Opštinske novine

Сеизмолошки завод у Беог раду

13

су познати као трусни предели, а нарочито када се у њиховом суседству збивају епохална трусна пустошења као на пр. сада у Малој Азији, која је по своме тектонском пореклу брат-близнак Балканском Полуострву. Испитивање земљотресних прилика је свакако врло значајно и за угљене мајдане. Чини се, да чак и најмањи потреси омогућавају обилно истицање метана или т. зв. рударског гаса из огромних угљених подземних складова. Шта више, према најновијим испитивањима имају утицаја на истицање тога гаса у рударским поткопима чак и она најмање чулно неосетна кретања, која се у сеизмологији називају „пулзаторским осцилацијама" и „сеизмографским немиром". Та су испитивања још у непрекидном току, те ће на тај начин новији резултати бити поузданији. И у томе ће сеизмологија водити еминетно практичку улогу. Од највећег значаја свакако би било, кад би се успело да се једном потреси могу предвидети. У том погледу вршени су многобројни експерименти да се открије нека периодичност појаве земљотреса. Сви ти експерименти до сада нису показали позитивне резултате. До сада се још није могло претсказати када ће у коме месту наступити земљотрес, нити је уопште пронађен пут, којим би се до тога могло доћи. Тиме не мислимо рећи да се то уопште никада неће успети. Сеизмологија је још Јгвек врло млада наука, а ми не можемо знати, каква нам изненађења може она приказати у ближој или даљој будућности. III Како посгају земљотреси? Одговор на ово питање је у ствари врло компликован. Ипак ми ћемо покушати да одговоримо једним врло простим примером из кога ће читаоци моћи видети бар оно што је најважније у сазнању начина на који постају земљотреси и где се они јављају. Ево тога примера. После јаких киша набујају реке. Вода се излије изван речних корита и плави спрудове и ниске обале. По престанку кише реке се повлаче у своја корита. У локвама дуж обала и по спрудовима заостаје вода. Она постепено испари а у локвама остане мутљаг. Мутљаг се постепено суши и ствара се нека глатка кора по површини. Кад сушење узме маха, на тој се кори појављују безбројне пукотине разнога облика. Оне се укрштају на разне начине и тако издвајају међу собом многобројне плочице разних величина и облика. Даљим сушењем онз се искоруте, увијају се дуж својих обода и угибају се по својој површини, тј. мењају своје облике и чине неравнине по оној раније глаткој површини. Притом се на њима јављају нове, мање пукотине и оне се на тај начин ломе и дробе у мање плочице. Од доба када је у локвама нестало в оде па и даље у заосталом муљу врше се непрекидни покрети, за које се разазнаје по

оним појавама пукотина, по ствараљу плочица и по њиховом даљем распадању. То се распадање врши и даље непрекидно до врло ситних и танких плочица или грудвица. И то је распадање један облик кретања. Све такве промене, које пажљивим проматрањем видимо у локвама, на речним спрудовима и ниским обалама, можемо запажати и даље од речних обала, на локвама по отвореном пољу и др. после обилних киша. На те појаве скоро нико не обраћа пажњу. Ну, пажљивим проматрањем можемо из њих извући врло важну поуку баш о томе: како постају земљотреси и где се они јављају! Ко би могао помислити да популарни одговор на то питање, које иначе свакога занима, лежи баш у проматрању промена при сушењу барица и локава. Напред наведена проматрања преносимо сада на целу нашу Земљу као планету. Она је некад била у течном али усијаном стању. И њена је површина била некада глатка. Током времена она се хладила и стињавала. При томе се издвојио површински, хладнији део од унутрашњег усијаног дела. Тај површински већма охлађени део називамо Земљином кором. Онај унутрашњи још усијани део називамо Земљиним једром. Између њих је јздан прелазни део, који је топлији од коре а хладнији од једра Земљиног. На том прелазном делу ослања се кора. Нзиме је једро одвојено од коре. Хлађење Земље, дакле и једра и прелазног дела и коре, врши се непрекидно. Земљина је кора већ до сада испрепуцала безбројним пукотинама разнога правца и облика, а између њих су награђени велики и мали блокови као више или мање самостални делови коре. У току досадашњег хлађења ти су се блокови извитоперили на разне начине па су постале многобројне неравнине на Земљиној површини. Те неравнине су наше планине и долине. Расхлађивање Земље врши се и сада и у једру, и у прелазном слоју и у самој кори. Тим се хлађењем смањује величина једра, и због тога се онај прелазни слој спушта на ниже према једру под утицајем Земљине теже. Смањује се и величина самога прелазнога слоја. Због његовог спуштања ка једру, као и због његовог стезања при хлађењу, спуштају се и помичу блокови Земљине коре, који се на њ ослањају. Једном речи, у целој Земљиној маси врше се непрекидни покрети: спуштање, слегање, помицање, извитоперавање, издизање, преламање и др. покрети блокова Земљине коре. Те непрекидне покрете ми обично не опажамо, јер смо навикнути на њих, као што не опажамо ни Земљино окретање око осе (смена дана и ноћи), ни годишње кретање Земљино око Сунца (смена годишњих времена: зиме, пролећа, лета и јесени). Али се понекад понеки блок, велики или мали покрене нешто брже, или труцне како ми то обично кажемо. Ми то убрзање осећамо. То убрзање је земљотрес. Цела је