Opštinske novine

Београд негдашњи центар великог рибарства

га ушћа; рине на Великој Дубоки више Умке, оне на Подринској испод Умке, оне поред Пећанске брежине, преко негдашње, данас засуте Спирине Рупе; рине на Пзтрацу, оне поред Маџар-Аде и поред брежине више Аде Циганлије; оне на Хапу те аде и поред адице Заноге. Од дунавских рина биле су чувене оне око којих су се отимале лапташке дружине: рина на Вишњичком Прагу, на Црквишту код Вишњице, оне поред Беле Стене испод Вишњице, рине у ,,малој води" између српске обале и панчевачке аде, а нарочито негдашње дубоке рине на Хапу Тоспаше, које су давале крупних сомова и кечиге, кашто и по коју јеоетру; за тим добре рине поред прератне доста велике и шумовите Винчанске Аде, коју је за врзме рата јака дунавска вода подрила и разнела, тако да од ње данас нема ни трага. Београдски лапташи ретко су кад ишли даље од Ритопека, где су биле, а и данас су, врло дубоке рине које су давале кечигу и јеоетру, као и крупног шарана. Напослетку, треба поменути да је на београдско рибарско тржиште пре рата довожеиа риба и са ловишта у Тиси и Тамишу, али у знатно мањој мери од оне доношене са савских и дунавских ловишта. II. Ловишта у ритовима и барама Риболовна продуктивност текућих вода, Саве и Дунава, мала је наспрам продуктивности њихових водоплавних терена, у које риба у време вгликих вода улази из реке и у њима се рзсплођава. У стајаћим водама физичке и хемијске прилике за развијање рибље хране далеко су повољније од оних у текућој води; прилике за расплођавање такође су много повољније у сваком погледу, па чак неке врсте риба и не избацују икру ако остану без могућности да уђу у бару или у рит. Јак придолазак воде у пролеће сигнал је за већину савских и дунавских вргта риба да, пливајући поред обале, потраже уласке у какву год стајаћу воду. Такви су уласци фокови или какви шири простори преко којих прелива речна вода и улази у стајаћу воду. На тим уласцима и преливима риба у масама, нарочито ноћу, иде за водом и не задржава се док не наиђе на подесну воду за своју исхрану; и за мрестење. И обрнуто, кад велика вода, почетком лета, почне опадати, маса рибе која се у риту измрестила и исхранила, потеже ка изласцима у текућу воду, било на фоковима, било на преливима. Али и мноштво рибе, задржавши се мало дуже на местима где је нашла изобилну храну, задоцни са напуштањем тих места, па, не наишавши на путеве за излазак, који су често дотле и сувише оплићали или и пресушили, остаје у риту или бари и ту продужује хранити се и брзо расти. То су онда она богата ловишта каквих је доско-

ра било у изобиљу у риболовном подручју Београда. У време кад се могло предвидети да ће велика вода ускоро почети да опада, рибари су изласке из ритова преграђивали јаким мрежама, које иду од дна воде до на један метар изнад њене површине; мреже су биле разапете на јакоме кољу побијеном у дно воденог пролаза. Риба, која у масама нагрне изласцима у реку, буде тим преградама задржана, па је потреба за храном опет враћа у рит где од тада и остаје. Такви се ритови издају под закуп и арендатори имају у њима од обилног риболова добру зараду. Ритови, из којих је риба довожена на београдско тржиште, почињали су од Апатина на Дунаву, и од Моровића у подручју Саве; они су се низали низводно до Београда, а одатле још до Борчанских, Овчанских и Панчевачких ритова наспрам Београда и испод њега. Већ од Апатина, поред читавог сплета рукаваца, канала и бара, налазио се пространи и рибом необично богат Кестењевачки Рит који се, за време великих вода, распростирао све до Драве. То је био највећи и рибом најбогатији рит са десне стране Дунава. За време поплава рибу, осим нагона за мрестење и за исхрану, истерује у тај рит и мутна, пуна муља дунавска вода од које она бежи. Рит су држали под закуп рибари из Алмаша, који су пред опадање воде на преливе постављали поплете од трске, а на дубоке канале и фокове јаке мреже, да би спречили излазак рибе из рита. А кад дође време за риболов, риба се у риту ловила великим аловом и бубшевима. Затим настаје комплекс ритова измеђуЕрдута и Даља. Јужно од Даља Дунав је напустио свој некадашњи ток и оставио на месту свога старог корита велику риболовну бару Савуљу, чија површина воде има 1С0—200 хектара, према водостају у Дунаву. Савуља је на своме јужном крају била везана уским каналом са Дунавом; за време мале воде тај је канал пресушивао и веза са Дунавом била је прекинута. Бара је била нарочито пуна лепих деверика, са доста шарана, штука и ситне беле рибе. Као што је напред казано, њу је држала под закуп Вуковарска Рибарска Обртна Задруга. Дуж леве обале Дунава, наспрам Даља па до Новог Села испод Вуковара пружао се велики рит Жива или Живи Оток, чија је површина воде премашала 30 квадратних километара. Рит је данас насипом осигуран од дунавске воде и риболов је у њему уништен. И он је издаван под закуп, а држали су га под аренду Вуковарски и Даљски рибари. Право на риболов имала је патријаршија у Даљу, и она га је издавала под закуп. Недалеко се налазио и риболовни рит Берава, гдг је риболов такође уништен мелиорацијом водоплавних терена.