Opštinske novine

918

Београдске општинске новине

За илустрацију овога рада на изради и доношењу првога буџета у тек ослобођеној Србији врло је занимљиво приказати овде рад скупштине у селу Пећанима близу Београда, на дан 17 априла 1805 године. На ову скупштину Карађорђе је био сазвао све народне старешине и наредио им да са собом донесу сав прикупљени харач и све новчане прилоге са рачунима и квитама. На тој скупштини је учињен овакав распоред: да се исплате све ратне подужице, које су износиле близу милион гроша; да се исплате 50.000 гроша по други пут позајмљених од земунских трговаца и датих Гушанцу за откуп Бећир паше;дасеу довољној количини набави муниције. Но кад се видело да новаца нема довољно, онда је скупштина одлучила, да се на народ удари ратни прирез у суми од 500.000.— гроша, рачунајући на свако мушко лице по 3 гроша, а да се укине дотадање скупљање царског, султановог харача. На тој скупштини о Ђурђевдану, 23 априла, изведен је обрачун о свима издатцима учињеним од почетка устанка па све до тада. Сума издатака износила је преко 2 милиона гроша, што би данас износило 2 и 1/з ми " лиона динара. Овај завршни рачун потписали су сви кнезови, војводе и свештеници, који су били присутни на скупштини. Овај завршни рачун помиње се у оновременим изворима под називом „шпецификација прихода и расхода". Ето, то би био први буџџет и први државни зајам у Карађорђевој Србији! За извршивање свију ових послова морао се одредити нарочити човек и установити државна благајна. По нацрту првог уставописца у Србији из 1805, Божидара Грујевића, секретара совета, један од саветника има дужност „да носи бригу за хазну вилаетску (народну), и зваће се попечитељ хазне или ти касе виалетске. Овога ће дужности бити касу вилаетску чувати, новце народне од кнезова на рачун примати и трошак куд треба давати. И за то целому вилаету одговарати мора. Овај

да мотри на скеле, на арач, порез и све приходе и расходе." (Мемоари Проте Матеје Ненадовића, I издање, Београд 1867 год., страна 292.). Овај пројект о одређивању једног посебног лица остварен је тек на скупштини 11 јануара 1811 године, на којој је изабиран први пут у новој Србији „попечитељ народне касе", речено данашњим језиком, министар финансија; „Господар кнез Сима Марковић, попечитељ касе народне, от њега наставленије (упутство) тражите, будући да ће ое сви приходи обрнути у народну касу, и оданде ће се искати потребна за тобџије плата и прочаја са содржање." (Вук Караџић, Правитељствујушчи Совјет Сербски, Беч 1860 г., држ., изд. Београд, 1898, год. стр. 104). Тако је постала и државна благајна и први министар финансија у Карађорђевој Србији. На тај начин је, поред војничког и политичког васкрса српске државе, настао и васкрс финансиске слободе и економске независности нове државе. Карађорђе је једну по једну обавезу Срба према Турцима рушио и стварао нову државу, нову Србију, претечу данашње Краљевине Југославије. Вредно је споменути ове догађаје, да би се боље разумела садашњица. И ја не могу завршити ово излагање, а да на крају не поновим лепе и мудре речи нашег великог историчара и научника пок. Стојана Новаковића, који је о Стогодишњици Првог српског устанка рекао: „Ретко бивају догађаји који отварају и затварају епохе, који завршују низ неповољних а почињу низ повољних година, који крај и племе једно истичу на висину дотле невиђеног претставништва свеколике лозе народне, који први заигравају коло новог времена, пуног последица, а дају пример на који се угледају,. у читавом једном крају света, и родни :и туђини!".... (Стојан Новаковић, „Васкрс државе српске", Београд, 1904., стр. 1.). Проф. Милован Ристић.

Драгомир Глишић: Улаз у манастир „Свето Преображење" у Овчарској клисури.