Opštinske novine

538

Беог радске општинске новине

споменике, скулпторске украсе и обележавање историјских места Београда. Тиме је створена солидна основица за фикансирање туристичке службе, као и за замашније и систематскије радове на подизању споменика. Правилници ових фондова, нажалост, нису још ступили на снагу, јер Министарство финансија тражи измену једне одредбе у њима. (О овим фондовима писали смо опширно у бр. 3 за месец март 1940 год., стр. 197). Стални градски туристички одбор, на заједничкој седници са Културним одбором (3-У1-1940), — на предлог Претседника општине г. В. Ђуричића, који је претседавао тој седници —, пристао је да се из кредита за унапређен>е туризма израде две слике из прошлости Београда историјске и уметничке вредности, монументалних димензија: 1) „Београд деспота Стевана" и 2) „Улазак српске војске у ослобођени Београд 1918 г." Израда ових слика поверава се познатом историјском сликару г. Паји Јовановићу за укупан износ од 180.000 дин. Са г. П. Јовановићем већ је створен аранжман у том погледу и Претседник општине је, неколико дана иза ове седнице, потписао одлуку о томе. Када радови буду завршени, добиће наш градски музеј објекте од велике историјске и уметничке вредности, који ће имати и велики туристички значај и привлачност. На истој седници донешене су одлуке да се одобре кредити из партије за унапређење туризма за стварање фотолабораторије Градског музеја (32.115.— дин.); за преношење и смештај земунске општинске историјске архиве у Градски музеј (17.000.— дин.) и за паковање важнијих музејских објеката у сандуке за случај ратне опасности (8.000.— дин.) Ове одлуке инспирисане су схватањем да Градски музеј Београдске општине спада међу установе које, због своје занимљивости и специјалног значаја за историјски развој Београда, привлаче известан број туриста и јавних радника. Одељак за штампу и туризам, који је био у саставу Културног отсека, подигнут је на ранг Отсека, са истом надлежношћу коју је и дотада имао, одлуком Градског већа II бр. 2744 од 22 марта 1940, а дотадашњи референт Одељка унапређен је за шефа Отсека на истој седници Градског већа. Ово је диктирано сталним развојем послова штампе и туризма. Сам Претседник општине говорио је на тој седници о важности туризма за Београд и о потреби да се ова служба што више развије. Г. Ђуричић је тада, између осталог, рекао: „Београд је туристичко место. Биро „Путник" почео је да губи свој значај, пошто је број његовог особља знатно смањен. Развоју туризма треба у Београду поклонити већу пажњу. Када у иностранству постоје пот-

секретаријати за туризам, Београд треба да има бар један отсек за туризам, пошто се више не можем!о задовољити ситним услугама које нам чини овако умањен и окрњен „Путник."" НОВЕ ПОТРЕБЕ И ПРОГРАМ БУДУЋЕГ РАДА За правилан рад и боље успехе службе штампе и туризма било би потребно: 7) Организовати репрезентативни информативни Градски туристички биро у цгнтру Града, са канцеларијама за штампу и туризам. Најбоље би било да биро има у приземљу једно одељење Где би се примали туристи, оверавале потврде о боравку и давала сва обавештења. То одељење би имало укусно намештен излоГ са туристичком литературом, уметнички израђеним туристичким плакатима, туристичким мапама и фотографијама. Уз биро би требало осиГурати канцеларије за целокупну службу штампе и туризма од 6—1 соба са магазинима и другим споредним просторијама. Те канцеларије могле би да буду на спрату у истој згради. Тако организован биро могао би примити и веће послове: организовање већих излета у Београд и околину и из Београда, продају туристичке литературе Београда и других туристичких места итд. Кредит за овај биро и канцеларије осигуран је буџетом и предузети су кораци да се овај план оствари. Када се Отсек за штампу и туризам смести у боље и веће канцеларије, повећаће се и обим послова и, у одговарајућој сразмери, број чиновника. Нарочито је потребно проширити и реорГанизовати фотолабораторију овог Отсека. Проучава ое питање да се при Отсеку створи и лабораторија за израду филмова. 2) Туристички одбор је узимао у претрес питање о изради путоказа, оријентационих табли и планова БеоГрада, као и једне добре туристичке карте Београда. Та идеја није се могла остварити раније због недостатка кредита. Кредит за ту сврху унешен је у нови буџет за 1940/41 год. Туристички одбор студира сада то питање у сарадњи са Друштвом „Путник", које је заинтересовано за исте ствари. 3) Штампање репрезентативноГ туристичко-пропаГандистичкоГ плаката БеоГрада, који је одабран на општинском конкурсу, налази се на дневном реду. Али због тешких прилика у свету, које су укочиле међународни туризам, штампаше овог плаката одложено је за боља времена. 4) Треба израдити уметнички филм, у коме би се истакле лепоте, знаменитости и занимљивости БеоГрада. Филм мора да буде пр-