Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 30

Велика Британија, први пут посде хиљаду година, и сама је постала војиштем, на коме ће пасти коначна одлука овог другог Светског рата

Берлин, 11 маја (ДНБ) Поводом годншњице почетка велике немачке офанзиве на Западу, ДНБ објављује следећи прилог са војничке стручне стране: ..Енглеска је припремила и наметнула Немачкој овај други Светски рат у току једног људског века. Енглеска је овај други рат желела да води по истим методама по којима је водила и Светски рат 1914 18 године. Међутим, Немачка је већ победоносним нсходом војне у Норвешкој онемогућила потпуно затварање Северног Л1ора које је Енглезнма било пошло за руком прошлог Светског рата, а већ доцнијим освајањем целе француске обале Немачка је извојевала базу за борбу против Енглеске какву дотле није имала ни једна копнена снла. Немачка војска, освојивши базе на Атлантском Океану, извојевала је немачкој ратној морнарици прнступ Атлантском Океану н тиме слободу операција на светским морима. Непосредно по слому Француске отпочео је двобој између Немачке и Енглеске који од јула 1940 на овамо даје битно обележје садашњим ратним догађајима. У августу почели су нагло, као маљем да се сручују на Британско Острво напади које је отпочело да преузима немачко војно ваздухопловство на име одмазде за британске нападе на отворене немачке градове. Већ до краја 1940 године извршено је не мање од 130 велнких ваздушннх напада на средишта британске ратне привреде. Једновремено, немачка блокада прнтегла је Енглеску гвозденим кљештама. Немачке подморнице и немачки бомбардери за даљне походе нападају енглеске конвоје чак на обали Западне Афрнке и у исландским водама, а већ у ужој зони блокаде око Енглеске удружују се у акцији против британског довоза подморнице, бомбардери, јуришни чамци и мине. После краткотрајних пролазних успеха који су требали да послуже енглеском престнжу, Британци су у току немачкоталијанских противофанзива претрпели пораз који повлачи за собом најдалекосежније последице за поморски и ваздухопловни стратешки положај Енглеза на Средоземног Мору.

Што је Енглеска изазвала рат на Балкану, може се сматрати само и једино акт ом очајања. У року од само три недеље збрисане су војске енглеских вазала на Југоистоку, док се на британску експедициону војску сручила катастрофа која је за Брнтанце значила нови Денкерк. Ова година ратних догађаја од 10 маја 1940 до 10 маја 1941 претставља годину крупних историјских догађаја. Пре два-

наест месецн, снага и моћ Енглеске још су биле несломљене. Данас пак Велика Британија крвави из безброј рана. Данас је принуђена да води борбу у најужој околини самог Брнтанског Острва. Убрзо после знаменитог 10 маја 1940, сама Велика Британија, — први пут после хиљаду годнна, — и сама је постала војиштем, и то војиштем на коме ће пасти коначна одлука овог другог Светског рата."

Изградња путевп и пруга у новим бугарским областима Софија, 11 маја (ДНБ) Како је изјавио бугарски министар грађевина г. Васиљев, 1 јуна о. г. отпочеће се са изградњом четири нове и важне железничке пруге у новоприсаједињеним бугарским областима. Прва линија везиваће Кулату на грчкој граници са Демир Хисаром у Тракији. Друга линија треба да веже градове Момчиловград и Гимирцину у Тракији. Трећа линија везиваће градове Кичево и Куманово у Македонији. На тај начин успоставиће се директна железничка веза између Софије и Скопља. Најзад четврта линија везиваће Горњу Џумају са Кочанима. За извођење ових радова употребиће се 34.000 људи, који досада нису били обухваћени обавезном службном рада и 15.000 активних чланова Службе рада. Истовремено отпочеће се са изградњом седам друмова у Македонији и Тракији, при чему ће се упослити 3.200 радника.

И Дебица Орлеанска и Наполеои борили су се против истог непријатеља — Енглеске, пишу француски листови

Париз, 11 маја (ДНБ) Данас се у целој Француској слави као народни празник дан Жане Д.Арк (Девице Орлеанске). Нарочито су свечане прославе у оним градовима који су одиграли важнију улогу у историји француске народне јунакиње, дакле у Орлеану, Ремсу, Руану и Паризу. Јутрос рано, претставници париских омладинскнх органнзација положили су венац на споменик Девице Орлеанске у Паризу. Затим су положили венце амбасадор г. де Бринон у име владе у Вишиу и префект г. Мањи у име града Париза. У свнм црквама у земљи служене су свечане мисе за покој душе француске народне јунакиње. У Богородичиној цркви у Паризу служио је мису лично париски кардиналнадбискуп монсињор г. Сиар. Француски листови посвећују члаике о народном празнику у којима сви истичу да се француска народна јунакиња, Девица Орлеанска, борила против Енглеза и да су је Енглези одвели на ломачу у Руану. Листови напомињу да је

Француска у својој историји најчешће ратовала против Енглеске. Лист „Кри ди Пепл" у свом чланку вели да сваки Француз треба да има на уму да су се Девица Орлеанска и Наполеон, француска народна светица и француски народни .јунак, борили против једног истог непријатеља — против Енглеске.

„Пари Соар" каже између осталог: „Цела Француска, сложно и једнодушно данас се сећа Девице Орлеанске која је у часу највећег оча јања успела да почини чудо које се данас по други пут понавља чудо да се Енглези отерају на њихово острво".

„Немачка дипломатско-политичка кореспонденција" о лорду Халифаксу

Извештај италијанске Врховне команде Постигнути су тешки погоци на двема британским крстарицама

Рим, 11 маја (ДНБ) Штаб Врховне команде саопштава: Наше бомбардерске јединице у више махова су напале један непријатељски поморски одред у западном делу Средоземног Мора. Постигнути су тешки поготци на двема крстарицама и оборен је један непријатељски авион. У току напада који су авиони Немачког ваздухопловног одреда вршили на Малту, њиховом ватром запаљен је један хидроавион марке „Сандерленд". „Народ који слуша вољу Израиљеву-Енглеска Милно, 11 маја (ДНБ) Часопис „Ређиме Фашиста" цитира одломак из чланка који је у децембру 1937 године објављен у јеврејском часопису (на енглеском језику) „Зе Нешонел Месеџ". У том чланку, у коме је било речи о односима између Јевреја и англосаксонских народа, налазиле су се следеће веома значајне речи: „Постоји само један народ који у сваком погледу испуњује жеље и вољу израиљског народа. Тај једини народ јесте енглески народ. Енглески народ држи оно што жели да држи Израиљ, а чини оно што Израиљ жели да се учини. Кад избије следећи светски рат, Израиљ мора да узме у своје руке вођство народа који се боре за божју ствар, а против безбожних народа." Овоме је излишан сваки даљи коментар. Хрватски посланик у Риму Рим, 11 маја (ДНБ) Према вестима из Загреба, за првог хрватског посланика у Риму постављен је г. др. Стијепо Перић. Нови посланик рођен је 1896 године у Дубровнику. Од године 1932 до године 1939 био је у емиграцији.

Пронађен је један од наших авиона за који је било јављено да је оборен у току поморско-ваздухопловне битке, о којој је било речи у извештају Итали.јанске врховне команде од петка. У Северној Африци успешно се настављају покрети италијанско-немачких јединица у области Солума. На Јегејском Мору искрцали смо војску на острвима Кер, Серифос, Сирос и Миконос и тиме смо употпунили поседање острва Кикладског Архипелага. У Источној Африци владала је замашна артилериска делатност на отсеку Алагиа; на осталим отсецима није било значајнијих догађаја. Непри.јатељски авиони извршили су напад на аеродром у Катанији. Било је нешто штете и неколико жртава.

Берлин, 11 маја (ДНБ; Поводом турнеје коју је лорд Халифакс, британски амбасадор у Вашингтону ових дана отпочео по разним крајевима Сједињених Држава, „Немачка дипломатска политичка кореспонденција" доноси чланак у коме се вели да је главни циљ овог пропагандног путовања психолошко припремање терена за оно што ће претседник г. Рузвелт кроз који дан имати да каже своме народу, коме ће рећи да треба још већма форсирати помоћ Енглеској којом се Сједињене Државе силом прилика све више примичу ивици рата. У чланку се вели да оваква подела рада између америчких ратобораца и службеног претставника Велике Британије у садашњем рату није нова појава. Пало је у очи да је већ претходник лорда Халифакса, лорд Лотиен, редовно вршио „претходну моралну масажу" америчког народа кадгод је претстојала каква важнија одлука владе у Вашингтону. Без обзира да ли се радило о начелним или материјалним проблемима, за које је ваљало још већма придобити Сједињене Државе редовно је запажено да је лорд Лотиен тражио оно што ће неколико дана доцније претседник Рузвелт прогласнти са најмеродавнијег места. Овај обичај очигледно је настављен и за амбасадоровања лорда Халифакса. За ово кратко време откад је на садашњем положају, каже се у чланку, Халифакс се већ више пута јављао као претходни или уводни говорник Рузвелтов. Примера ради треба потсетити на говор Халифаксов пред амернчким Друштвом ходочасника, коме је говорио о британскнм ратним циљеви.ма. Неколико дана доцније наишао је, као допуна, Рузвелтов говор о „угрожености" америчких држава. У чланку се каже да лорду Халифаксу, бившем вицекраљу Индије, очигледно не смета што му се у току турнеје дешавају стварн које се дешавају обичннм избор-

Унутрашњи проблеми у Сједињеним Државама миого су важнији од нашег учешћа у борбама далеког иностранства, рекао је г. Линдберг

Њујорк, 11 маја (ДНБ) У Минеаполису одржан је огроман збор који је сазвао одбор „Америка пре свега', ("Америка ферст"). На овом збору говорио је и Линдберг који је између осталог рекао: „Судбина демократије у Сједињеним Државама зависи од тога да лн ће народ Сједињених Држава бити кадар да сам реши проблеме своје земље." По речима г. Линдберга, догађаји у Европи и у Азији за Американце су од другостепеног значаја у поређењу са догађајнма у властитој земл»и. „За Сједињене Државе, рекао је у једном ставу свога говора г. Линдберг, врло је важно да се постарају да се малопоседнички сталеж на селу ослободи хипотекарних дугова, да радници дођу до властитих здравих кућица и да млади људи добију могућности да се благовремено жене и заснују своје огњиште. Све то је за нас несравњено важније него да се

негде у далеком иностранству боримо за извесне слободе које већ и код нас на дому стоје на слабим ногама." Нешто даље рекао је .г Линдберг: „У своје време, Сједињене Америчке Државе ступиле су у рат да би свет учиниле зрелим за праву демократију. Али, по завршеном рату догодило се да је судбина света поверена неким професорнма универзитета под чијим су воћством нзбилн најкрвавији ратови н најстрашније револуцнје за које памти историја света. Нигде у свету не постоји онаква демократија, за какву су се Сједињене Државе бориле у Светском рату. Не постоји ни у самим Сједињеним Државама!" Пред крај свога говора, Линдберг је рекао да не уме да каже колико ће у С.једињеним Државама још бити слободе збора и довора. Али, докле год је буде, додао је, он ће се борити да би указао народу на оно што по свом поштеном убеђењу сматра истином.

ним агитаторима и што га често понеко упозорује на права и дужности једног страног амбасадора. Већ једном му је замерено што је на само.м Капитолу посетио неке сенаторе и посланике и препоручивао им закон о помоћи Енглеској. Тада су у Америци прешли преко овог, док је осамдесетих година прошлог столећа британски амбасадор лорд Секвил Вест опозван због мешања у унутрашње парламентарне прилике Сједињених Држава. Данас су се у Сједињеним Државама очигледно променили појмови о улози британског амбасадора као вође неке пете колоне. Прошлп су врвменп кад се о судбини Шпаније одлучивало по министарствима туђих државп, пиш^ шпански листови о питању Гибралтара Мадрид, 11 маја (ДНБ) Сви листови у унутрашњости Шпаиије даиас једновремено објављују чланак о Гибралтару који је написао директор одељења за страну штампу г. Мери дел Вал. Осврћући се на положај Шпаније у свету, г. Мери дел Вал у свом чланку између осталог потсећа на једну знамениту изреку Наполеонову о Гибралтару. Наполеон је рекао: „Гибралтар стварно Енглезима није ни од какве користи, а при том је болан трн у телу Шпаније". Разрађујући мисао изражену у тој Наполеоновој изреци, угледни шпански публициста вели да Енглези за Гибралтар одвајају много трупа и троше много новца, а да тиме не постижу други резултат него што стално изазивају огорчење у шпанском народу. „Гибралтар, каже при крају свог чланка г. Мери дел Вал, живи је доказ за чињеницу да је у прошлим столећима о судбини Шпаније одлучивано по министарствима спољних послова туђих држава. Али та времена сад су за навек прошла". Све сам пун погодак! Берлин, 11 маја (ДНБ) Према досад прикупљеним подацима, ноћашњи напади на Средњу Енглеску били су крунисани изванредним успехом. Између осталог, у Ковентриу потпуно је разорена пуним поготцима једна фабрика ваздухопловних потреба. У Бирмингему немачки бомбардери вршили су при добром виднку нападе обрушавањем на две фабрнке алуминија. Све бомбе постигле су пуне поготке. У Мидлесбороу и Хартлпулу било је силних пожара по лучким постројењима.