Opštinske novine

Наши градови

255

доста „лимунадно", и — то одвојсно од пре реченог — јако потсећају на Монеа. Веома солидан у цртежу и снажно лирски расположен, Николајевић је дао неколико дела за која се може рећи да „обећавају". Његов „Портре госпођице Н. М." има карактера и одаје већ доста зрело дело. Јурица Рибар стоји под директним утицајем Сезана, што се најјасније види на оној очупаној пловци У ;Ј Мртвој природи". У композицији мало претрпан и пресмео, а оолидан у цртежу, Рибар се иживљујг у изразито песимистичким тоновима. Рибар има осећаја за материју и за тонско решавање и најсложгнијих, задатака, па, судећи по томе, мислим да се може очекивати да ће се и његова палета брзо разведриги. Кад се ослободи извесних сувише наметљивих елемената, и кад буде озбиљније компоновао своја дела, он ће вероватно дати и зрелија дела. Никола Граовац је ученик Јована Бијелића, и то под веома јаким утицајем свог учитеља. То се најбоље види у једном ентерјеру, где читава једна велика загасито светла површина делује само као „хинтергрунд" за једну црвену мрљу. Поједина његова дела потсећају и на Ван-Гога; на пр. једно дрво у чијем се корењу управо осећа акција раста. Његови пејзажи као колористичке композиције делују веома пријатно. „Бакарски Залив", на пр. даје смирену реалност, а „Цвеће" одаје животну сочност. Али кад се сва Граовчева дела узму као целина, онда се осећа да и он ради без јачег упоришта и да није на чисто с тиме шта заправо хоће. То је несумњиво карактеристика младости, које ће се он свакако, можда већ ускоро, да ослободи. Изложба Милице Лозанић Госпођица Милица Лозанић није прошла кроз редовно академско школовање; она није „академски сликар", али је сликарску вештину учила код наша два одлична сликарска педагога: код г-ђице Зоре Петрозић и код г. Петра Добровића. А како је, захваљујући својим одличним материјалним позицијама, била у могућности да обиђе многе вел,ике европске (па и неке америчке) умгтничке центре, да посети безбројне галерије, да види и проучава најбоља светска ремекдела, она је имала довољно могућности да се солидно припреми за посао коме се посветила. Вођена чистом љубави за уметност, а у могућности да јој се сва по:вети, бгз обзира на евентуалне материјалне успехе или неуспехе, она јг кроз дужи низ година, од кад се посветила том послу, успела да скупи више знања, него што су то успели многи њени колеге на званичним академијама. Лозанићеву пре свега интересују тонски односи боја. Њене темпере, без икаквог цртежа, претстављају У ствари смеле колористичке тонске студије. Али баш по тој смелости те темпере делују доста екстравагантно и критичару не пружају никакву јачу упоришну тачку за просуђивање талента њиховог аутора. Њена уља (58 на броју) већ су далеко захвалнији материјал за критичара.

Г-ца Милица Лозанић: Официрски дом

И ту, као и код десеторице њених колега из велике сале, осећа се младеначко лутање, неизграђеност и тражење саме себе. Под утицајем многих добрих импресионистичких дела, која је млада сликарица гледала у Паризу и другим уметничким центрима, кроз многа њена дела ее као црвена нит провлаче виолетни тонови. Њени старији радови су сви у песимистичким бојама због тога често делују пригушено, чак и монотоно, као на пр. (слика бр. 11' „Гетари". Али у тим делима она веома вешто одржава скалу, као да већ поседује велико сликарско искуство. То је већ теже постићи у светлијим тоновима, и Лозанићева у својим новијим делима, на пр. „Официрски дом" (19) доста бојажљиво чини тај корак унапред — не без успеха. Ту већ зрачи и доста изразити оптимизам. Док њујоршки „Кровови" (21) одају утицај Утрила, „Универзитетски парк" одаје Вламинка, а „Мртва природа с бокалом" јако потсећа на Сезана. Утицај њене учитељице г-ђице Петровићеве такође је веома осетан. На пр., оне дебеле линије којима су оивичене контуре, које су код Петровићеве продукт, изгледа, конфигурације њених очију (плус четири диоптрије), код Лозанићеве су продукт учитељевог утицаја. Али на пр. „Акт", који је Лозанићева радила истовремено и по истом моделу са својом учитељицом, одаје тежњу за самосталношћу. Најбоље успехе је млада уметница показала у енетерјерима. Ту је показала изразити осећај, и искрени смисао за интимну атмосферу затворене собе. Сумарно узето: Лозанићева поседује таленат, располаже знањем, а како много ради, много путује и учи — може се веровати да ће успети да међу нашим сликарима-женама ускоро заузме веома угледно место. Звонимир Кулунџић