Opštinske novine

2

Српска Народна скупштина 1690

521

Головину, један део православних хришћана склонио се од злобе Агарена у угарске крајеве. По том ђаво, непријатељ доброга, посеја своју злобу по Угарској, те отуда ниче трње неправде и изби међусобна борба с ћесарем. После тога стиже нас љута зима, а многи правоверни, како свештеници, тако и световњаци, старци, младићи и деца гоњени беху угарским мачем. И бежећи дан и ноћ са својим осиротелим народом од места до места, бацан тамо амо као лађа на пучини великога океана, очекујем када ће да гране сунце и покаже ее дан, да узмакне тамна ноћ и хладна беда наше несреће. Али, ми немамо саветника који би нас ослободио од жалости. Наша туга удвостручи се, и ја рекох са сузама: Докле ћеш нас, Господе, заборављати до краја, докле ће се непријатељ одржавати против твога достојања? Устани Господе! Зашто своје лице одвраћаш од нас?! И опет ускрсни Господе, помози нам имена твога ради!" Карловачким миром, 26 јануара 1699, утврђене беху дефинитивно дотле променљиве, несигурне и међународно непризнате границе између Турске и Хабзбуршке м!онархије, Читав Ердељ и Угарска, без Темишварског

Баната, највећи део Хрватске, Славоније и Срема, припали су Хабзбурзима, те су, после шеснаестогодишњега ратовања, Сава, Дунав, Тиса и Мориш остали као утврђена граница између Турске и цара Леополда I. Римско царство немачке нације није могло да Турке потисне из Европе. Балкан је и даље остао у турским. рукама. За Србе је сада јасно било да се више неће вратити на своја стара балканска огњишта. Оставши у Угарској и раширивши се од Саве и Дунава до иза Будима и Коморана, Срби ће, примајући жудно и с разумевањем благодети западне културе, да преузму, као најкултурнији, за неко време, водећу улогу у српском народу. А када је плануо Карађорђев устанак на освиту XIX века, војвођански Срби су и речју, и делом, и знањем помогли велико дело стварања Југословенског Пијемонта, Србије. Ових дана, када се навршује 250 година од Београдске народне скупштине, право је да се сетимо тога дана, када је један део нашега народа одлучио да крене на север и да на тај начин у историји нашега народа изврши важну мисију, коју му је судба наменила. Д-р Јован Радонић

јишм|

Н. Бешевић : Угао Поенкареове и Пашићеве улице зими (Са XII пролећне изложбе југословенских уметника у павиљону »Цвијете Зузорић«)