Opštinske novine

826

Београдске општинске новине

ПовраКај градске трошарине наилаћене на трошарински предмет извгзен из градског реона мора се захтевати у строгом року од шест месеци после извоза. ■ ј : ; ■ ■ , | : ■ |т Ово становишге је заузето у пресуди Државног савета бр. 27633/38 од 27 септ. 1939 год., при пресуђењу следећег случаја: „Жалилачка фирма је тражила од Градског по главарства у Новом Саду позраћај градске трошарине наплаћене на количине житарица, које су ио иреради биле извезене из реона односне оиштине Ово тражење је било одбијено одлуком Поглаварства од 1 јуна 1937 год. бр. 27916 37 са разлога што сс узело да је, с обзиром на чл. 65 Закона о државној трошарини, застарело ираво фирме на иовраћај плаћене трошарине, будући да је од момента плаћања трошарине на робу, доцније извезену из општинског реона, па до захтева за повраћај трошарине нротекло више од шест месеци. Ову одлуку Поглаваоства, но жалби фирме, потврдила је Дунавска финансијска дирекција својим решешем од 10 септембоа 1937 год. бр. 213273, истичући и она застарелост фирминог потраживаша повраћаја однссне плаћене трошарине. Фирма је иротив Другостепене одлуке уиразне власти поднела тужбу Управном суду у Београду, који је сзојохм ожалбеном пресудом ту тужбу одбацио нашавши да, с обзиром на чл. 7 Поавилника за извршење одредаба о бановинској и општинској трошаоини, има места примени чл. 65 Закога о државној трошарини у погледу фирминог готраживања повраћаја наплаћене градске трошарине и да је по том пропи^у то иотраживање застарело и као такво правилно одбијено. Против ове пресуде је фирма изјавила жалбу Државном савету истичући њену незаконитост и тражећи њен поништај, јер налази да се чл. 65 пом. закона не може уопште применити на њено тражење, које се односи на повраћај трошарине иравилно наплаћене на робу доцније извезену у поерађеном стању, док односни пропис говори о позраћају погрешно или више наплаћене трошарине, а да ниједан од тих случајева није овде у питању. Проучивши жалбу, ожалбену пресуду и остала акта спорног предмета, Државни савет је нашао: У члану 7 Правилника о бановинској и општинској трошарини предвиђено је, да ће се наплаћена бановинска и оиштинска трошаоина вратити сопетвенику робе у сваком оном случају, када се враћа и државна трошарина. Постоји, дакле, изречан нропис који у погледу повраћаја наплаћене бановинске и општинске трошарине упућује на ирииену одговарајућих прописа о повраћају државне трошарине, који су садржани у закону о државној трошарини. У чл. 27 овога закона је речено, да произвођачима и продавцима трошаринских предмета за које је плаћена трошарина, кад озе извезу у иностранство, врггиће се плаћена трошарина; а у чл. 29 истог закона је предвиђен рок за ово тражење иозраћаја, на име, по том пропису, повраћај плаћене трошарине може се тражити само у року од шест месеци од дана на царинарници извезене робе, а тражење повраћаја трошарине поеле означеног рока одбациће се. Извоз робе ван бановинског или општинског реона, на коју јз била наплаћена бановинска односно општинска трошарина

еквавилентан је са извозом робе у иностранство, на коју ^е била наплаћена државна трошарина. Заро, а с сбзиром на цитирани чл. 7 пом. Правилника о бановинској и општинској трошарини, и последице извоза робе ван бановинског односно општинског реона морајз' бити истоветне са оним које позлачи извоз робе у иностранство, тј. и за сопственика ро5е који је платио бановинску или општинску трошарину, па ту робу извезао ван бановине односно општине, настаје право да тражи повраћај оне наплаћене трошарине, као и обавеза да захтев за остварење тога права учини у строгом року од шест месеци рачунајући од дана' извоза робе, у каквој је ситуацији и сопственик робе извезене у иностранство, на коју је био платио државну трошарину, (чл. 27 и 29 Закона о државној трошарини и чл. 7 Правилника о бановинској и оиштинској трошарини). Према томе, и независно од чл. 65 Закона о државној трошарини, који за повраћај погрешно или више наплаћене трошаоине иредвиђа строги рок од шест месеци, жалилачка фирма морала је, с обзиром на чл. 27 и 29 Закона о државној трошарини у вези са чл. 7 Правилника о бановинској и општинској трошарини, да учини свој захтев за позраћај односне градске трошарине наплаћене на робу извезену ван градског реона у строгом року од шест меееци, рачунајући од дана када је настао овај основ (извоз робе) на коме је њено празо било засновано. Међутим, неспорно је да је она тај рок пропустила а тиме је њено право због застарелости угашено. Стога је овом пресудом а сходно смислу §§ 591, 604 и 607 Законика о судском поступку ~у Грађанским парницама у вези са § 58 Закона о пословном реду у Државном савету и управним судовима одбацио жалбу као неумесну, а пресуду управног суда потврдио." О томе пресудом у препису известити парничке стране преко Управног суда. Вино, ракија и др. подлеже наплати бановинске трошарине приликом увоза у атар Општине града Београда, а ако, после тога, буду извезени у други атар, трошарина се неће поново наплаћивати него ће се извршити обрачун између власти првог и другог атара. Ово становиште је заузето у пресуди Дожавног савета бр. 16093/38 од 2 октобра 1939 год. којом је расправљен следећи случај: ,,Оспореним министровим решењем оснажено је напред наведено решење Краљ. банске управе Дунавске бановине, којим је одређено да тужи\ац плати бановинску трошарину за 2269 лиг. вина извезеног ван трошаринског реона града Београда и у том решењу Министар је нашао да је тужилац дужан да ову трошарину плати према одредбама чл. 3 Уредбе о висини, начину убирања и контроли при наплати бановинске трошарине на вино и ракију, пошто се у конкретном елучају има узети да је вино у питању продао непосредно потрошачу. У тужби противу министровог решења тужилац је навео да је исто решење противно закону, пошто он није дужан да плати бановинску трошарину на