Opštinske novine

11

Комунална хроника

497

53. Милош Каракашевић, апотекар 54. Марко Марковић, рентијер 55. Драгољуб Милошевић, абаџија 56. Јеврем Солдатовић, трговац 57. Д-р Богдан Вукчевић, лекар 58. Васа Марковић, директор жзл. у пензији 59. Стеван Д. Тодорић, управник монопола у пенз. 60. Радомир Спасовић, пекар 61. Илија Стефановић, рентијер 62. Милан Влахојанис, шпедитер 63. Властимир Шиђански, инжењер хемије 64. Љубомир Митић, приватни намештеник 65. Витомир Милија Николић, музичар 66. Милан Лукач, текстилни радник 67. Сима Котур, приватни намештеник 68. Милан Павловић, берберски радник 69. Антон Шустер Нови градски већници положили су заклетву на VI редовној седници Градског већа у уторак 21 маја 1940 у 18 часова, у присуству претседника г. Војина Ђуричића и потпретоедника г.г. Лазара Костића и Божидара Недића. Деловођа Градског већа прочитао је Указ III Бр. 12980 од 16 маја 1940 год. о постављењу нових градских већника. Претседник г. Војин Ђуричић позвао је градске већнике да у смислу § 66 Закона

о градским општинама положе заклетву према вероисповестима. Већници православне вере положили су заклетву пред архијерејским намесником г. Миливојем Петровићем; већници католичке вере пред католичким свештеником г. др. Матијом Петлићем, а већници јеврејске вероисповести пред рабином г. Калмин-ом Алтарас-ом. Претседник Г. Војин Ђуричић, по положеној заклетви, одржао је следећи говор: „Господо градски већници, дозволите да вам честитам положену заклетву и да пожелим да каш рад буде плодан. Пред Београдском општином налазе се огромни задаци, по своме обиму и размаху једва упоредиви са задацима ма ког другог града у нашој земљи. Време у коме живимо не олакшава извршеше тих задатака, него их још чини тежим и компликоваиијим. Ја верујем да ће у нашем Већу бити високо поставжена девиза службе јавним интересима, интересима града Београда, нашег престоног града, а преко шега и служба целом народу и целој земљи. Да би се овакви резултати могли постићи, мислим да је најпотребније да се покаже у нашем Већу најпотпунија кохезија и једнодушност. С обзиром на његов састав, ја верујем да не може бити сумше да ће се то и остварити. Још једанпут, господо, ја вам честитам и желим добар успех у раду." Говор г. Претседника поздрављен је једнодушним одобравањем и пљескањем.

Београдска општина је наградила најбоље организоване ресторанкафане и народне кухиње

Развој туризма у једном месту зависд необично много од добрих ресторана, хотела, пансиона и сличних радња за преноћиште и исхрану. Зато брига о угоститељству спада међу најважније тачке сваког програма о унапређењу туризма: подизање удобних модерних зграда за смештај и исхрану туриста (хотела, пансиона и ресторана), хигијена и добра организација по хотелима и ресторанима, васп лтање угоститељског особља, обезбеђење језтиних цена за преноћиште и исхрану. Тек кад се све ово осигура, онда се могу рекламирати лепоте и знаменитости, купатила, шуме и паркови — због којих је једно место и проглашено за туристичко. Сваки туриста тражи прво удобан стан и добру храну, па онда тек све остало. Ако нема тога, никакве лепоте и знаменитости не могу га задржати у једном месту. Опасно је рекламом привући туристе, ако се не могу лепо сместити. У том случају они ће се разочарати, разгласиће своје тешко искуство писмено и усмено (а „усмене новине" делују често јаче и убедљивије неш писмене), па ће се тај

утисак моћи тешко поправити и доцније, када се прилике у дотичном туристичком месту измене на боље. Београдска општина поклања све већу пажњу унапређењу угоститељства, нарочито од 1937 године, откад је Београд проглашен за туристичко место. На општинском земљишту, У У л - ЈУ Г Богдановој бр. 28, саграђен је велики Гостионичарски дом, где је смештена гостионичарска школа са узорним школским рестораном и све канцеларије Удружења хогелијера и гостионичара. Општина има свога претставника у школском фонду гостионичара, па и на тај начин делује на васпитање угоститељског особља. Општина, у сарадњи са Управом града Београда, вршила је у више махова успешан притисак на власнике хотела, ресторан-кафанаи народних кухиња да не повећавају цене преноћишта и исхране приликом већих приредаба у Београду. Преко Удружења хотелијера и ресторатера, — које је у овом погледу примало и спроводило савете Београдске општине, — саветовано је власницима угоститељских радња да, у свом властитом интересу,