Opštinske novine

14

Београдске општинске новине

Земљина површина испреламана у небројено м::ого блокова, разних величина. На тим су блоковима настањени људи са својим иметком; на њима се рађају, живе и умиру а незнају да се налазе на таквим блоковима, који носе наш живот и имање, а који су покретни као лист на површини воде. Лзуди се плаше кад осете тај покрет, јер их он опомиње на опаснсст по живот, иметак и опстанак уопште. На сл. 1 престављен је изглед једнога дела

Сл. 7: Распоред блокова на површини земље. Има их разних величина, облика и положаја. На њима су означена насеља, чија се имена овде не наводе. површине Земљине коре са таквим блоковима разних величина, и на сваком се блоку налазе: села и градови. Блокови се не виде на самој површини. Слика претставља стварно стање једне познате трусне области у домену Алписког планинског система. Највећа је опасност у оним насељима, која се налазе на самим пукотинама Земљине коре и у њиховој непосредној близини, т.ј. по самим ивицама њених блокова. Дуж тих изица поређана су места где се осећа најјачи потрес. Таква се места називају епицентри. Данас зећ сваки наш грађанин зна да је епицентар најопасније место, па се зато сваки интересира да сазна где је епицентар, кадгод се деск и гдегод се деси какав јачи земљотрес, кадгод покрети у Земљиној кори уздрмају блокове на којима ми обитавамо. Ето зато се и наука о земљотресима (сеизмологија) труди да одреди такве низове епицентара тј. оне пукотине у Земљиној кори, које отсецају њене блокове. Поменули смо већ да при спуштању неких блокова у Земљиној кори уједно наступа померање свих или бар неких блокова. На тај се начин мења и сам изглед Земљине површине (рељеф). Кад такви покрети захвате велике делове Земљине коре на пр. јздан или два континента, тада наступају и издизања и спуштања највећих размера у облику набирања саме коре, при чему се стварају пукотине великих размера. Тако су постали планински системи на копну и спуштања копна у облику морских басена и мора (океана) уоиште. Од кад је постала Земља, у њеној дугој

геолошкој историји било је таквих покрета, који су захватали џиновски велике просторије. Тако су и постале планине, како се то у науци каже, које су разне старости. На Балканском Полуострву најстарије су оне планине, које чине Родопски планински систем. Све су друге наше планине млађе. До сада последњи тако велики покрети били су онда када су се почели издизати Алпи и њихове посебне боре Апенини и Динарске планине, када су сз блокови између њих спустили те је тако постало Јадранско Море. Издизањем Алпа продужено је даље набирање Земљине коре, којом су се приликом издигли Карпати, затим Балкан, па Кавказ и Хималаји. За Хималаје се сматра да су најмлађе планине и да се још изграђују. Зато су трусне катастрофе у њиховом домену најпространије и најпустошније. Геолошко доба, када су се почели издизаги наши Алпи, Карпати и Балкан означава се као терцијарна епоха. Међутим ти су се покрети наставили и даље кроз најновију геолошку епоху, квартар, када се јављају први трагови човека. Приликом таквих покрета у Земљиној кори, који доводе до њеног набирања и преламања настају двојаке пукотине. Једне се отварају дуж страна појединих бора или планинских венаца; оне су врло дугачке и врло дубоке и називају се уздужне (лонгитудиналне). Друге се отварају тако да пресецају планинске венце па и саме уздужне пукотине, простиру се у свима правцима и издвајају засебне системе блокова; називају се попречне (трансверзалне). Дуж свих тих пукотина пзмичу се блокови Земљине коре и тиме стварају земљотресе. Јачина земљотреса зависи од тога: да ли је покренути блок велики или мали, да ли досеже до великих или малих дубина и што је најважније, да ли се он одвојио скорашњим пукотинама или је постао много раније. Најопаснији су покрети скорашњих блокова, они су увек штетни. Кад се пак деси, да се на неком блоку отвори нова пукотина тако, да се он тада подели у два или више ма ћих блокова, онда су земљотреси дуж таквих пукотина увек катастрофални. IV Организација ваше сеизмолошке слуЖбе и н>ен задатак Познато је, да је данас научни покрет узео огроман замах да већ прелази границе обичнога схватања. Тај је покрет веома разноврстан по предметима научних проучавања и веома простран по обиму. Једно од најистакнутијих места у томе покрету држе науке о природи. Оне постепеним развојем долазе до све новијих открића и гранају се тако да данас без претеривања можемо рећи: има онолико разноврсних наука о природи колико има и специјалиста који се баве појединим обли-