Opštinske novine

Правна хроника

511

вишу власт само одбор, у чему га не може заменити претседник општине. На ово становиште је стао Државни савет у својој пресуди бр. 8611/39 од 9 октобра 1939 год., жојом је предвиђен овај случај: „Оспорено решење, којим је одбачена жалба општине Макарска противу -одлуке Банске управе Приморске бановине II бр. 30857 од 5 октобра 1938 год. у ствари отпуста из општинске службе Антуновића Јурја, општинског књиговође у Макарској донето је са образложењем, да •о подношењу жалбе није донео одлуку у смислу ст. 1 § 84 Закона о општинма општински одбор, већ је ;калбу поднела општина без одлуке општинског одбора, услед чега да је иста морала бити одбачена као од ненадлежног органа поднета. У тужби се истиче да је ово решење противно закону, те се тражи да га Државни савет као такво тпоништи. Пошто је проучио тужбу, оспорено решење и остале акте који се на овај предмет односе, као л одговор министров и заинтересоване стране на тужбу, Државни савет је нашао: Надлежност појединих општинских органа (општинског одбора општинске управе и претседника) која се, разумљиво, креће само у границама послова који уопште спадају у делокруг општине (§§ "76—80 Закона о општинама) одређена је у §§ 81—84 -Закона о општинама. Надлежност општинског одбора, посебно нормирана је у § 81 у вези § 82 истог закона. Према овом пропису његова надлежност обухвата све послове који спадају у делокруг општине према §§ 76 и 77 поменутог закона уколико то овим законом није стављено у дужност општинској управи или претседнику. Сем тога ту спада под лстим ограничењем и решавање о пословима предвиђеним у § 79 Закона о општинама али само у лолико се ради о средствима за вршење ових послова. Како су, међутим, послови који спадају у надлежност општинске управе таксативно набројани у § 83 Закона о општинама а послови који спадају у надлежност претседника таксативно наведени у § 84 истог закона, онда надлежност општинског одбора, са овим ограничењем, обухвата у смислу § 76 овог закона све послове из делокруга) -општине, који се тичу интереса општинске заједнице, а односе се на економски, културни и социјални налредак у општини. У смислу § 77 истог закона, пак, ту долази и вршење полиције уколико је не жрши државна власт. По надлежношћу отитинеког одбора да решава о пословима из овог делокруга подразумева се право на свако одлучивање потребно за обављање односно за спровођење у живот послова, који су законом Јћему стављени у дужност, као и свако одлучивање управљепо на заштиту оних интереса које обухвата легова надлежност. Према томе ту спадају и све ■одлуке управљене на остварење једном донетог ргшења оппггинског одбора по послу његове законом одређене надлежности, као и доношење решења кошења којима се одређује вођење ма каквог поступка -за заштиту наведених интереса. Нема сумње, пак, -Да су овакве одлуке одбора о подношењу жалби ®ротиву одлука нижих управних власти на вишу

управну власт у пословима који иначе спадају у његову надлежност. Према томе из ст. 1 § 84 Закона о општинама не може се, насупрот реченом, изводи да право подношења жалби припада претседнику општине у свима пословима који спадају у делокруг општина. Ово стога што претседник функцију претставника општине „у евима њеним односима и пословима" као извршни орган општинског одбора обавља, у пословима из надлежности оппггинског одбора (§ 81 у везн § 82 З.о.о.), само на основу одлука, које општински одбор у том правцу буде донео. Уколико, даклг, таква одлука не постоји, претседник општине не може на своју руку ништа пуноважно предузиматиј, па подносити ни жалбу у пословима из надлежности општинског одбора, о којима је управна као надзорна власт решавала." и после правноенажно разведеног брака жена задржава завичајноет, коју је била стекла по супругу пре развода брака. У овом емислу је пресуда Државног савета бр. 7117/39 од 5 октобра 1939 год., којом је пресуђен овај случај: „Банска управа Савске бановине решењем II бр. 34679/1938 одлучила је, да је Богојевић Ана рођ. Боговац завичајна у општини Окучани среза новоградишког. Ово са разлога, јер да је пок. муж именоване Андрија Богојевић био по пореклу завичајан у Окучанима све до своје смрти па да је стога именована и ако правоваљано разведена од њега задржала по прописима § 16 Закона о општинама завичајност у општини, којој је припадала по мужу у време развода брака. Оспореним решењем ова је одлука оснажена и жалба тужилачке општине одбачена као неумесна. У тужби се тврди да је ово решење противно закону, јер да се брак поништава у смислу § 85 у вези § 110 Брачних правила Српске православне цркве од 1933 године не само онда када је он у часу склапања био ништаван по постојећим законским прописима (§ 38 Брачних правила) већ и онда када престаје услед развода (§ 85). Према томе, да ни разведена жена у смислу § 16 Закона о општинама у вези § 85 Брачних правила Српске православне цркве не задржава чланство у општини, којој је припадала у тренутку развода брака већ се враћа у чланство општине, којој је припадала пре удаје. Пошто је проучио тужбу, оспорено решење и остале акте који се на овај предмет односе, Државни савет је нашао: Закон о општинамз у ст. 3 § 16 јасно разликује развод од поништења брака у погледу правног дејства на завичајни стутус жене, и само у овом последњем случају одређује, да се жена враћа у чланство општине којој је припадала пре удаје, уколико у прописаном року не изјави друкчије. Разводу брака, пак, као таквом не даје се ово правно дејство на већ једном браком стечену завичајност, него се одређује, да жена у сваком случају задржава чланство добивено по мужу и после развода. Овакво различито дејство разведеног и ништавим оглашеног, односно поништеног брака на зави-