Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

Број 31

СИМБОЛИЧНА ПОБЕДА Белгијски листови одлучно сс залажу за сарадњу с Немачком

На дан 11 маја 1940 године немачке трупе заузеле су фор ЕбенЕмел, најјаче утврђење најјаче тврђаве Лијеж. То је била једна епизода велике битке, која је, према речима Адолфа Хитлера, имала „да реши судбину немачке нације за идућих хиљаду година". Та битка је почела у зору 10 маја, кад су трупе Рајха на фронту од 500 километара пошле у сусрет непријатељу, који је замишљао напад преко Белгије и Холаадије. Већ првог дана Немци су прешли Мезу у провинцији Лимбург и Албертов Канал код Мастрихта. Падобранци и ваздушна пешадија извршили су први пут у историји ратова велико искрцавање код Ротердама и Хага. Авијација је бомбардовала 72 аеродрома и уништила у ваздуху и на земљи 400 авиона. На дан 11 маја немачке армије су продрле кроз холандске утврђене позиције Јисел, Гребе и Пеел: бетонске препреке, челична утврђења, зоне наводњавања, ватра многобројне војске нису били у стању да зауставе надирање армиске групе генерала Бок. Идућег дана његове су дивизије успоставиле везу са падобранцима код Ротердама и тиме су обишле тако звану „Тврђаву Холандије", последњу наду одбранбеног холандског плана. У исто време армије генерала Рундштета после преласка Албертовог Канала продиру у Лијеж, а армије генерала Лееб почињу битку на северном делу Мажиновљеве линије. Број уништених непријатељских авиона пење се на хиљаду. На дан 13 маја холандске трупе потпуно су отсечене од белгиских: Британци нису ни покушали да помогну Холандији. У Белгији код Гете су потучене белгиске трупе, британске претходнице и француске блиндиране дивизије. Пробијена је утврђена линија Дил. Даље према југу Немци су прешли Ардене. Код Мезије-а и Шарлвила пешадија је на невероватан начин извршила прелаз Мезе потпомогнута Штукама и бомбардерима. У борбама оборено је још 200 непријатељских авиона. На дан 14 маја пао је Ротердам. Тиме је онемогућена даља одбрана „Тврђаве Холандије" и главнокомандујући холандске војске капитулирао је са 400 хиљада војника. Првог дана у Белгији су Немци прешли Мезу на фронту између Живе-а и Намира. Чувена белгиска одбранбена линија је заузета скоро на целој дужини; судбина Белгије је тиме унапред опредељена. На сектору код Седана немачке трупе су прешле Мезу и продрле кроз фортификациони систем продужене линије Мажино, чиме је створен предуслов за даље победе на француској територији. Дакле, петог дана рата, Француска је била тешко рањена, Белгија смртоносно погођена, Холандија избачена из борбе. Стратегија и такктика, створене на основу искуства из Светскога рата, претворене су у архиву застарелих теорија. Све су „Мажиновљеве линије", Фошеве, Петенове и Гамленове стратегиске и гактичке доктрине порушене новим идејама немачке ратне вештине. У том погледу најинтересантнији догађај је пад фора Ебен-Емел. Џиновски комплекс фортификационих објеката, саграђен ради дуготрајне одбране против многобројне пешадије и артилерије, тај фор је био за неколико минута онеспособљен ескадрилом поручника! Вицига, а затим заузет малим одредом пионира. Ово је симболично: сва памег старих вештака рата, све знање старих начина борбе, сав материјал старих, у Светском рату опробаних борбених средстава — то је фор Ебен-Емел. Нова, никад још непримењена идеја јуриша, нова ником дотада непозната групација нападних снага, нова нигде још неупотребљена борбена средства — то је напад на Ебен-Емел. Новина против рутине, енергија против закржл^алости, предвиђање против превиђања — то је битка

код Ебен-Емела. Много су Ебен-Емела порушили Немци у току садашњег рата. Вера у бетонске фортификационе појасе, линијска тактика и стратегија, несаломљивост одбранбеног ватреног система пешадиско-артилериских дивизија, подређена улога авијације у стратегији и помоћна улога у тактици — све су то Ебен-Емели једне ратне теорије коју је чувала конзервативна Француска и коју је лиферовала целом свету. Нове идеје, нов дух, нова средства немачке оружане снаге створили су сјајне победе, јер у рату, као и у свакој делатности људи, напретком се побеђује оно што је застарело. Та победа код Ебен-Емела симптоматична је не само за разне догађаје протеклих месеци рата — она је и симбол догађаја у социјалном животу садашње Европе. Било је више Ебен-Емела у политичком и економском систему предратне Европе. Економија на златној подлози — то је Ебен-Емел. Мрежа царинских граница — то је Ебен-Емел. Систем „европске равнотеже" — то је Ебен-Емел. Јеврејско-масонски мит француске револуције — то је Ебен-Емел. Корупцинирани, дегенерисани парламентаризам — то је Ебен-Емел. Плутократија вешто декорисана у демократске тоге — то је Ебен-Емел. Те форове руши снага немачке економије и политике. Под ударцима нових идеја Новог Поретка нестају социјални и економски Ебен-Емели, тврђаве реакције и неправде. Е. М.

Брисел, 12 маја (ДНБ) Прва годншњица отпочињања велике офанзиве на Западу, коју је Велнконемачки Рајх био прнну1>ен да предузме стављајући у покрет своју моћну војску како би предухитрио опасност која му је грозила са те стране, даје повода белгиској штампи да се с једне стране осврне на ону кобну политику својих старих властодржаца, и с друге стране да баци поглед у будућност, која како сви листови подвлаче даје читавом народу наде за нешто бол>е и лепше. Националистнчки фламански лист „Фолкен Штат" у свом коментару вели изме!>у осталога да се у Белгији пре 10 маја живело са осећањем „срећних власника". Гигантска борба, коју су плутократске, либералне, јеврејске и масонске силе повеле против младих и снажних држава у Европи, Белгију је интересовала само са једне стране, јер неутралност званичне Белгије била је уствари само једна маска. Због тога је 10 мај морао нужно доћи. ,.И у мећувремену, каже лист даље, на-

шн „драги" савезници појавили су се овде у земљи да руше торњеве наших цркава, да униште наша уметничка дела, да нам однесу и упропасте животне намирнице, да у многим местима систематски пљачкају, а наше сународнике без икаквог процеса стрељају. Исто онако као што су Британци били храбри према беспомоћним и ненаоружаним граћанима, исто тако су се они кукавички држали кад су се нашли лице у лице са војницима оне земље којој су објавили рат". Лист „Вурујт" осврће се на нови европски поредак који изграћује Немачка, па измећу осталога вели: „Сад су отворени слободни путеви који се у историјн једног народа само једанпут указују. Ми морамо поћи овим путем, јер он води ка народној и социјалној слободи." И лист „Алгемин Њус" указује на чињеницу да је пут сарадње са Немачком, у циљу успостављања једног новог европског поретка, једина могућност белгиском народу за његов даљи успех и напредак.

Извештај италијанске Врховне команде

Рим, 12 маја (ДНБ) Штаб италијанске Врховне команде саопштава: У Северној Африци владала је делатност артилериде у области Тобрука. У ноНи од 10 до 11 о. м., непријатељске поморске јединице извршиле су покушај бомбардовања Бенгазиа. Захваљујући нашим обалским батеријама и немачким бомбардерима који су сместа ступили у акцију, непријатељски поморски одред принуђен је да се повуче. На трима непријатељским поморским јединицама постигнути су пуни погоци бомбама тешког калибра.

У Исгочној Африци непријатељ је јаким снагама прешао у напад на отсеку Амба Алагиа, али је на целој линији снажно одбачен. Трећи напад на Суецки Канал Амстердам, 12 маја (ДНБ) Рајтер јавља из Каира да је египатско министарство унутрашњих послова издало саопштење у коме се вели да је ноћас и по трећи пут дошло до напада противничког ваздухопловства на област Суецког Канала. У саопштењу се вели да су том приликом избачене бомбе које су причиниле доста штете.

Сједињене Америчке Државе нису ни војнички ни привредно спремне за рат, каже г. Хувер

Берлин, 12 маја (ДНБ) Бивши претседник Сједињених Америчких Држава Херберт Хувер рекао је у једном говору на радиу упућеном народу Сједињених Америчких Држава да ће се Сједињене Америчке Државе у ономе тренутку наћи у рату када буде ангажована ратна морнарица Сједињених Америчких Држава. Међутим, рекао је Хувер, Сједињене Америчке Државе нису ни војнички ни привредно спремне за рат, а осим тога не влада никакво јединство, изузев општу одлучност за одбрану западне хемисфере. Било би боље, рекао је даље Хувер, када би Сједињене Америчке Државе остале ван рата. У томе случају, Сједињене Америчке Државе биле би у могућности да Енглеску снабдевају свнм могућим ратним материјалом, без обзира на стање свога сопственога наоружања. Даље је Хувер рекао да одбија сваку помисао да одбрана Сједињених Америчких Држава буде зависна од било које друге нације. Рат значи жртву и то не само људских живота већ и сопствене слободе на чије место неизбежно ступа диктатура. После рата депресија и банкрот могу се свакако предвидети, ако Сједињене Америчке Државе уђу у рат. Он не верује да би Енглеска могла предузети какву инвазију на Европски Континент. За инвазију Немачке, Сједињене Америчке Државе независно од британских војних снага требало би да наоружају 5 милиона људи и да располажу са преко 40 милиона тона бродовља. Требало би десет година, па да се изради толико бродовље. Војска Сједињених Америчких Држава не располаже међутим данас ни са 300.000 људи који би били довољно наоружани, а да би се могли мерити са истим бројем немачких трупа. Осим тог Сједињене Амернчке Државе немају баш никакво значајно ваздухопловство којим би се могле ангажовати у једном модерном рату. Истина, оне имају изванредну ратну морнарицу, али ни она није довољно јака за претстојеће задатке за случај ступања Сједињених Америчких Држава у рат. Велика већина народа Сједињених АмеПроглас светог рата Бејрут, 12 маја (ДНБ) Багдадски листови од 10 маја објављују посланицу коју су потписале многе најугледније улеме из свих исламских земаља на свету, а у којој се проглашује џихад (свети рат) против Енглеске. Посланица позива све муслимане да помажу Ирак.

ричких Држава противна је ангажовању војних снага Америчких Сједињених Држава, онде где постоји опасност рата. Тврђење да се Сједињене Америчке Државе већ налазе у рату није тачно. Оне се налазе само у једној рискантној ситуацији, али рат није објављен. До рата ће доћн у оном тренутку, када буде ангажова-

на и ратна морнарица Сједињених Америчких Држава. Било би честитије и одважније, рекао је на крају Хувер, да савезни Конгрес одлучи о питању објављивања рата, уместо да будемо увучени у један необјављени рат.

И

ндија пред револуцијом Тешке оптужбе Махатме Гандиа

Шангај, 12 маја (ДНБ) Министар претседннк Бенгалије, Фазал ул Хаг, један од водећих чланова индиске Муслиманске лиге, позван је од стране лорда Лннлитгова, вицекраља Индије, у Симлу. Вицекраљ жели да са њим претреса о могућности сарадње муслиманске лиге са британском владом, као и о могућности сазива једне конференције разннх политичких група, на којој би се расправљало о њиховом уједињењу. У вези са овим у једном извештају из Калкуте указује се на чињеницу да су непрекидне противбританске демонстрације и штрајкови, које енглеске трупе и енглеска полиција угушују силом, доказ за то колико је данас у Индији непријатељско расположење према Енглеској тешко и озбиљно. Вест о борби ирачког народа против енглеског угњетавања још је више појачала незадовољство у Индији, тако да постоји могућност избијања отворене револуције про тив Енглеске у читавој Индији. Британска влада, каже се даље у цитираном извештају из Калкуте, јасно увиђа опасност. Услед тога вицекраљ Индије покушава да постизавањем споразума са индиском Муслиманском лигом предупреди опасност револуције. То је разлог и циљ позива Фазала у Симлу. Пошто је англофилско држање овог политичара познато, у индиским круговима сматрају као немогуће да овај састанак донесе жељени резултат. Ситуација у Индији остаје као и раније крајње критична. За време свог пута у Симлу Фазал је изјавио претставницима штампе да Је одлука о сазиву Једне

конференције донета у циљу да се на истоЈ претресу могућности о саставу будуће нове индиске владе. Енглеска упропастила Индију Кабул, 12 маја (ДНБ) Индијска штампа објављује веома оштар коментар г. Махатме Гандија поводом последњег говора британског министра за Индију г. Америа. Г. Ганди каже да Амери не само што је прикрио стварни положај у Индији него је шта више изврнуо стварне чињенице. Рекао је да је Енглеска дала Индији мир и благостање. Мора бити, вели Ганди, да је Амери већ заборавио недавне тешке догађаје. За т. зв. „независне покрајинске владе", где их уопште има, г. Ганди вели да су само нека привидна власт. Енглеска управа, каже г. Ганди, упропастила је Индију. Амери, вели г. Ганди, вређа индијску интелигенцију ако вели да индијске странке морају да се сложе. Вређа је, јер традиционална енглеска политика вазда иде за тим да одржава неслогу у Индији. Онога часа када престане британска власт у Индији, вели г. Ганди, престаће и неслога међу странкама. Г. Ганди каже да Амери свесно лаже када вели да Свеиндијски конгрес „тражи све или ништа". А већ Америево тврђење о тобожњем „благостању Индије", каже г. Ганди, управо је смешно.