Opštinske novine

666

Београдске општинске новине

дређених манастира), у којима српски монаси већ вековима чувају најдрагоценије успомене српског Православља; — успомене на великог српског просветитеља светог Саву, високоученор- му брата Стевана Првовенчаног и друге српске светитеље. Одлазећи два пута у ту јединствену мистику српске средњевековне славе и величине, Сташа Беложански се ту напајао необичним богатством, њему тако блиског, жарког колорита, сликарски више него привлачним необичностима архитектонских консгрукција и чистотом неодољиве дражи далеке прошлости. Само о тој колекцији нашег уметника могла би се написати читава студија, за што на овом месту, свакако, нема могућности. И ради тога, ја ћу овде морати да се ограничим 1 само на неколико констатација. Та колекција по једнодушном признању читаве критике претставља најзначајнији успех у читавом уметни' ковом делу; она је и у јавности и у црквеним круговима поздрављена с највећим симпатијама, а од преко сто радова, колико та колекција садржи, уметнику је остало само још петнаест слика. Један део тих слика био је изложен у Црквеном музеју у Београду, под покровитељством Нзеговог Високопреосвештен-

ства Митрополита загребачког Господина Доситеја, почетком 1938 године, а други у Новом Саду, марта месеца, под покровитељством Преосвећеног Владике Бачког Господина д-р Иринеја Ћирића. У јавности је тада било доста говора о тим сликама, а и сам уметник је о њима говорио у својим изложбеним каталозима. Исто таква и још опширнија студија могла би се написати о Беложанском као сценографу. Ни као сценограф, Беложански није много лутао. У својим инсценацијама он је увек јасно развијао идеју декора, као идеју поделе простора у којем он оперише најразноликијим ефектима електвичног осветљења и тако изазива визију тродимензионалности. ^след тога, Беложански више воли да своју идеју развије у облику макете, у којој долазе до изражаја сви архитектонски моменти, него у сликарској скици, где је то немогуће. Колористички проблеми кулиса и практикабла њега много не интересују, јер су увек подређени обојеним рефлекторима. Али контуре, које чини целокупни декор, Сташа Беложански проучава увек најпажљивије.

Сташа Беложански: Русик — прво боравиште Светог Саве у Светој Гори, одакле је бацио световно одело и пострижену косу. Рад из 7937 г. — Својина београдске Патријаршије