Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 22

В Е С Т И

ПОСЛЕДЊЕ „У спешно повдачење" Енглеза из Г рчке према прнказу специјалног извештача агенције „Рајтер"

Женева, 3 ма)а (ДНБ) СпециЈални дописник Агенције „Рајтер", који је напустио Грчку са британским трупама, у једном извештају износи своје доживп>аје о ,,успешном" повлачењу енглеске армије у Грчкој. У овом извештају, који |е датиран са ,,негде у Средоземном Мору", а који се знатно разликује од илузионистичких вести фабрикованих у Лондону, каже се између осталог: „У овом тренутку у стању сам, да изнесем како су британске империјалне трупе одједном повучене из Грчке и у последњем тренутку пребачене на сигурно место. Надљудски напори ратне морнарице, у сарадњи са краљевским ваздухопловним снагама, обезбедили су успешно евакуисање. Трупе, које су превалиле много километара преко брдског терена, у цил»у да стигну у пристаништа где ће се укрцавати, прихватане су од стране ратних и трговачких бродова и транспортних авиона дуж целе источне обале Грчке. Од Халкидика до Пелопонеза бродови су тачно у предвиђено време дошли до обале, како би могли испунити свој задатак. „Укрцао сам се са Једним веКим одредом у једном малом пристаништу Пелопонеза, пошто сам проживео двадесет и четири мучна часа на једној њиви под маслинама. Стално смо били изложени нападима немачких бомбардера и митрал»еској ватри немачких ловачких апарата. Многи од мојих другова били су прошле године код Денкерка. Једне но+ни напустио сам терет-

Њујорк, 3 маја (ДНБ) „Њујорк Тајмс" објављује један интервју, којн је министар Рајха за пропаганду г. др. Гебелс дао бнвшем амбасадору Сједпњених Држава у Бриселу г. Кудахију. Министар г. др. Гебелс рекао је између осталога да он не потцењује значај могућности уласка Сједињеннх Држава у рат, али да се са друге стране Немачка не плаши војничких последица уласка Америке у рат. Улазак Америке у рат значио бн прод>жење рата и изазивање поремећаја у светској привреди, што би се нспољило у повећаном оснромашењу. беди и нереду. Г. др. Гебелс нзразио је своје непоколебљнво поверење у хегемонију Немачке на европском контнненту и подвукао је да је немачко оружје довољно снажно да обезбеди Немачкој водећу улогу на континенту. У свом даљем Јапански цар примио у аудијенцију г. Мацуоку Токио, 3 маја (ДНБ) Министар иностраних послова г. Ма цуока примљен је данас у аудијенцију код цара. Том приликом г. Мацуока је поднео извештај о спољно -политнчкој ситуацији после потписивања пакта о неутралности у Москви. После ове аудијенције одржана Је под претседништвом министра претседника кнеза Коноје заједиичка конференција између кабинета и војних команданата. Тешка министарска криза у Египту Рим, 3 маја (ДНБ) „Месађеро" јавља из Бејрута, да су пет египатских министара, који нису били сагласни са владином политнком, поднели оставку. Оставка ових министара чнни немогућим образовање нове владе на парламентарној основи. Како је већ јављено, краљ Фарук покушава да омогући компромис са партијом Вафд која, као што је познато, као услов евоје сарадн.е захтева расписивање нових избора. Штрајкови у Индији Москва, 3 маја (ДНБ) „Сивил енд милитери гезет" од 20 априла саогпптава на основу једног извештаја агенције Тас из Кабула да су у Кнежевини Индоре радници четнри текстнлне фабрике услед тражења повишења надница стунили у штрајк. Овај штрајк проширио се после три дана на сва индустриска предузећа у Индорн. Према саопштењу индиске штампе и у Нагпуру штрајкује 2.800 радника једне текстилне <Ј>абрике из истих разлога. Одржана је конференција поштанско - телеграфских чиновника нстог департмана, који као и радници траже повећање својих принадлежности. ним аутомобилом Атину и о нашем пугу није се смело ништа објавити. Кад смо се као нека поворка авети приближавали Коринту, постало ми је јасно, да се целокупна британска војска налази у повлачењу. Наишли смо на једну колону британске пешадије дугу преко два километрз, која је, потпуно исцрпена, тежила да што пре стигне до одређеног места. Још неколико теретних аутомобила придружило се нашој поворци и тако смо наставили пут ка Југу, провлачећи се као нека огромна дуга змија. У прво свитање прошли смо кроз једно село, у коме су многи британски аутомобили лежали изврнути на ивици друма, по чему се јасно могло видети, да су били нападнути од стране немачких бомбардера и ловаца. Наставили смо пут ка малом пристаништу у коме је требало да се укрцамо. Три потопљена брода препречила су улаз у пристаниште, а једно складиште муниције налазило се у пламену. Хиљаде енглеских војника лутало је унаоколо. Било им је наређено да се до момента укрцавања крију по оближњим шумама и јарковима. Укрцавање је требало да се изврши у току идуће ноћи. Међутим, читавог тог дана морали смо да издржавамо страховите нападе немачког ваздухопловства, које је вероватно било наслутило у овом пристаништу присуство већег броја непријатељских трупа. Најпре смо приметили Штука апарате, који су прво бацили бомбе на пристаништа, а затим је читав напад био уперен на долину и околину пристаништа. Касније су изнад нас кружили немачки бомбардери, којима нисмо могли да пружимо ни-

нзлагању, г. др. Гебелс је подвукао своје убеђење да ће Енглеска бити поражена пре него што Америци пође за руком да ефикасно интервенише у данашњем рату. Осврћући се на постојеће односе између Немачке н Сједињених Држава, г. др. Гебелс је изјавио да Немачка не сноси никакву кривицу у погледу њих. Немачка од доласка нацноналсоцнјалнста на власт није пр«дузела ниједан непријатељски гест према Сједнњеним Државама. Тврдњу о могућности искрцавања немачких трупа на територији Сједињених Држава г. др. Гебелс је негирао као фантастичну. Немачки генералштаб, међутим, убеђен је да се ниједна армија Сједињених Држава никад не може нскрцати на европском контнненту, јер су пристаништа на атлантској обали у немачким рукама. Накнадне појединости у вези са јучерашњим извештајем Немачке Врховне команде Берлин, 3 маја (ДНБ) Како се у упућеним круговима у вези са јучерашњим извештајем Врховне команде подвлачи, немачке трупе су поново показале да беспоштедно и неуморно гоњење противника мора донети плодове. Знатне снаге британског експедиционог корпуса на самој обали су принуђене на капитулаиију и на тај начин спречено нм бекство преко мора. Број од 5.000 заробљених, о чему је јављено у прекјучерашњем извештају, повећао се, према јучерашњем извештају Врховне команде на 8.200. Међу њима налази се само неколнко стотина Енглеза, док огромну већину заробљеника претстављају Аустралијанци и Новозеланђани. Само у пристаништу Калами и његовој околини немачке трупе принудиле су на капитулацију и заробиле 7.000 војника. У овом тренутку познате су потпуно околности, под којима су Британци покушали да побегну из Грчке. Британске трупе нису напустиле само своје „тешко оружје", него и нелокупну спрему сваког појединог војника. Пушке, пушчана муниција, гасне маске и опасачи разасутн су свугде у непрегледним количинама. Овај хаос напуштених и бачених ствари појединих британских, војника сведочи о томе да је, слично као и код Денкерка, британска експедициона армија у Грчкој успела да спасе само свој голи живот. Поновни напади на Ливерпул Берлин, 3 маЈа (ДНБ) Како ДНБ сазнаје, у току прошле ноћи формације немачких бомбардера поново су напале Ливерпул, важно енглеско пристаниште за увоз намирница. При доброј видл»ивости осмотрени су велики пожаои као и тешка оштећења на нападнутим објектима. какав отпор, Јер нисмо могли да поставимо наше противавионске топове пошто смо се плашили да се на тај начин откријемо. Један тешки бомбардер бацио је велики број бомби, које су падале на свега двадесет метара удаљености од нас, при чему је погинуо велики број наших људи. Бомбардери су се затим спустили још ниже и осули су жестоку и систематску митраљеску ватру на шуму и грмље поред друма. Тешке бомбе фијукале су кроз круне дрвета и стварале огромне јаме око нас. Кад је пала ноћ, добили смо наређење да се у тројним редовима поређамо на друму и да кренемо ка пристаништу. Речено нам је исто тако да и у случају поновног ваздушног напада морамо наставити пут, рањене да понесемо, а оне, који покушају да напусте редове да оставимо њиховој судбини. Укрцавање је било предвиђено тачно на минут. Добивши ова упуства, кренули смо. Нећу никада заборавити ове тренутке. Хиљаде војника ишло је у правцу мора. Они су лако могли постати жртвом немачких авиона, али нам је судбина била милостива. После бескрајно дугог чекања приближиле су се баркасе, које су прихватале одељења наших трупа и превозиле их до транспортних бродова који су чекали ван пристаништа. Заједно са 5.000 војника дошао сам на један ратни брод. И ако је до укрцавања дошло у првим јутарњим часовима, уморни и исцрпени људи одмах су искористили прил*ку, и заспали по угловима лађа. У рано јутро налазили смо се већ на пучини и добили смо неколико крстарица и разарача, који су имали да нас штите од даљих напада. На броду је било много официра и војника рањених. Војни лекари, који веК неколико дана нису имали одмора и са крајњим напрезањем су радили на фронту, читаву ноћ су вршили нове операције. Око подне непријатељски бомбардери извршили су на нас напад обрушавањем. Кад смо приспели у пристаниште, наш брод је поново отпловио да прихвати нове трупе. „Један артилериски мајор, наставља дописник Агенције „Рајтер" даље, који је био необријан и изгледао врло уморан, причао ми је како је са још неколико официра и мањим бројем војника стигао до пристаништа, где се укрцао. Довикнуо сам мојим људима, рекао је мајор, да се морају борити и прокрчити себи пут. Многи међутим нису имали срећу. Најзад смо стигли до пристаништа, пошто смо у путу стално били узнемиравани митраљеском ватром са непријатељских авиона. Неколико мојих људи, који су остали на путу, и једна група одважних Аустралијанаца, која је бранила мост пред нашим положајем, без сумње су пропали. Они нису имали ни најмање изгледа да умакну". Енглеске противречности Рим, 3 маја (ДНБ) „Борнале д Италија" скреће пажњу на противречност, која постоји између података о броју енглеског експедиционог корпуса у Грчкој, а које је дала Енглеска пре и после слома Британаца на Балкану Черчил је у свом последњем говору помињао 60.000 војника, док је енглеска штампа пре почетка балканског конфликта говорила о једној висини енглеских војника, која се кретала између 150.000 и 300.000. Лист је мишљења да је Енглеска нли лагала у самом почетку, како бн заварала своје лаковерне савезнике и повела их у смрт обећањима о великој и неисцрпљивој помоћи, или је пак лагала после слома да би Енглеској предочила што мању штету.

Загреб, 3 маја (ДНБ) Како се са званичне хрватске стране објављује, консолидација прилика у Босни и Херцеговини продужује се са успехом. Пошто су уклоњени из управе, поред ухапшеног ранијег бана др. Михалџића, и сви други чиновници, који су заједнички са Србима и четничким бандама водили режим терора према Хрватима, уведени су у сва важни ја места повереници усташа, како би се што брже извршило чишћење. Последњих дана вршена су обилна хапшења. Међу ухапшенима налази се и бивши шеф загребачке полиције др.

Г. фон Рибентроп примио хрватског посланика Берлин, 3 маја (ДНБ) Министар иностраних послова Рајха г. фон Рибентроп примио је данас поподне првог посланика новостворене хрватске државе, г. др. Брвнка Бензона. Бугарски министри у посети Македонији Софија, 3 маја (ДНБ) Претседник владе др. Филов, министар уиутрашњих послова Габровски и министар железница Горанов посетили су на своме кружном путовању кроз ослобођсну Македонију Скопље, Штип, Велес и друге вароши. Бугарске министре поздравило је становништво са великим одушевљењем и манифестацијама које су бнле нарочито велике у Скопљу, главном граду Македоније. Претседник владе др. Филов казао је у једном говору, да Бугари не треба никада да забораве, да су борбу за ослобођење Македоније водиле армије немачког Рајха и Италије. Њиховим вођама дугује Бугарска дубоку благодарност. Изјаве поглавника хрватске државе г. др. Павелића Берлин, 3 маја (ДНБ) Поглавник хрватске државе др. Анте Павелић дао је дописнику „Берлинер Берзенцајтунга" један интересантан интервју о будућим задацима и програму нове хрватске државе. Основа нашег рада, нагласио је на почетку своје изјаве г. др. Павелић, мора бити конституисање Хрватске као независне државне творевине на рушевинама претходне државе. Пре свега ми морамо. наставио је г. др. Павелић, привести крају формирање хрватске армије. Хрватски војник показао је своју вредност у часу народне револуције, спречивши да Хрватска, услед безумне борбе српске владе против армија сила осовине, не осети и сувише тешке последице. Главни саобраћајни путеви и установе за снабдевање остале су недирнуте, јер хрватске трупе су одбиле да извршују наређења београдске владе. Што се тиче финансиске ситуације Хрватске, г. др. Павелић је подвукао да је она задовољавајућа. Насупрот томе пак, привреда је много трпела услед неразумне привредне политике бивше југословенске државе, а нарочнто пак у последње време због познатих догађаја. Хрватска привреда убудуће ће бити под надзором државе и под њеним вођством. исто као и у земљама осовине. „При организовању привредног живота, рекао је дословно г. др. Павелић, социјални обзири играће одлучујућу улогу. Треба очекивати, да се привредни односи са Немачком даље изграде и продубе." У даљем току своје изјаве шеф хрватске државе је наговестио да ће се јеврејско питање, како са привредног, тако и са расистичког гледишта „радикално решити", а да ће се у Хрватској исто тако „рашчнстнти" и са масонеријом. Г. др Павелић указао је даље на чињеницу, да су политичке партије, које су у ствари претстављале право легло корупције, распуштене и да је на њихово место као једини носилац политичке воље у земљи, ступила организацнја усташа. Даље, влада ће позвати да се врате у земљу десетине хиљада Хрвата, који су услед прогона морали напустити земљу. „Хрватска спољна политика, рекао ,је на крају г. др. Павелић, кретаће се у оквиру политике сила осовине. Мн смо убеђени, да ћемо у оквиру новог европског норетка као народ од пет милиона заузети место, које одговара нашој способности и нашој снази. Никада нећемо заборавнтн, ко нам је донео слободу и на чијој страни нам је место."

Викерт, познат због свога антихрватског држања. Приликом хапшења покушао је извршити самоубиство, али је био благовремено спречен. У Сарајеву, Мостару и осталим важним градовима положили су чиновници заклетву новој држави. Да би упростили управну власт у Босни, одређена је Бања Лука за седиште потпретседника хрватске владе. Као што се објављује, постоји план у хрватским владиним круговима, да се политички центар државе доцније пренесе у Бању Луку, док би Загреб, веран својој досадашњој традицији, остао културно и научно средиште.

Интервју г, др, Гебелса дат дописнику „Њујорк Тајмса"

Бања Лука будући политички центар Хрватске