Opštinske novine

Градска галама и њен утицај на /авно здравље

№

У Америци су у примени з-а мерек .е шума галаме најчешће два прибора: шуМомер и аудиометар. Ам'ерички градови, који највише пате од уличне ларме и галаме услед механизације и јаког развоја транспорта и индустријализације града, предњаче и у проучавању ове појаве градског живота, а такође и у сузбијању уличне ларме. Према америчким подацима, у Нзујорку највише ствара галаму транспорт (до 61°/о), затим долази у обзир улична ларма невезана непосредно за транспорт и саобраћај (27Р/о), радиореклама и гласноговорници узимају учешћа у стварању градске галаме до 12°/о. Обично на улици већих америчких градова галама не прелази 60 дб., док понекад она се пење и до 96 дб., тако да онемогућава обављање сваког разговора на улици, јер снага чо1вечиј|ег гласа не превазилази 60 дб. На нашим београдским улицама са ]ачим теретним и путничким саобраћајем, — као на пример у Немањиној улици, Краља Милана, Хартвиговој и делимично Душавовој, као и на трговима Теразије, Славија и Вилсонов трг — галама често превазилази 60 дб., јер онемогућава разговор са сапутником. Исто тако на саобраћајним београдским 1 артеријама још почевши од јутарњих часова аглама постизава јаку интезивност, тако да у просторијама изложеним на улицу нема. услова за нормални физиолошки сан ни за напоран концентрисав умни рад. Из ових података о пореклу уличне галаме већ се оцртава програм рада на сузбијаљу градске галаме. Ова борба требала би према томе да буде уперена пре свега на регулисање теретног и путничког саобраћаја, што према постојећој организацији, и ако не спада у делокруг рада Општине, ипак са гледишта комуналне хигијене мора да нас интересује, јер се ту налазе главни извори градске галамгз, једног од важни хфактора, као што смо видели, велеградске патологије. Овде треба спречити пре свега вожњу моторних, кола са отвореним издувавањима (ауспуфовима), затим злоупотребу сигнала, чија употреба мора бити редуцирана на најпотребнији мивимум, затим забранити претерано нагле вожње и нагло кочење, како би се избегло стварање ј,аке галаме шкрипањем кочница. У погледу трамвајског саобраћаја треба тежити његовом смањивању и замени аутобуским саобраћајем, нарочито електричним аутом^обилима, који не производе галаму м^отора. У колико трамвајски саобраћај постоји, он мора бити регулисан на такав начин да што мање производи галаму и ларму, а ово се постизава забраном прелаза јачом 1 брзином преко трамвајских пруга и скретница и одржавањем трамвајеки хвагона у потпуно исправном стању. Нарочито расклиматани вагони изазивају јаку лупу и ларму за време кретања. Исто тако важно је код нас спречити неиздржљив

врисак од трамвајских точкова на окукама, који јежи кожу пролазницима и трамвајским путницима. Важно је избегавати спровођење кроз градове надземне железнице, која прави у граду нарочито јаку галаму, а у случајевима где је железнички саобраћај са урбанистичког погледа неопходав, исти замењивати подзем^ним, који најмање смета градском животу и производи минимум ларме. За сузбијање галаме коју изазивају трамвајски вагони предложен је низ технички мера, у које немамо намеру овде улазити. Овде ћемо споменути употребу различитих гумених уложака и амортизера и изградњу вагона од специјалног материјала, који рђаво спроводи звук. Не мање је важна употреба подесног материјала и за прављење путева, који апсорбују звук и спречавају стварање неподношљиве галаме и лупе приликом! кретања саобраћајних возила, као и специјалног начина израде путева. У нашим приликама нарочито је важно тежити, из ових и многих других разлога, што скоријој замени турске калдрме модерним коловозом. Тако исто би било веома корисно забранити употребу возила без гумених точкова, јер се Београд свакодневно преплавља хиљадама млекарских чеза, које још од раног јутра клопарају по београдској калдрми, узнемирују становвиштво у зору, нарушавајући физиолошки миран сан. У истом 1 смислу негативно утиче на нормалан сан рад општинских ђубретарски хкола типа „Кука", која стварају радом пропелера јаку галаму и буде становништво за време најјачег сна. Такав рад, веома често изазива оправдане протесте грађана код санитетских власти, који траже заштиту свог сна и ноћног одмора. Стога би било сасвим оправдано и умесво да се забрани ноћва употреба кола ових и сличних типова, замењујући иста коњским или другим подесним транспортним средствима, с тим да се кола система „Куке", иначе рађена за изношеље ђубрета по принципу „без смрада и задаха", могу употребљавати само у дневним часовима радног времена. У колико амерички и већи градови пате од галаме и ларме гласноговорника и радиореклама, у толико су Београђани угрожени, нарочито у ноћним часовима, од ларме и вике кафанских музика, које често безобзрио грме ван кафана на тротоару или улици, не водећи рачуна о комодитету и о праву на одмор радног света. Ова чињеница обавезује надлежне факторе да у јавном интересу питање ноћних кафана и кафанске музике регулишу строгим прописима и ограничењима, сматрајући да су провод појединаца и материјални интереси неких кафеџија свакако инфериорнији од општих интереса чувања нервног система и циркулаторног апарата становништва полумилионског града. Индустриска ларма у Београду још не