Opštinske novine

Јутословенско-бугарска привредна комора

183

стар трговине и индустрије г. д-р Загоров био је примљен у аудијенцију код Њ. Кр. Височанства Кнеза-Намесника Павла. * * * После две недеље свечаности су се обновиле у Софији. Тамо је 25 фебруара одржана заједничка седница Управних одбора Коморе из Београда и из Софије. Наша бројна делегација привредника имала је на челу Министра трговине и индустрије г. д-ра Андреса, који је био примљен у дужу аудијенцију од Краља Бориса III. У великој сали хотела „Блгарија", у присуству Министра г. д^ра Загорова, Министра спољних послоеа г. д-ра Попов а, бив. Претседника Владе Александра Цанкова, више бив. Министара, око 30 народних посланика новога Собрања и многобројних преставника бугарске привреде, после доласка шасланика Краља Бориса — ађутанта генерала г. Цанева и краљевог саветника г. Ханџијева и пошто је Краљевски симфониски оркестар интонирао Југословенску и Бугарску химну, заједничку седницу је отворио г. Валев. Говорили су г. Воја Пе ткови^, министри г.г. Загоров, и Андрес, наш посланик г. Милановић, Савов, д-р Красник, претседник загребачке Коморе, Христо Ганев, претседник бугарских задруга, Воја Бо рђеви-к, у име нашег задругарства, Балабанов, претседник Савеза бугарских индустријалаца, Николов, претседник земљорадничких комора Бугарске и г. Баџак у име наших пољопривредних комора. Сви ти говори одисали су срдачним одушевљењем пред овом конкретном манифестацијом тешње сарадње два братска народа!. Аплаузи су били френетични, нарочито после говора Министара трговине и индустрије. Леп је утисак оставио г. д-р Влада Марковић, један од двојице још живих учесника при потписивању уговора о Царинском савезу између Србије и Бугарске, када је предао г. Валеву један повезан примерак оригиналног нацрта уговора о Царинском савезу из 1905 године. Г. Валев је захваљујући изјавио да ће овај поклон г. д-ра Марковића носити бр. 1 у библиотеци Југословенско-бугарске приередне коморе. Наравно да су на банкетима држани исто тако срдачни говори од којих је на нарочито допадање наишао говор г. Душана Бранкови^а земљорадника, претседника Пољопривредне коморе из Бање Луке, који је био једини наш делегат у сељачкој народној ношњи. Сутрадан је у Софијској комори одржана седница Управних одбора на којој су стручно претресана практична питања у вези са будућим радом Коморе. Изјављене су жеље да треба побољшати клириншки споразум између Југославије и Бугарске, као и да треба изједначити транзитне тарифе. Појачати туристичке везе између

двеју земаља. Узајамно проучавање и рад на изједначењу привредних закона и наредби које су у вези са привредним животом. Сарадња при пласману производа на страним пијаца-ма итд. Џ Џ џ Београд је још једном био центар једне велике, замашне акције. Сигурно је да ^е бити скептика који и даље сумњају у могућност стварног пријатељства и привредне сарадње између Југославије и Бугарске. Они никако не могу да верују у праву искреност Бугара. Они за то имају своје разлоге и налазе их у најскоријој историји. Само, то никако не треба да значи да се треба овековечити у томе ставу скептицизма и тако дочекати да се жалосна историја понови. Треба радити. Треба утицати. . . Досадањи рад је уродио несумњивим плодом. И у Бугарски и у Југословенски народ продрла је јако свест о братству и штетности досадашњих односа, Свака нова манифестација само ојачати ту свест и постепено потиснути оне који су још можда носиоци раздора између два братска народа. Радити на томе је радити у корист и Југословена и Бугара. О томе сумње нема. И ова лепа манифестација наших привредника је несумњиво корисна. Наравно да се не треба одмах заносити, брзим остварењем Царинског савеза. До њега има још много етапа да се прође. Али треба корачати. Лепо је изнето на заједничкој седници Управних одбора Комора, да су ове две тако блиске земље док су биле у неуговорном стању до 1934 године, имале укупан промет који није прелазио милмон динара. Када је 1934 године закључен први пут трговински уговор промет се удесетостручио. И тај уговор није перфектан. Има још многих сметњи које треба уклонити па да промет буде далеко ве^и. Бугарски виноградари увозе велике количине плавог камена. Увозе из других земаља. Не из Југославије, Када би се само саобра^ајне тарифе измениле, они би га увозили од нас. Наши трговци увозе пиринач из Италије и плаћају га скупље за динар и 1.50 дин, но што би га могли добити из Бугарске. Опет сметају саобраћајне тарифе. И тако, ако се пође редом, наћиће се доста интересантних артикала за појачање обостраног промета. Поред тога, планско, заједничко иступање на иностраним пијацама може да донесе обостране користи. Већ прошле године ми смо се раенали по бугарским ценама за суве шљиве и на тај начин уштедили смо добар број милиона нашој привреди. У сваком олучају стварање Југословенскобугарске пр^вредне коморе у Београду је једна лепа и корисна установа коју као такву поздрављамо. Д-р Стеван Попови^