Opštinske novine

4

Београдске општинске новине

става, где се каже да је претседник „извршни орган градског ве^а и шеф целе градске администрације. Надле штво се зове градско поглаварство". Ни н? ^едном другом месту у Закону о градским општинама овај израз нити је споменут нити објашњен. Исто тако се у Закону не налази израз „претседник градског поглаварства". Међутим у закону је на 108 места споменут град као синоним општине, градска општина и претседник градске општине. Ако је законодавац хтео да изразом градско поглаварство, који треба да означава једну нарочиту установу, означи нешто различито од градске општине, онда је требало да он то у самом закону одређеније каже, у неколмко основних одредаба, а не да тај израз само спомене у двема кратким и споредним реченицама. Цео закон говори о градској општини, он њој одређује дужности, права и обавезе, а нигде и ништа „Градском поглаварству". Тако општина изгледа као човек са два имена, па се та имена бркају и тешко их је погодити, а кад се употреби само једно, које било, онда је то погрешно, јер је непотпуно. Како се онда може објаснити намера законодачца за увођење овог необичног и неодређеног 4зраза у терминологију комуналне админист рс ције? С једне стране израз „Градско поглаварство" могао би се узети као засебна ознака оних послова пренетог делокруга опште управне власти првог степена, које градска општина врши у место државе и за њен рачун. Ти послови су ближи пословима контроле и надзора које обавља иначе полиција, па би израз ,,Градско поглаварство" могао за разлику да означи оне послове опште управе, које не обавља полиција, већ градска општина, односно њени нарочити органи. У овом смислу би донекле израз „Градско поглаварство" могао наћи свога оправдања, особито ако би се и код нас установила градска полиција као орган градске општине за одржавање реда и чување градских јавних интереса. С друге стране настоји се да се овај израз узме као синоним израза „градска општина", односно као потпуно адеквантан и еквивалентан

збиру оних радњи које градска општина обавља преко своје редовне администрације. Усвајајући ваљда ово гледиште похитали су нарочито градских инжењери да израз „Градско поглаварство" употребљавају у свим приликама и чак да га пласирају на путничким аутомобилима Општине града Београда, не водећи много рачуна о томе, да ли Поглаварство може бити носилац права и обавеза, имовински субјекат и сопственик покретне и непокретне имовине. У основи својој није овде по среди ни једно ни друго. Хтело се да Г радско поглаварство нешто значи, али шта то није довољно одређено. Изгледа да је наша јавна администрација жалећи за губитком среског поглаварства и среског поглавара у државној администрацији, хтела да сачува бар Г радско поглаварство, као пријатну успомену на оно прво. Али, по свему судећи, и оно Ке имати исту трајност и судбину као и среско поглаварство. Јер, градско поглаварство не би ништа значило да нема градске општине, а поред ње баш значи толмко, колико је потребно да се и не спомиње. Кад се овако ствар схвати и постави, онда је тај популарни израз непотребан и сувишан. Све што може градско поглаварство може и градска општина, али све што може градска општина, поглаварство не може. Према томе, нема никаква разлога да се градско поглаварство употребљава, јер његовом заменом путем израза градска општина не^е се догодити никакво зло, не^е се ништа изгубити, већ напротив добити. Неста^е једног израза који не значи ништа друго и ништа више него што значи „градска општина", који нема никаквог позитивног ефекта, који само ствара забуну и пометњу, а уз то је још и стран нашем народном духу и схватању. Кратко речено, од његове неупотребе би^е користи, а никакве штете. Зато треба писати: градска општина и претседник градске општине, а не градско поглаварство и претседник градског поглаварства. Тако ће се више водити рачуна о главној него о споредној ствари а комунална терминологија биће пречиш^енија и упрошћенија. БоЖа Л. Павловић