Opštinske novine

Београд негдашњи центар великога рибарства

алова, огромна маса крупне и ситне беле рибе која се провлачила између сомова и шарана. Све је то врило и таласало воду, час ронећи ка дну басена, час излазећи на површину, праћакајући се и прскајући воду реповима. Из тако ограђеног круга, рибари су великим мередовима вадили рибу за трговце, сортирали је, мерили и продавали је купцима; вађено је само онолико рибе колико се у тај мах тражило. Кад је риба тако била разређена у алову, овај је привлачењем мреже стешњаван, тако да у кругу опет буде згуснута риба и тако се радило све дотле док сва тако уловљена риба не буде продата, па је онда опет почело терање рибе на исти начин као први пут. Нераспродана риба, ако се није могла чувати у живом стању, сољена је, слагана у дењкове и продавана опет рибарским трговцима у време поста. Савски риболовни ритови, који су снабдевали београдско тржиште рибом, почињали су од Моровића и Босута; ове су држали под закуп редом арендатори Пепа Рукавина, Костенац, Петровић—Цимер и Салцман, за закупну цену око 24.000 круна годишње. Сурчински и Јаковачки Рит нису издавани под закуп, већ су их ловиле општине Сурчин и Јаково. Исто је тако било и са Добановачком Баром, коју је искоришћавала општина. Угриновачку Бару раније је држао Јохан Вајнбергер из Земуна за 1650 круна годишње, а доцније је у њој ловила сама општина, као и Купиновачку и Прогарску Бару. Издашан ритски риболов Живачу код Бољеваца купио је Штрајхер из Земуна за 56.000 круна и ловио у својој режији. Исти је арендатор држао под закуп и (Бежаниски Рит за 720 круна годишње. На нашој српској страни било је такође риболовних ритова и бара, као што су они у Мачви, Кртинске и Уровачке баре, Пећанска бара и т. д. али они нису имали везе са београдским рибљим тржиштима. Изузетак је чинио риболов у Макишу док није био уништен осигурањем земљишта од поплазз и исцрпљавањем воде, што подвире, за београдски водовод. Пре тога, у време великих вода Макиш је био сав претворен у простран рит од неколико хиљада хектара водене површине. Риба је тада несметано улазила из Саве у Макиш, ту налазила изобиљну храну, расплођавала се, па такође несме-

тано се враћала у Саву, кад је могла наћи изласке. Али маса рибе, и ситне и крупне, заостајале су, задоцнивши да изађу из рита док изласци још нису били пресушени. Кад је вода толико опала, да се местимице појавила сува земља, риба се, идући за водом, скупљала у јдубља места која су остајала преко целе године под водом. То су тада биле од вајкада познате риболовне баре Црњача, Велико Окно и Репиште. Године 1892 јако надошла и набујала Сава пробила је слаби насип поред њене обале, дуж кога је ишао државни друм за Ваљево и Шабац, а на месту где је насип био проваљен, створио се простран басен напуњен савском водом, дубок 10—15 метара. Тако је те године постао ондашњи Вилиман, близу Чукарице, пун сваковрсне рибе, од кога је остао још само траг, јер је басен у више махова кулуком насипан и данас је пресечен шабачким друмом. Риболов у тим макишким ловиштима раније су слободно искоришћавали сељани села Жаркова, а од 1895 године неке од њих издавала је жарковачка општина под аренду. Риболов у Црњачи и Вилиману годинама је држао под закуп Михаило Петровић рибар из Београда, од кога су београдски рибарски трговци на лицу места куповали и баркама превозили у Београд велике количине макишке рибе (шарана, сома, смуђа, штуку, крупну и ситну белу рибу) за рибљи пијац. Сви су ти риболови, речни и ритски, обилато снабдевали београдско рибље тржиште сваковрсном рибом. Трговина са рибом је у то време цветала и била један посао који је рибарским трговцима доносио велике приходе. Само, то нису били људи који су умели сачувати оно што су на томе послу зарадили; ни један од наших београдских рибарских трговаца није оставио какву повећу течевину, као што је то био случај са пречанским рибарима, закупцима риболова и трговцима са рибом. А као што је напред казано, тај посао је данас сведен на незнатну меру, уступивши место индустриским рибњацима који Београд снабдевају „вештачком рибом", а ови су потисли ,,дивљу рибу" са којом се раније искључиво радило. Мих. Петровић проф. ^Универз. у пензији