Opštinske novine

Акција Београдске општине н а унапређењу т уризма

535

зорним властима свој буџет као целину. Ако веће не би примило предлог туристичког одбора, овај одбор може само ставити своје примедбе на ту одлуку већа и општина је дужна упутити надзорној власти и те прилиедбе уз буџет који је изгласало веће. Надзорна власт ће даље поступити према § 118 Закона о градским оггштинама. Али док се ова одредба Уредбе може још како тако довести у склад са Законом, Правилник о проглашењу туристичких места и начину наплаћивања и расподели такса на боравак посетилаца ових места, који је прописао Министар трговине и индустрије, има и таквих одредаба које не воде рачуна ни о основним принципима општинске самоуправе ни о јасним одредбама Закона о градским општинама. Правилник се не слаже ни са Уредбом о унапређењу туризма, на основу које је донесен. У извесном правцу он квења Уредбу. Тако чл. 11 Правилника прописује да ће таксу на боравак посетилаца убирати надлежни туристички одбор. Убирање ових прихода, међутим:, Уредба не ставља нигде у над.лежност туристичког одбора, него прописује само да ће се овим приходима „посебно руковати." Према § 96 Закона о градским 1 општинама, (тачка 3), за убирање градских прихода брине се претседник градске општине, који наређује и издатке по буџету и зајмовима, а сходно одлукама већа. Само убирање прихода спада у администрацију града, коју врше градски службеници. А распоред рада ових службеника утврђује претседник. Ни градско веће не би могло, на основу чл. 95 закона, пренети убирање прихода на туристички одбор, јер тај посао не спада у надлежност градског већа. Још је чуднији даљи текст чл. 11 Правилника, који предвиђа сасвим засебан буџет туристичког одбора. „Ови (туристички одбори) су дужни у погледу употребе такса на боравак посетилаца и осталих својих прихода саставити сваке године свој буџет. Буџетска и рачунска година туристичког одбора почиње 1 јануара а свршава се 31 децембра. Туристички одбор дужан је саставити свој буџет најдаље за три месеца пре почетка буџетске године. Сваки члан туристичког одбора има право ставити на предлог буџета своје примедбе. Одбор расправиће буџет са учињеним примедбама и донети одлуку. Буџет туристичког одбора са овим примедбама шаље се општој управној власти првог степена, која одобрава буџет. Ова власт дужна је прегледати буџет и уверити се да су у буџет унешена сва потребна средства. Ако нађе да је буџет уредно састављен, она ће га одобрити најдаље у року од месец дада, рачунајући од дана пријема. Ако пак у

буџет није унешено све што треба и како треба, општа управна власт првог степена вратиће буџет туристичком одбору на допуну са својим примедбама." Буџетска година туристичког одбора, према овој одредби, поклапа се са календарском годином, а не са буџетском годином државе и општине. И тиме је творац овог Правилника хтео подвући одвојеност буџета туристичког одбора од буџета дотичне општине. Одлуку о буџету, према овоме, треба да доноси туристички одбор, а не градско веће, што се противи не само изричитим одредбама закона, него и јасној одредби чл. 4 тачке 3 алинеје 1 Уредбе. Члан 117 Закона каже: „Градско веће расправиће буџет са учињеним му примедбама и донети одлуку." Чл. 95 Закона, на основу кога се и бира туристички одбор, изричито забрањује преношење на сталне одборе „установљење буџета и одобрење завршних рачуна" (тачка 2). Творац Правилника није се прецизно ни изразио када је прописао да ће се буџет туристичког одбора слати „општој управној власти првог степена" на одобрење. Та власт може да буде и Градско поглаварство (у пренесеним пословима), а могу да буду и нижи полицијски органи, — срески начелник, Управник града Београда — у самоуправним пословима. Туристички послови спадају пре у самоуправне послове, побројане у § 88 Закона о градским општинама, — оне „који се непосредно тичу интереса градске заједнице", — него у пренесене, побројане у § 89. Ни у ком случају „општа управна власт првог степена не може да буде Градско веће („општински парламент"), јер оно није „управна", него нека врста „законодавне" власти. Овакве одредбе Правилника отежавале су одмах у почетку привођење у дело прописа о унапређењу туризма. И ово је, поред осталог, деловало да у буџет Београдске општине за 1937/1938 нису унешени кредити за унапређење туризма у износу који су прописивали Уредба и Правилник, иако је Београд, на основу Правилника, проглашен за туристичко место 25 децембра 1936 год. Док се проучавало питање довођења у сагласност Правилника са Законом, општински буџет је био већ израђен. У њега је унешено само 30.000 дин. за унапређење туризма, као што је уношено и ранијих година. Надлежни фактори Београдске општине стали су на гледиште да се има стриктно примењивтаи закон, а Уредба и Правилник само у толико у колико се не косе са Законом. Сталном градском туристичком одбору дато је само онолико власти колико имају и други стални општински одбори, — да формулише предлоге и мишљења.