Opštinske novine

Реална гимназија Краља Александра ! у Београду*) Поводом прославе св. Саве у овој просветној задужбини Витешлог Краља Александрз I Ујединитеља,

Драгутин Лончарик чији јв твмат награђен наградом Општине београдскв

Кад је први пуцањ наговестио кумановску битку, сваки је Србин знао да је дошао час велике борбе, а када се је, после многих дизевских борби и победа морало прећи преко албанских гора, нико већ није сумњао у то, да је настао најтежи и најзначајнији тренутак који ће захтевати многе и многе жртве, али који ће отворити врата новој ери, новом животу за којим се је чезнуло деценијама и вековима. — И кад је се на Кајмакчаланским висовима отворила .,Капија слободе" није нико могао зауставити српскога војника у његовом лавовском трку. Попут Титана јурио је он преко равница, долова и брегова, јурио је на Исток, далеко на Север, дубоко на Запад, јурио је носећи лучу слободе осталој поробљеној браћи, ударајући властитим мишицама међе новој држави. У том хаотичном вртлогу и напону психичких снага није се заборавио, није прешао границе. Знао је шта јг њггово, шта је биљо његово, шта м;ј по историјским чињеницама припада и то је одлучно омеђио. ТАКО ЈЕ ПОСТАЛА ЈУГОСЛАВИЈА. Ш

Нова земља је била и пространа и лепа, али сувише руинирана ратним недаћама. IIосле првог и највећег задатка дошао је други не мање важан, који је императивно захтеваО што бржу и ефикаснију обнову у свим правт цима и на свим странама народног живота. До корена поремећени живот, морао је добити свој нови правац како економски и социјални, тако исто културно-национални. За овај последњи рад нико није имао то-

*) Овај чланак добијен је кад је лист већ био у мзшини и зато излази у хроникама, у последњем табаку.

лико разумевања и смисла као Витешки Краљ Александар I. Ујединитељ. Својим интелигентним и далековидним погледом јасно је увиђао, да развој једнога народа може добити своје нормално формирање, само у случају ако се народно просвећивање изгради тако да оно може створити спремне и национално духом запојене интелектуалце, који ће свој рад несебично уложити за опште добро народа. Хтео је Велики Краљ од своје интелигенције две ствари. Прво да их културно изгради тако да буду блиски једно другима, да се међусобно сами разумеју, из чега је неминовна последица њихов колективни рад у народу. А добити праву народну интелигенцију, која ће несебично ући у склоп народног живота и изграђивати његов лик, која ће народу отворити хоризонте и улити веру у боље дане — велики је добитак у државном напретку једнога народа. Друга ствар коју је Краљ Александар хтео, јесте створити међусобно поверење између народа и његове интелигенције. То је тако исто врло важан моменат, без кога ое не .може замислити правилни државни развој. Само она интелигенција може постићи успех у својим стремљењима која стекне поверење широких народних слојева, јер стећи поверење народа значи добити н>згову подршку. Знао је Велики Владар да основна карактериа црта нашега карода није неповерљивост; био је свестан да се омладина може врло брзо изградити, ако се формира онако како је Он замислио. Његовом светлом иницијативом почиње рад у том правцу. Дижу се школе, окупљају се културне снаге и помаже свака културна акцијау том правцу, а сам нештедимице даје многобројне помоћи за сваки рад који је био користан по национално васпитање омладине. Знајући да је омладина подложна у сво-

Миодраг Ристић чији је твмат награђен наградом Општине београдскв.