Opštinske novine

9

Бео градска полиција пре сто година

481

„Најстрожа заповест издата је Турцима од стране њихове, а иашим од стране свију нас да се нико усудио не би после акшама без фењера никуд поћи, ко се ухвати без фењера, биће затворен и сутрадан строго кажњен. Осим обичне патроле, још је једна особита наређена од два наша пандура и једног буљубаше војводиног 1 ) са седам сејмена. Сједињена патрола чува Зерек на неколико места као потајна, а обична иде главним сокацима од Конака па до Дорћола. Турци запрећују нашој патроли да улази у ускз сокаке а они се скићу куд оћеју. Од Воскрзоенија већ су се три случаја десила да су наши од Турака били бијени, под изговором да су ишли без фењера. Ја сваку ноћ обилазим по неколико пута патролу и кад кога затекнем да је заспао, казним га у согласију са судом". У акту од 10 јула 1832 Цветко пише кнезу Милошу: „Најстрожија средства морају се употребити за обезбедити житеље предграђа београдских. Убиства, лоповлуци и сваки дан случивше се крађе на Врачару задају ми не мали труд. Зато сам уредио да сваки дан и ноћ по 6 пандура са Симом Милутиновићем по предграђима и Ерачару одају а ноћу и „чрезвичајна да им се присаједини". Проституција у Београду била је доста развијена. Први управник полиције Петар Ла^ заревић-Цукић пише кнезу 23 јула 1829: „Више пута војвода београдски представљао ми за којекакве ароспије које се налазе у Букуреш мали и изван Варош капије, које су и бурдеље направиле па по сву ноћ са Турцима и топџијама ломе врат. Кавге се догађају, ножевима се секу, као што се десило пре 5 дана кад у једном бурдељу заноће 4 топџије. Случајно наиђу и колџије и велику буку учине. Сад не знам шта са њима да чиним". Букурешт мала, то су, по казивању г. Исидора Николића, столара, данашње улице : Задарска и Сребрничка, а место „изван Варош капије" то је ул. Ловћенска. Букурешт мала добила је име по Букурешту, који је у оно доба, у погледу морала, уживао рђав глас. Интересантан је и овај случај: нека Катарина Илић жалила се кнезу како ју је испросио Ђока Белкић па од просидбе одустао. Кнез Милош је 16 августа 1833 наредио полицији да од Белкића наплати 3000 гроша чарш. и преда их Катарини за укаљану част. То су биле онда велике паре: 621/г дуката. Полиција издаје ћасапске аренде Једним Височајшим решењем од фебруара 1836 наређено је да се све касапнице у Србији издаду под аренду и приход од тога да се уноси у државну касу. Завођење те арен) Војвода — старешина турске полиције.

сапина који ће их месом снабдевати. Кнез је де изазвало је гунђање, јер је терет њен имала да осети сиротиња, купујући месо по скупљој цени. Бунили су се и Турци, наводећи да се касапнице нигде под аренду не издају „и да ће она сиротињи на тегоби бити". У име њихово Ћаја бег је изјавио да ће рећи Турцима да и они лицитирају, али, што се тиче војске, он ће отворити посебну касапницу и наћи каодговорио да им неће дати ниједну мрцину да купе. И покорили су се. И Београђани су се бунили кад је аренда излици гирана и касапи одредили 52 паре чарш. за оку јагљећег меса. Грађани су доказивали да месо не треба да буде скупље од 44 паре, јер зарада ће ипак бити 10 пара. Предлагали су да варош на себе прими аренду, али Совјет то није усвојио, наводећи: „Не могу сви грађани касапнице држати, но да ради тога одреде између себе неколико сигурних људи по имању, па да они аренду узму. Притом да кажу пошто ће и остале врсте меса продавати. „Теразије" су у Падилуди Интересантна је чињеница да је Палилула обухватала и данашње Теразије. Подносећи извештај о извршеној лицитацији, Исправничество је јавило да су на истој учествовали: Милосав Јовановић и Петко Крстић палилулци „који живе и миљкове своје имају у Палилули, месту зовоме Теразије". За осталих шест лицитаната речено је да су они Београђани, и то: Јован Здравковић, Сима Тремчевић, Филип Стојковић, Трајко Милошевић, Мица Стојановић и Богдан Стефановић. Полација гони сћитнице и бадаваџије И у оно време, пре 105 година, било је људи који су беспосличили и по механама јели и пили на туђ рачун. Та појава морала је бити широких размера кад се за њу и кнез Милош заинтересовао и преко Совјета наредио 12 августа 1835: „Да би се скитачи и бадаваџије којекакве, као што таквих доста има, истребити могли, нужно је да се средства која их потпомажу да такови буду, укину. И будући да та средства по већој части мејанџије им дају, давајући им јела, пиће и конак на вересију, и знајући да све то исплатити не могу докле кога где не преваре или покраду, то се препоручује Исправничеству да по целом свом окружију на све мејанџије оштру заповест изда да ће сваки који се унапредак буде усудио скитнице и бадаваџије у својој мејани држати, под строгу казну потпасти". Даље се у наредби каже, ако би који механџија тужио суду неког бадаваџију задуг, тужба му се неће примити и поврх тога биће кажњен што је таквим лицима давао на вересију .