Opštinske novine

682

Беогрвдскв општинске новине

Басени с лековитим блатом у Вишњици

и препоручује да се те воде понова анализирају. Анализа која је вршена у Бечу таква је да је ни сам апотекар не може „истолковати". Кнез напомиње да је за наш Санитет, који постоји десет година, срамота што те анализе нису извршене.

Басен и кабине у Вишњици

Државни савет је предложио да се одреди стручна комисија која ће простудирати питање уређења поменутих бања и преко наших хемичара и апотекара извршити анализу. Кнез је то одобрио.

Стогодишњица механске аренде

Механска аренда, у корист општина, заведена је 6 јуна 1840. Дотле, а од јуна 1836, та аренда се наплаћивала за рачун државне касе. По Уредби од б-У1-1840 „све механџије: варошке, сељачке и друмске дужни су плаћати општини којој принадлеже, неку суму новаца на пиће које у механама крчме, изузимајући оно које се на аков, или у већем количеству од акова продаје. Ово су дужни плаћати не само механџије, него и они који пиће, осим панађура, буди којим начином крчме". На вино и пиво плаћала се по једна пара, а на ракију по две паре на искрчмљену оку. По договору са механџијама општине су могле решити да се плаћање врши отсеком. У случају злоупотреба наплаћивала се дупла такса. Аренда, коју је до 6-У1-1840 наплаћиЕала држава у корист своје касе износила је 6 талира годишње од сваке механе. У Београду је 1837 г. било 150 механа. Биће од интереса изнети један случај који се тада десио. Гаврило Радосављевић, Сава Поповић и још 31 механџија поднели су 29-1-1837 у име Еснафа једну претставку!) полицији у којој су навели: „Из тог узрока што се многе којекакве неуредности од механџија догађају, због којих су више пута не само криви но и прави Суду и Полицији на одговор вучени, услед чега резилук пада не само на виновнике [но и на цео еснаф наш, то еснаф подноси ово своје прошеније: „1) Да еснаф сам онолико мејана за вар. Београд и предграђа гшстави колико је нужно, т.ј. да их нема по свакојаким буџацима и неудобним местима;

2) Еснаф ће поставити људе који ће госте тако дочекивати како се нико не би могао на послугу и чистоћу потужити;" Даље се обавезује: 1) Сваку неуредност Еснаф ће достављати полицији; 2) Еснаф прима на себе плаћање аренде на све механе; 3) Еснаф јамчи да се по механама неће никакве развратности чинити или друга каква криминална дела. 4) Еснаф ће у мејанама пазити на подозрива лица и достављати их полицији. 5) Еснаф тражи да само 33 механе остану, а све остале да се затворе." Кад се обрати пажња на тај број и на онај потпиеника, види се да је исти, што значи да би сви потписници узели по једну механу и радили без конкуренције. Сличну претставку, њих 33, поднели су 14 марта 1837 и кнезу Милошу, с том разликом што су тражили да се укине 90 а остане свега 60 механа. Ту претставку кнез је послао „Совјету" 19 а он одговорио 22 марта: 1) Примио је и сам сличну претставку у којој се тражи да остану само 33 механе. 2) Сматра да то Еснафу не треба допустити. Он ће из својих интереса оставити, т.ј. узети у своје руке које хоће а остале ће укинути. Многим механџијама одузело би се једино средство за живот. За Београд и предграђа мало је 33 механе.

!) Оригинал у Државној архиви у Београду.