народне радикалне странке, те је извесно време био потпретседник клуба Народне радикалне странке. Радонић је у два маха био биран за претседника Финансиског одбора Народне скупштине. Поред г.г. Аце Станојевића, д-ра Лазе Марковића, д-ра Момчила Нинчића и Крсте Милетића, Радонић је био један од најстаријих чланова Главног одбора Нар. радикалне странке. Као такав имао је жива учешћа у стварању Југ. рад. заједнице. Један од најглавнијих радова Радонића је његово велико дело о грофу Ђорђу Бранковићу, у издању Српске краљевске -академије, као и дело Историја Срба у Угарекој на француском језику. Последњих година Радо нић посветио је нарочиту пажњу дубровачкој историји, те је радећи неколико година у Дубровачком државном архиву публиковао у иЗдању Српске краљевске академије до сада шест опсежних књига „Дубровачка акта и повеље", а седма и осма свеска спремљене су већ за штампу. Радонић је нарочиту заслугу стекао год. 1921, када је после дугих преговора у Бечу са тадашњим претседником Аустриско-немачке републике В. Ренерок, успео да у смислу Сенжерменског уговора о миру пргнесе из Бечког дворског и државног архива у Београд повеље наших старих владара, као и повеље француских и шпанских краљева и осталих западних трговачких република, које документе је већим делом он публиковао у издању Срп. Краљ. Академије. Радонић је 1927 био претседник Другог међународног византолошког конгреса у Београду. Радонић је од марта 1937 генерални секретар Српске краљевске академије, а од маја 1938 претседник Главног просветног савета. Радонић је прави члан Српске краљевске академије, спољни прави члан Чешке Академије наука и Чешког ученог друштва, као и дописни члан Словенског института у Прагу. Радонић је, даље, доп. члан Југославенске академије знаности и уметности у Загребу, Румунске Академије у Букурешту, члан Одбора за Међународну унију Академија у Брислу, почасни члан Матице српске у Новом Саду и Хрватског старинарског друштва, члан је Историског друштва у Новом Саду и рускоиеториског друштва „Кондаков" у Београду,

Радонић је писао, поред српског, на немачком, француском, енглеском, руском, румунском и мађарском језику. У последње време Радонић је, поред студија у Дубровачком државном архиву, нарочиту пажњу посветио прошлости Срба у 'Војводини, те је недавно публиковао у великом зборнику „Војводина 1" (1939) студију „Србија и Угарска у средњем веку" и студију „Од прве опсаде Беча 1529 до велике сеобе 1690". Прошле године Радонић је објавио у издању Државне штампарије велико дело „Слике из историје и кшижевности". Од јула месеца 1939 Радонић је претседник Месне организације Југословенске радикалне заједнице у Београду, а од септембра о.г. први већник града Београда. Дгр Живан Лућић Г. д-р Живан Лукић, рођен је 8 октобра 1893 године у Милошевцу, срез Орашки, Бановина дунавска, у познатој радикалској кући. Прадед и дед били су му народни посланици и чувени Карађорђевци из времена династичких борби. Основну школу, свршио је у родном месту. Гимназију је учио у Пожаревцу где је положио и матуру 1912 год., а затим се уписао на правни факултет

Г. д-р Живан Лукић

у Београду. Од 1914 до 1918 године д-р Лукић је био на војној дужности и сада је резервни капетан I класе. По повратку са Солунског фронта наставио је студије и дипломирао је у децембру 1919 године на београд. правном факултету. Судјско-адвокатски испит положио је у јуну 1921 год., а маја 1922 год. промовисан је за доктора права на Београдском универзитету, пошто је претходно провео извесно време у иностранству. Био је судски писар у Првостепеном суду у Београду, писар Београдског апелационог суда, секретар Министарства правде и судија Првостепеног суда.

8