Opštinske novine

Калдрмисање улица и путова у Београду

101

изводи обична к&лдрмз. од ломл>вног кз.мбна. нз. песку, т.зв. турска калдрма, и од обичног макадама, већ само модерна калдрма, у коЈУ убрајамо: све врсте асфалтних и бетонских коловоза, коловозз од дрвене коцке, од обрађеног камена (ситне коцке, крупне коцке и призме), као и друге коловозе разних типова сталног карактера код којих је везујући материјал асфалт или цемент. Модерно калдрмисаше улица и путова у градовима, поред естетских и хигијенских услова, диктују у првом реду потребе моторизованог саобраћаја, који се, као што је опште познато, после светског рата нагло развио и који захтзва равну и отпорну калдрму. Београд у томе погледу преставља изузетак, јер овде има обичне калдрме често још и у центру вароши и у ужем рејону, а на ближој и даљој периферији безмало све су улице, у колико су уопште калдрмисане, снабдевене само обичном па и најпримитивнијом калдрмом. Ово долази отуда што је модерно уређење па и калдрмисање Београда почело у главном тек после светског рата, и то не одмах, већ у 1927 год., дакле тек пре 12—13 година. До тог времена било је свега неколико главних улица у центру града са дотрајалом дрвеном калдрмом и каменом коцком или призмом, дал>е мали број улица са турском калдрмом, док око 80°/о улица није имало никакву калдрму. У таквим приликама није се могло ни помишљати на то да се све улице одмах калдрмишу, а још мање да се модерно калдрмишу, јер би за то требало тако великих материјалних средстава, каквих Општина није могла да створи ни за све своје и остале потребе исто толико важне ако не и важније од калдрмисања улица. Стога је било сасвим природно да су се у то време расположива финансијска средства одређена за калдрмисање распоредила тако да се са њима постепено модерно калдрмишу центар и ужи рејон, и да се исто тако постепено калдрмишу обичном калдрмом остале

улице и путови идући од центра ка крајњој периферији. По овом принципу почето је калдрмисање великог обима 1927 године и настављено до 1930 године, када су се и у Београдској општини већ осећале последице светске кризе. Да није тога било, питање калдрмисаша улица и путова у Београду било би данас бар привремено решено, тако да би све улице имале бар обичну калдрму, а центар и важније саобраћајнице ван центра модерну. Међутим, као што се из следећих података види, после четири године интензивног рада нагло су опали кредити одређени за калдрмисање београдских улица, услед чега је темпо рада успорен и тиме створено данашње стање, које сада захтзва, као што је напред речено, хитно решавање свих пет отворених питања у једаред. 1927 године утрошено је за калдрмисање округло дин. 47,406.000,1928 године утрошено је за калдрмисање округло дин. 70,936.000.1929 године утрошено је за калдрмисање округло дин. 34,314.000.1930 године утрошено је за калдрмисање округло дин. 72,632.000.1931 године утрошено је за калдрмисање округло дин. 20,308.000.1932 године утрошено јз за калдрмисање округло дин. 19,324.000,1933 године утрошено је калдрмисање округло 1934 године утрошено је за калдрмисање округло дин. 10,187.000.1935 годинз утрошено је калдрмисање округло 1936 године утрошено је калдрмисање округло дин. 10,972.000,1937 године утрошено је за калдрмисање округло дин. 11,877.000,1938 године утрошено је за калдрмисањз округло дин. 16,394.000,1939 године утрошено је за калдрмисање округло дин. 14,742.000,—

дин. 14,380.000,-

за

дин. 12,391.000,-

за

Јужни Булевар пре модерног калдрмисања 1938 год. Јужни Булевар после модерног калдрмисања 1939 год.