Opštinske novine

Прилози за историју Београда

Послсви Београдске полиције пре сто и више година Полиција прави калдрму, пази на чистоћу у вароши, преко механџија гони скитнице и бадаваџије, гради мостове итд.

За време прве владе кнеза Милоша, када општинска управа још није постојала, о свима потребама Београда морала се је старати полиција. Она је чинила предлоге кнезу, а и он сам, кадгод је нешто запазио, наређивао је да се известан посао изврши. До 1835 кнез Милош је непосредно наређивао полицији, а од те године, пошто је био установљен „Управителни Совјет", наредбе је преко њега издавао. Све наредбе Совјета у ствари су преписане кнежеве наредбе. У Државној архиви има прилично интересантних аката Совјетских и неки од њих биће овде изнети. Полиција је обављала послове преко својих органа и преко варошких кметова. По потреби ,позивала је грађане да кулуче. Позиву на кулучење Београђани су се нерадо одазивали. Директор полиције Цветко Рајовић жали се кнезу Милошу 29 аирила 1831„Овде су људи несложни. Ништа се с њима учинити не може. Неће ништа да привате, него сваки избегава говорећи: ми ћемо платити што на кога падне". Мало касније, 22 јуна 1831, жали се на Јевреје како неће да кулуче, како су спори у извршивању наредаба и да радње неће да затварају недељом и празницима говорећи: „кад они наше свеце не признају, нећемо ни ми њихове". Такво држање Јевреји су заснивали на привилегијама добијеним од кнеза Милоша. Те привилегије су заиста постојале, јер кнез 22 јуна 1831 пише Цветку: „Ви дакле гледајте колико можете с лепим начином с њима поступати док време не дође да и њих свима дужностима обавежемо и дане им привилегије одузмемо". Полиција води рачуна о чистоћи Цветко Рајовић извештава кнеза 4 априла 1831: „Предузео сам мере да се на све пази што се сигурације правитељства тиче. Исто тако да се чистоћа и поправљање вароши надбљудава". Према наредби кнежевој од 11 априла 1831 полиција је морала водити рачуна да се путеви оправљају и да се нечистоћа не просипа на улицу. Полиција је дужна да Магистрату (Суду за варош и округ београдски) претставља све што се „општеполезног" тиче и од њега тражи издавање уредбе. Није било лако онда одржавати чистоћу. Нечистоћа је коснула и Јусуф пашу, који се на њу жалио кнезу, а кнез то писмо упутио

Совјету. Совјет је одговорио кнезу 26 фебруара 1835: „Поредак и чистоћа нису се могли уредити само због турске немарности. Турска власт је сва представленија Исправничеетва на једно уво примала а на друго испуштала. Треба издати наредбу да свуд гдегод има гомила давнашњег и старог ђубрета, оно да се обштим трошком, т.ј. нашим и турским оданде почисти и однесе, а по сокацима да сваки домаћин, био Србин или Турчин, пред својом кућом и о свом трошку почисти. За одржавање чистоће могли би се одредити комисари од наше и турске стране који би мотрили да се по дојакошњем обичају ђубре на сокаке не баца". Поред свих настојавања ипак је све остало по старом. Разлоге налазимо у акту Исправничества (Начелства окружног) од 5 октобра 1835 упућеном Совјету: „Старање Исправничества овог у договору са полицијом и уредбама овдашње вароши онда би се тек водити могло кад наши људи не би с кућама и дућанима били измешани. Наш почисти испред куће и дућана а Турчин неће. Наш мотри на свећу, мангал и уопште на сва места где ватра гори и откуда би пожар произићи могао, а Турчин распали мангал на ћепенку и лулу истреса гди стигне. Наши су сва средства на угушење пожара приуготовили, а на њих је не мала сума издата, а Турци абера немају за то. Наш не сме с колима на сокаку статн и сметњу пролазећим правити, а топџија Турчин испречи своја кола гди и како хоће. Турчин по неколико паса под ћепенком држи и храни, гди му се и коте и свако ђубре и кости од стрвине довлаче: он све то под ћепенак баца и власт његова на то не обраћа пажњу". Под таквим условима одржавање чистоће било је врло тешко. Из овог акта види се да су набављена средства за гашење пожара и да је на њих доста пара издато. Међутим, пожари су били чести, нарочито у чаршији, где су дућани били од слабом материјала, најчешће дрвеног. Полиција у слуЉби безбедности и чувања морала — Букурешт мала у Београду Тешко је било чувати безбедност у оно доба. То видимо из акта директора полиције Цветка Рајовића од 6 маја 1831: