Opštinske novine

718

Београдске општинске новине

рал г. Еогољуб Илић зазузго јг масто на трибини подигнутој испред споменика, да прими дефиле трупа. За време заузиман>а места Изасланика Њ. В. Краља из десетине хиљада грла чуо се поклик: „Живео Краљ!" „Живела Династија Карађорђевића!" Две стотине певача из свих сомборских певачких друштава певали су државну химну. По завршетку химне бура одушевљења. Народ дуго акламира Нз. В. Краљу и Нз. Кр. Вис, Кнезу Намзснику. У овој бури овација за Нз. В. Краља и Краљевски Дом чује се команда „Мирно". Војна музика свира марш. На челу парадз је пешадиски пуковник г. Радован Мирковић, за којим следује пук пешадије, противавионска батерија, ескадрон коњицз, противазроплански дивизион, пук артилеријз, моторизована противавионска батзрија и взлики број тенкова. Све пролази и одаје почаст Највећем Хероју и Бесмртном мучзнику Витешком Краљу Александру I Ујединитељу у савршеном реду, са чврстим и снажним корацима, одушевљзно поздрављено од сакупљеног света. Рзви трупа завршила је поворка сокола, на коњима и пешке, делегације свих ватрогасних чзта Ватрогасне заједнице Дунавскз бановине са музи-

ком на челу, четници, скаути, и железничари и најзад једна ескадрила авиона. По завршетку дефилеа преко стотину делегата, у беспрекорном реду, приступа споменику и полажу венцз. Мзђу овим делегатима су били и ратни другови Краља Александра, који су дошли да му одаду пошту. Стари ратници са сузним очима прилазили су херојској фигури свога Краља и старачким смежураним и дрхтавим рукама полагали на постоље споменика венце и китице пољског цвећа, љубећи мермерну плочу. Леп венац положили су на споменик Претседник Београдске општине г. Јеврем Томић и потпретседник г. инж. Лазар Костић. У 13 часова у хотелу „Слобода" одржан је банкет, коме је присуствовало преко 500 званица. Сомбор, који је деценијама и взковима давао српском народу великане, којима се цео српски народ дичи, одужио се своме ослободиоцу Витешком Краљу Александру I Ујединитељу, подигавши му овај велики споменик, који је доказ љубави и поЈШовања према заслугама оних за чију 'ое успомену подижу. Консгантин В. СаватвјевићгКока адвокатгградски већнвк

Нишка општина

Основан од Малих Скордиска у IV веку прз Христа, Ниш је свакако најпре био само један војнички логор. Тек по освојељу од Римљана — око 110 године после Христа — Ниш добија своју општину и назив муниципијум, што значи самоуправни град са судском и управном влашћу на већој територији. На челу те нишке муниципије били су дуовири, два грађанина са конзулском влашћу. Општинску управу чинили су декуриони, одборници. још из врло раног времена доста је добро сачуван запис декуриона Аурелија Лупуса о уређењу нишке муниципије; тај је запис у ствари опис оновременог статута нишке општине, како бисмо ми то данас рекли. Ниш је и у старом веку имао глас напредног места, пошто је и тада била важна његова улога у саобраћају између истока и запада Европе и Мале Азије. Чувени астроном и географ Птоломеј описује га као леп град и уноси у своју карту Хемуса — како се онда звало наше Полуострво. За владе цара Диоклецијана и цара Константина Великог — који је био Нишлија по рођењу — нишка муниципија има курију, тј. наследни градски сенат. У то време пада и његов највећи културни напредак: он достиже око 200.030 становника и по-

стаје престоница Источног Римског Царства све до оснивања Бизанцијума (Цариграда). Тај напредни Ниш разорен је од Авара у VII веку. Под Византијом и српским владарима на челу нишке општине стоји кефалон, главар; он је претседавао у збору свог пуномоћног органа градскор суда, који је био састављен од угледних грађана. Због сеобе народа и вековног немира све до распада Византије, српске и бугарске државе, Ниш је увек на периферији, и не само да не напредује него стално опада. Под Турцима — они га заузеше 1386 његово је опадање настављено све до XVI века, када почиње да се слабо опоравља. Евлија Челебија — турски путописац из XVII века — описује га као богато и лепо место које има 2060 домова, леп мост са киоском, преко 200 радњи и 22 школе! Дабоме да није изоставио да нам каже како Ниш има велики број џамија и више текија. Као најстарију он сматра џамију Гази Худавендићара, а као најлепшу џамију Мусли-ефендије Хусеин-ћаје. Евлија Челебија је оставио и ситуациони план града Ниша његова „ваката", али изгледа да је од његова плана старија једна италијанска копија плана који су израдиле турске војне вла-