Opštinske novine

4

Прилози за историју Београда

Помагање сиротиње у Београду пре 94 године Оснивање Сиротињског фонда

У оном старом Београду, пре формираша општинске самоуправе, сиротињи су указивали помоћ: Еснафи из својих кутија и „Обшество" такође из кутије. Према полугодишњем буџету града Београда, од 1 новембра 1830 до 1 априла 1831, помоћ се је вршила на примитиван начин. У том буцету била је позиција у 18 талира, три талира месечно, за Ђоођа ,,који фењере пали и кутију сиротињску суботом по чаршит носи, апсану надгледа и сиротињски отац." 1 ) Тај Ђорђе је имао, као што се види, више дужности и све их је обављао за плату од 3 талира месечно. У оно време сиротиње је било врло мало и у њу су убрајани слепи и богаљи који нису имали никаквог имања. За здраве је свагда било рада. Доцније, а по формиоању општинске самоуправе у 1839 г., та брига о сиротињи пала је на Општину. И дал>е је суботом по подне ношена кутија од дућана до дућана, у коју су грађани убацивали по коју пару, али су и друга средства налажена да би се сиротињи помогло: у буџет је уношена нарочита позиција, а од 1846 г. апеловано је и на чиновничке прилоге. Овај други начин: скупљање прилога од чиновника, измислило је Министарство просвете. (Државна архива:Министарство просвете). Актом бр. 76 од 22 марта 1846 Министарство просвете послало је Општини, преко Управе Београда, 492 форинте и 10 крајцара скупљених прилога од чиновника и грађана „о прошлом празнику Васкресења Христова и Нове године за убоге и просјаке." Тачно је било скупљено б02 фор. и 10 кр. али је 110 фор. утрошено за набавку одела сиротињи. Управа вароши, одговарајући о пријему, актом бр. 714 од 12 априла 1846 извештава да је ту суму предала Општини „на тај конац да се од поменутих новаца издржавају просјаци а управитељство је забранило свима просјацима по вароши просити, по капијама седити и онда пролазеће да узнемиравају њиховом прошњом. Исто тако су и спискови Примирителном суду достављени знања ради који ће се просјаци на издржавање примити, који ли не. У исто време је и план, по ком начину да се просјаци могу издржавати, предан." Тчј „план" (правила) који је Министарство просвете израдило, гласи: „1) У Београду, по известију Управитељ-

ства вароши има 17 просјака који се радом издржавати не могу. Овима је нужно за храну и друге потребе определити на дан сваком по 50 пара чарш. и то грош на храну и 10 пара на хаљине, што за 9 месеци, т.ј. од априла до конца децембра износи 486 фор. и 20 кр. сребра. Кад се од суме у 490 ф. и 10 кр. као садашњег стања касе одузме ова сума за издржавање просјака, остаје 3 ф. и 50 кр. која се сума од части за чрезвичајне случајеве употребити може, од части као фонд за убоге сматрати. 2) Да би се фонд за убоге не само сачувао,, него и умножио, нужно је да се њиме добро рукује, а да би се ово удејствозало, треба о том Примирителни суд, да води бригу по овоме: а) Сви скупљени и скупити се имајући на овај конац новци стојаће у особитој кући у каси општинској. б) Рачуне ће водити један од членова Примирителког суда и све, што овај каозхоанитељу предао, или примио буде од њега осведочав^ће се писмено. в) Ако би рачуноводитељ, осим размереног за простаке свакидашњег ужитка, за чоезвича]не потребе имао издавати, дужан ће бити набавити квиту или исплаћену конту. 3) Да би се фонд просјачки утемељити и оснажити могао, и да би се просјаци и унапредак на овај начин издржавали, нужно је средства за умножење овога фонда употребљавати. Та средства су: А) Тас у цркви који се на исти конац носи. Но њим треба целисходније руковати и то: а) Тутори цоквени дужни су сваке недеље, ако је могућно пред рачуноводитељем просјачког фонда, улоге бројати, а на сваки начин рачуноводитељу предати да се у касу уложи. б) Општини треба објавити који је од тасова по реду, који се за просјаке носи, да би се тако прилика народу дала штедрију руку пружати. Б) Кутије, које ће се сваке суботе по вароши носити и у које ће грађани улагати ко шта хоће. А да би оне сасвим цељи одговарале, нужно је: а) Да таквих кутија има свега три. б) Ове ће кутије сами просјаци ио вароши носити, који су за то способни и који