Opštinske novine, 01. 06. 1940., str. 47

Личност Велимира Михаила Теодоровића

557

Надгробни споменик Вел. Мих. Теодоровића

је да ради на остварењу задужбинских циљева. Стварашем нове, заједничке државе проширено је поље задужбинске делатности, а и Државни савет уједињене Краљевине наставио је да предано води задужбину и да бди над остварењем њених високих задатака. Готовина задужбине, која се састојала у златној динарској вредности, претворена је послератном девалоризацијом валуте у обичну динарску вредност, чиме је знатно смањена. Данас задужбина има депоновано у Државној хипотекарној банци Дин. 2,757,354,95 у готовом и Дин. 30.000.— у обвезницама ратне штете, што доноси приближно годишњи приход од Дин. 105.000.—. Од ове суме прихода одваја се 10% општини београдској за улепшавање вароши; 24.000 дин. се шаље Госпо-

ђици Терези Шустер у Минхену, за њено издржавање, доживотно јој осигурано завештањем, и подмирују се незнатни задужбински трошкови, а сав остатак се употребљава на задужбинске циљеве. Сума, годишње трошена за остварење задужбинских задатака, није по износу велика, али се и том незнатном сумом, обнављаном сваке године и рационално распоређиваном, постижу велики и значајни резултати. Врло су дуге листе лица и установа на које се расподељују годишњи расположиви износи прихода задужбинског фонда. И летимични преглед тих листа показује да се ти приходи распоређују и као светлост доспевају до многих просветних, културних, научних и социјалних активности у земљи. Колико је значајних дела, литерарних и научних, издато уз обилату помоћ из задужбине „Велимиријанум", колико стотина одабраних књига је задужбина откупила и откупљује, чиме потстиче ауторе на даља стварања, а њихова дела, плодове најлепших умова и срца, раздајући школским и народним књижницама, — чини приступачна онима за које су и писана. Задужбина сваке године награђује на Универзитету научне темате и новчано помаже сиромашне студенте, затим додељује одређене новчане износе трговинској, индустријској и занатској комори да оне то употребе за унапређење својих привредних грана. И најзад, социјална делатност задужбине постаје све изразитија и огледа се у сталном помагању домова за збрињавање сирочади, старих и немоћних, и у новчаном подржавању свих друштвених подухвата којима је циљ да се ублажи беда невољних и да им се осигура бар кора хлеба насушна. Личност Велимира Михаила Теодоровића, непрекидном линијом своје трагичности која се провлачи кроз цео њен животни пут, изазива у нама живу самилост; племенитост и доброта те личности буде у нама љубав према њој, а неисцрпно плодна делатност њене задужбине испуњава нас пијететом пуним истинске захвалности. Љубомир Ж. Јевтић сећретар ДрЉавног савета