Opštinske novine

482

Београдске општинске новине

Кнез Милош сузбија Турке из Београда Срби и Турци били су измешани у Београду, и да би могли живети, Турци су узимали земљу под закуп на Врачару. Милошу се то није свиђало и на разне начине довијао се да Турке из Београда уклони. Тако је на питање Совјета да ли ће се и за ову годину, т.ј. 1836, дати који комад земље на Врачару ради обделавања, одговорио 23 фебруара 1836: „У овом предмету Совјет нека поступи као да нама представленије није ни чинио. Негде нека се да, ако друкчије бити не може, а негде нека се не да, да се Турци мало по мало одучавају земљу искати. Ми пак чинићемо се невешти". Полиција суди парнице Веће парнице грађана београдских решавало је Исправничество, а мање су 1836 предате полицији. Као разлог је наведено да је Исправничество преоптерећено пословима,нарочито парницама грађана београдских. „Али, како је и полиција, каже се у акту Совјета од 9 октобра 1836, преоптерећена у односима са аустријским конзулом, то јој се упућују на рад Никола X. Брзак и Стеван Радмиловић". Полипија гради калдрму Цветко Рајовић, управник вароши, извештава кнеза 24 априла 1831 да су дошли, по наредби кнежевој, Цинцари да граде калдрму од Ђумрукане на Сави до двора (преко пута Патријаршије). „Одмах сам, пише Цветко, сазвао овдашње кметове и главне трговце који еспапе своје оним путем возе и представио заповест вашу да се калдрма гради". Камен је сечен у Топчидеру и дереглијама преношен до градилишта. Калдрма је доста брзо израђена. Цветко о томе извештава кнеза 21 октобра 1831:

БЕОГРАДСКА ПОЛИЦИЈА У ПРВИМ Београдска полиција, као установа, почела је да функционише 2 априла 1828. Први њен старешина био је Петар Лазаревић-Цукић. Титулу свога звања није имао. Потписивао се као кнез, а често само именом и презименом, са додатком „всепокорњејши слуга" када је писао кнезу Милошу. До 1 априла 1831 полиција је све послове обављала по наредби кнеза Милоша. Тога дана кнез је издао „Пропис по коме се полиција београдска владати и дужности своје испуњавати има". Главније одредбе тог прописа ове су: 1) О свему, што је од опште користи, дужна је извештавати Магистрат и од њега тражити издавање уредаба.

„По налогу вашем, послати овамо Дамњан Цинцарин, калдрмџија са друштвом, на задовољство целог обшчества београдског и на моју радост, свршио је калдрму од Конака до Саве. Сви хвале и благодаре за ваше отеческо попеченије". Полицаја се стара о мостовима у ђеограду Стари људи памте ћуприју која је била постављена преко јаруге између Народног позоришта и Коларчеве зграде, управо ту где је сада апотека Трајковић. Преко тог моста ишло се из Београда у Палилулу. Али нико не памти мост који се налазио на Варош капији, преко кога се из вароши ишло у Савамалу. Место тог моста је између Косанчићевог Венца и ул. Космајске. О њему постоји у Државној архиви акт Исправничества од 24 октобра 1835 бр. 1113 упућен Државном савтеу: „Полиција овдашња рапортом од данашњег бр. 119 јавила је да су ћуприје на Варош капији и Стамбол капији проваљене и покварене тако да се са опасношћу преко њих прелази. Исправничеству је дошло до знања да су Гурци досад исте ћуприје сами оправљали, но не знам да ли је тај терет на њих припадао зато што су они капије чували, или што су ђумрук узимали". Совјет је одговорио 31 X 1835 бр. 933 да се о томе извести везир који ће, како је „Совјет" обавештен, те ћуприје оправити, шанцем утврдити и оградити. Тај мост је, као што се види, био одмах испод капије. * Полиција оног доба била је права сваштарница. Поред својих послова, обављала је и општинске, пошто општина тада још није постојала. Друкчије и није могло бити, јер време у коме се све то дешавало било је примитивно и у стадију превирања.

ГОДИНАМА СВОЈЕ ДЕЛАТНОСТИ 2) Кад су у питању биле подозриве политичке особе, директор полиције био је дужан да непосредно и тајно извештава кнеза. О томе нико, па ни Магистрат није смео да зна. Опасне личности директор је морао да ухапси и од кнеза очекује упуства. 3) Директор је само своје пандуре могао да казни са 25 штапа. Све кривице морао је да доставља Магистрату и од њега очекује решење. Полиција је била извршилац онога што Магистрат пресуди; и 4) Директор зависи непосредно од кнеза, Он је и члан Магистрата, у коме му је место одмах до претседника. Овим Правилима полицији су биле везане руке. Она је излеђивала, али сем својих пан-