Opštinske novine

102

Београдске бпштинске новине

рачунајући у те суме свуда и приходе од откупнине личног рада за недржавне путове (кулучарину), калдрмински фонд и друга ванбуџетска средства. Напомињем да се ове цифре од 1927—1938 год. односе само на Београд без Земуна, јер је материјално спајање Земуна са Београдом извршено тек у 1939 години. Поред калдрмисања још потпуно некалдрмисаних улица, о којима је било речи код првог питања, потребе саобраћаја у Београду данас већ императивно захтевају да се модернизују сви коловози у центру и ужем грађевинском рејону, где се нагло подижу палате и скупоцене виле, као и у свима важним саобраћајницама и ван тога рејона, нарочито у улицама и на путовима којима пролазе аутобуси и друга јавна саобраћајна возила и у којима данас имамо само обичну калдрму. Не упуштајући се у детаљно побројавање улица и путова које треба по истакнутом принципу снабдети модерном калдрмом, хоћу само приближно да означим у цифрама стварне потребе за ово. Површина коловоза од обичне калдрме износи данас око 1,300.000 м 2 коју би требало целу у најкраћем времену заменити са коловозом од сталне (модерне); или у крајњем случају бар 30°/о од те површине, што чини округло 400.000 м 2 . У првом случају, т.ј. за модернизовање свих обичних коловоза, требало би: 1,300.000 X 150 = 195,000.000,— динара; а у другом случају, т.ј. за модернизовање 400.000 м 2 обичне калдрме 400.000 X 150 = 60,000.000,— динара. (Цена од 150 дин. за 1 м 2 рачуната је са претпоставком да ће се један део старог материјала моћи употребити за подлогу). 5. Реконструкција модерне каддрме Треће отворено питање у комплексу проблема калдрмисања београдских улица и путова је реконструкција модерне калдрмз у вези са извођењем регулационог плана Београда. Услед живе грађевинске делатности на пољу подизања великих јавних зграда и приватних палата на регулационој линији, већином у центру града и у ужем рејону, где већ постоји модерна калдрма, поставља се и нов задатак за Београдску општину. Овај се састоји у томе да старе грађевине, које се сада руше и замењују новим, већином нису биле постављене на утврђзну рзгулациону линију, већ су махом захваталз уже или шире делове улица, те се у своје времз, када су улице рађене, коловози и тротоари нису могли извршити по целој регулационој ширини. Новим грађењем ослобођене делове улица треба дакле сада накнадно уредити, т.ј. постојзћу калдрму проширити, што у већини случајева захтева и темељну реконструкцију целог коловоза на таквим местима. Овим случајевима, којих има доста ве-

лики број, треба додати још и број оних који се стварају иницијативом саме Општине, која мора извесне главне улице —магистрале — експропријацијом приватних имања просећи или проширити, пошто то захтевају интереси јавног саобраћаја а и интереси урбанистичког уређења града. И код свих таквих места треба одмах израдити и модерну калдрму. Међу многобројним таквим случајевима једне и друге групе навешћзмо овде само неколико најважнијих, а то су: проширење и регулација улице Васе Чарапића, Краљице Марије, Дечанске, Кнеза Павла, Цара Николе II, Далматинске, Чубурске као и регулација раскрснице Теразија и улице Краља Александра, раскрснице улица Краља Александра и Таковске (код Поштанске штедионице), Трга Славије, Кнежевог Споменика итд. итд. Приближни трошкови ових проширења и реконструкција калдрме у вези са регулацијом износиће према данашњем стању већ око 15,000.000,— дин., а за наредне године можемо очекивати трошкове за ово у годишњем износу од по 5,000.000.— динара, што чини за наредних 5 година укупно око 35,000.000.динара. 4. Обнова дотрајаде модерне калдрме Трајање модерне калдрме зависи од многих околности; у првом реду од њеног типа и квалитета, од саобраћаја који се по њој обавља, као и од подлоге и земљишта на коме је постављена. Према типовима модерне калдрме, који су код нас највише употребљавани, најдуже ће трајати калдрма од ситне камене коцке, после ње долази у погледу трајашности крупна камена призма и коцка неправилног облика, па асфалти свих врста, калдрма од камена у бетону (мозаик) и најзад макадами са асфалтном пенетрацијом и са површинском асфалтном обрадом — спрамексирањем. Према досадашњем искуству и данашњем стању модерне калдрме у Београду можемо рачунати да ће код нас просечно трајати модерна калдрма и то: а) од ситне коцке на бетонској или макадамској подлози 25—50 година, према јачини саобраћаја и квалитету камена. б) Од крупне камене призме и коцке 25—40 година, изузев правилне (тесане) призме и коцке, која се може обртати, услед чега њен век може да буде и 40—60 година, в) Од асфалтне Горње коре разних врста на бетонској или макадамској подлози 12—18 година, према јачини и квалитету асфалтног слоја, као и врсти и јачини саобраћаја и јачини подлоге. г) Од ломљеног камена у бетону (мозаик) 6—15 година, зависно од квалитета, од врсте и јачине саобраћаја и највише од постељице на коју је положена. д) Од макадама са асфалтном пенетрацијом 5—10 година, такође зависно од већ на-