Opštinske novine

ГОДИНА 59

СУБОТА, 26 АПРИЛА 1941

БРОЈ 14

општи

ГЛАСИЛО ГРАДСКОГ ПОГЛАВАРСТВА ГРАДА БЕОГРАДА

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА: ННЕГИЊЕ ОЛГЕ 21

ИЗЈ1АЗИ СВАКОГ ДАНА

ЗВАНИЧНА ДЕКЛАРАЦИЈА ВЛАДЕ РАЈХА

У недељу 6 овог иесеца Влада Рајха дала је следећу декларацију: „Тежина њеног положаја и све јаснији знаци пропасти на њеним острвима, наводе данас Енглеску на све очајније покушаје да још једном у Европи створи фронт против Немачке. Цил> овог последњег енглеског покушаја је Балкан, на коме је Грчка већ постала жртвом ове злочиначке британске политике проширења рата и на коме сада Енглеска Југославију сматра добровољним оруђем за свој циљ: да по могућству запали цео Балкан. Насупрот овој енглеској политици тежња Немачке је одувек била да нађе равнотежу интереса на Балкану и да тиме балканским земљама уштеди судбину рата. Доследно спроводећи овај мирољубиви циљ на Балкану, Вођа се, откако је преузео власт, залагао за политику пријатељства и сарадње и са југословенском државом. Ова политика, која је коначно завршила непријатно поглавље немачко-југословенских односа после рата, одговарала је потпуно правим интересима обеју држава, чији политички односи немају озбиљних супротности а привредно ре употпуњују на одличан начин. У исто време, политиком Дучеа, италијанско-југословенски односи постављени су на нову пријатељску основу, те је била неоспорна заслуга осовине што је тих година могло доћи до консолидовања односа Југославије и са њеним другим суседима. Далековидој политици Вође и тадашњег југословенског министра претседника Стојадиновића треба приписати што су Немачка и Југославија у току тих година дошле до уже пријатељске сарадње, те је изгледало да се њоме искључује и могућност озбиљног размимоилажења између обеју држава. Падом Стојадиновићеве владе 1939 године, показало се врло брзо да су у овој земљи на делу снажне силе које су себи ставиле за циљ да напусте пут измирења и пријатељства са Немачком и да се врате ранијој спољној политици Југослаје, тојест противништву према Немачкој. Док су те тежње испрва још нејасно излазиле на видело, после избијања рата, Немачкој су оне постале много јасније приликом прегледа познатих аката нађених у Ла Шаритеу у Француској. Ова тајна акта француског генералштаба која су предата јавности, доказују да је Југославија још од почетка рата, тојест од лета 1939 године, водила једнострану политику сарадње са Енглеском и Француском, дакле, политику уперену несумњиво против Немачке. Укратко сведено то доказује следеће: 1) Када је Француска у лето 1939, дакле, још пре почетка рата намеравала да образује француски експедициони корпус на Блиском истоку, ступила је одмах у везу и са југословенским генералштабом. Први припремни разговор између француског посланика у Београду и југословенског генералштаба о солунском подухвату (који је Француска намеравала) био је 19 августа 1939 године.

2) Н^вембра 1939 године, по жељи југословенске владе и генералштаба, везе су постале тешње одашиљањем једне нарочите војне мисије у Француску и упућивањем једног официра из штаба генерала Гамлена у Београд. 3) У првим месецима рата држање југословенске владе, како се неоспорно види из нађених аката, састоји се у врло обимном потпомагању транспорта за Енглеску и Француску и живој измени обавештавања са овим силама, ма да се привидно чувала неутралност. 4) На дан 6 априла 1940 године, француски посланик у Београду имао је разговор са министром војске Недићем о започињању војних преговора. Југославија шаље нарочито поверљивог официра за везу у главни штаб главнокомандујућег француске експедиционе војске на Блистом Истоку. Тиме је солунском подухвату обезбеђена југословенска потпора. 5) После слома Француске меродавна југословенска места уверавају, 11 јуна 1940 француског посланика у Београду да је Југославија, у случају да француски положај буде кренуо на боље, спремна да одмах ступи на њену страну. Документи јасно казују: док је од избијања рата сва тежња Немачке била управљена на то да се рат локализује и док је она све чинила да Ба.ткану уштеди ужас рата, Југославија само привидно наставља политику сарадње са Немачком, али се за то време тајно ставља недвосмислено на страну непријатеља Немачке. Упркос томе што је знала све ово, а у нади да ће југословенску политику вратити на пут разума, тојест споразума са осовином, Немачка је продужила политику споразума са Југославијом показујући при том великодушност и стрпл>ење коме је тешко наћи равне. И даље се са стране Немачке и Италије чине покушаји да се југословенска влада увери у целисходност трајног споразума и сарадње са силама осовине. Та је политика кулминирала у позиву Југославије за учествовање у Пакту Трију сила. Још једном је изгледало као да ће победити разум, и да су одговорни југословенски државници увидели праве интересе своје земље. Тако је, после дужих преговора, 25 марта ове године дошло до приступања Југославије Пакту Трију сила. Садржај Бечког споразума био је следећи: 1) Признање суверенитета и интегритета југословенске државе од стране учесника Пакта Трију сила. 2) Гарантија сила Осовине да пролаз или транспорт трупа, као и ма каква војна помоћ за време овога рата, неће бити тражени од Југославије. 3) Гарантија да ће у оквиру новог поретка у Европи Југославија добити излаз на Јегејско Море, који би, по нарочитој жељи Југославије, обухватио југословенски суверенитет над градом и пристаништем у Солуну. Према оволиким гарантијама, југословенска влада имала је само да се обавеже на лојалну сарадњу са е-

вропским силама у изградњи новога поретка нашега континента. Јер, — то се овде мора констатовати, Немачка и Италија, позивајући Југославију да приступи Пакту Три.ју сила, имале су искључиво жељу да се југословенска држава — и то у њеном најосновнијем интересу — придобије за лојалну сарадњу са осталим европскимдржавамапротив проширења рата и да јој се у исто време обезбеди њено дефинитнвно место у оквиру новог поретка у Европи. На ову јединствену историску шансу, пружену држави која своју егзистенцију има да захвали искључиво Версајском систему и његовом непоштовању права самоопредељења народа, једна клика завереника у Београду одговорила је може се рећи колико глупо толико злочиначки. Јер југословенски министри који су имали сва пуномоћија када су V Бечу ставили свој потпис испод једног уговора који њиховој држави гарантује трајну сигурност а југословенском народу срећну будућност, били су на дан свога повратка у Београд ухапшени. Кривица за то пада на једну клику завереника који су тиме себе оптеретили тешком одговорношћу. То су они исти злогласни завереници чија терористичка дела одвајкада угрожавају безбедност Балкана, који се не плаше ни краљаубиства и који су године 1914 убиством у Сарајеву изазвали светски рат и тиме већ једном нанели човечанству неизрециву несрећу. Али када је та клика завереника преузела власт, у Београду је њихова права намера дефинитивно постала јасна. Пре неколико дана, одједном је почео у Југославији нечувени терор против свих припадника сила осовине и њихових савезничких држава. Вођа је био извргаван порузи; немачки посланик јавно вређан; италијанском посланику генерал Симовић је отворено запретио ратом; један официр немачког посланства био је грђен и злоставл>ан; немачка својина рушена и пљачкана, а последњих дана уништавање свега што је немачко толико је ојачало да је потсећало на времена најстрашнијег гоњења Немаца у Пољској. Сада се обелоданио правац југословенске спољне политике.Штоданашњи властодршци V Београду позив Југославији да приступи Пакту Трију сила тј. захтев за лојалну сарадњу у кругу европске породице нација, изобличавају као акт ко ји је управљен против југословенске части, то показује прави став снага које данас одлучују у тој земљи, сила које не желе никакво смирење, него верује да ће подржавање.м немира и међусобица постићи своје егоистичне циљеве. Поступци садашњих властодржаца, према томе потпуно су јасни: 1) наређена је мобилизација целокупне југословенске војске; 2) енглески генералштабни официри стигли су последњих дана у Београд као одржачи веза са југословенском војском; \3) одашиљањем југословенских генералштабних официра у Крчку успостављена је веза са енглеским трупама које оперишу у Грчкој и са грчком војском.

4) Последњих дана Влада Рајха дошла је до необоривих доказа о томе да се југословенска влада у личности генерала Симовића, обратила Енглеској и Америци у циљу добијања помоћи у трупама, оружју и кредитима за претстојећу борбу против Немачке. Југославија је дакле дефинитивно одлучила да заједнички ради са неиријатељима Немачке, да своју војску и своју земљу. стави на расположење Енглеској као територију за операције против Немачке. Писмо данашњег Краља, који се налази у рукама београдске генералске клике, писмо у коме он јавља Енглеској „како он још само очекује дан у који ће се Југославија одлучити против нациста да би могао да предузме најзад своју војску" и како очекује још и одговор британских државника са министром претседником Черчилом на челу, који су ступање на престо младога Краља славили као дефинитивни прилазак Југославије Енглеској — све то само коначно потврђује одлуку Југославије. Втада Рг.јхг није вољна да дуже грпи вршљање ове злочиначке клике у Београду нити да Југославија постане поприштем најамничке британске трупе, континенту потпуно туђе, онако како се то сада дешава у Грчкој. Зато је сада немачким трупама заповедила да и у овом делу Европе васпоставе мир и безбедност свим сретствима врјне силе Рајха." —оФирсрова честитка о рођендану адмирала г. др. Редера Главни стан Фирера. (ДНБ) Фирер и Врховнн командант немачке оружане силе изразио је, приликом 65 рођендана Врховног заповедника немачке војне морнарнце. адмиралу г. др. Редеру личним писмом своје најсрдачније жеље и поред тога наредио је да му се преда његова слика са личннм потписом. Бивши краљ Југославије стигао у Трансјорданију Рим, 25 априла (ДНБ) Бивши краљ Југославије Петар II, како јавља „Месађеро" из Анкаре стигао је у Аман, престоницу Трансјорданије. Он ће се тамо бавити неколпко дана као гост Емнра Абдулаха, који му је у његову част прнредио ручак на коме су учествовале многобројне брнтанске личности. —ОИзвештај г. Мацуоке о путу у Берлин и Рим Токио, 24 априла (ДНБ) Лапанскн мннистар инострамнх послова г. Мацуока поднео је кабинету у једној дужој седници извешта! о своме путу у Берлнн н Рим, као и извештај о потписивању руско-јапанског пакта о неутралности. Затим је г. Мацуока на једној седници тајног државног савета одговорио на разна питања.