Opštinske novine

6

Сликар Милан Миловановић

787

један стваран таленат. Сазнавши од директора школе за његову марљивост, упорност и успех у раду, он га изабире за државног питомца. То је било 1895 године. Када је Миловановић допутовао у Београд да се јави Министарству просвете, надајући се да ће бити послат у Минхен, прочитао је у тадањем најраспространијем српском дневнику „Трговинском гласнику", Да је у Београд допутовао академски сликар Чех Кирило Кутлик с намером да ту оснује прву сталну српску сликарску школу. Обрадован што и у отаџбини може да нађе могућства за даље образовање и што не мора да иде у иностранство камо се у то доба ишло тешким срцем, Миловановић сместа одлази у хотел „Славију", где је према објави у новинама отсео Кутлик и јави му се као први ученик. Али како је Кутлик у Београду наишао на сметње, тешкоће и неразумевање, почео је помишљати на повратак у Праг; Миловановић га је тада ставио у везу с Михајлом Валтровићем, који је опет помоћу својих вгза и свог положаја омогућио Кутлику даљи боравак у Београду и реализацију његове идеје. Тако је Кирило Кутлик отпочео рад у Београду са десетак редовних и исто толико ванредних ученика. Али већ након годину дана, Миловановић незадовољан Кутликозим претерано „педагошким" радом, напушта ту школу и одлази, опет потпомогнут од Валтровића, у Минхен. Ту ступа у сликарску школу Словенца Антона Ажбеа, која је уживала глас .најбоље припремне школе за сликарску академију. Ту сусрећз и упознаје Грохара, *аму, Јокопича, и познатог ческог сликара Кубу, који је прошле године прославио своју седамдесетогодишњицу у Прагу. У Минхену уједно сусреће Ристу Вукановића, Бету Вукановић, Симу Роксандића, вајара, као и сликара Алексића, који су већ били при завршетку студија, као и Леона Коена који је већ имао свој атеље. По завршетку те школе и по положеном пријемном испиту Миловановић прелази на минхенску „Краљевску академију" на коју су истовремено ступили и Драгољуб Павловић, сликар, Пашко Вучетић, сликар, и Звездан Чебинац, вајар. Ту похађа цртаћу класу код професора Раупа и Хертериха, а сликарску код професора К. Мара (осам семестара) и 1902 год., завршава школовање с одличним успехом. Тиме Миловановић стиче право да сам изабере атеље на Академији и да ради самостално, али он се тиме незадовољава и као револуционарна природа тежи за далеким перспективама Париза, где се у то доба нарочито радило наго људско тело. То му омогућава и стипендија Министарства просвете и он тако одлази у Париз и постаје ученик чувеног француског портретисте Леона Бона, на „\Ј Есо1е с1ез ђеаих аг1з".

Боне је био необично обрадован што у своме атељеу има и једног ђака Србина, првог и јединог; и тада му је испричао да је долазио у Србију. Као уметник светскога гласа који је радио портрете на многим страним дворовима, дошао је на позив Краљице Наталије да изради портре Краља Александра Обреновића. Том приликом Боне је пропутовао неке ^рпске крајеве. Приликом бављења у Сталаћу предложено му је да на рачун државе изради историску композицију „Погибија Тодора од Сталаћа", али је он то одбио сматрајући да тај рад треба поверити домаћем сликару Ђоки Крстићу. У исто време на „Лекол де бозар", у класи професора Кормона, познатог по његовој чувеној слици „Каин и Авељ", која се налази у луксембуршком музеју, налазио се сликар Илија Шобајић, а са Миловановићем код Боне-а бугарски сликар Цено Тодоров и вајар Николов, с којима се Миловановић много дружио. После трогодишњег рада у атељеу сликара Боне-а, који постаје директор школе, на његово место долази Бонеов ученик Лик Оливер Мерсон, познат по својој слнци „Гвазимодо и Есмаралда" која се налази у музеју Виктора Ига у Паризу, и Миловановић постаје његов ђак. 1906 године Миловановић апсолвира код Лик Оливер Мерсона и излаже радове ка завршној школској изложби на коју су имали приступа радови само четворице најбољих ученика. По повратку у отаџбину српска краљевска влада, која је спроводила политику уједињења и ослобођења Јужне Србије, поверава Миловановићу један специјални задатак, шаљући га да проучава историске српске знаменитости у тој области; манастире, цркве, градове итд. У Јужној Србији он проводи на раду 1907 и 1908 годину и у Београд се враћа тек по анексији Босне и Херцеговине када му је тај рад онемогућен. По повратку у Београд постављен је за наставника цртања у београдској ,реалци. 1909 године он поново одлази у Јужну Србију и ту проналази верне ликове „Лозе Немањића", који су доцније служили као модел за фреске по новим српским манастирима. Реферат који је по томе предмету поднео Министарству просвете, штампан је 1909 године у XXIII „Годишњаку" Српске краљевске академије наука". Краљ Петар I путујући 1910 године по Грчкој обишао ја и Свету Гору и у њој Хиландар, где је дознао да се у Трпези Свзтога Саве налазе неке фреске за које се веровало да претстављају извесну уметничку вредност. Сазнавши да је Миловановић још 1907 год. открио и рестаурирао цео један блок те композиције, наредио је управи Хиландара да се одмах позове Миловановић и да о његовом трошку изведе потпуну рестаурацију тих фре-