Opštinske novine

Страна 2

ОПШТИНСКЕ НовИмЕ"

Број 60

верује да може плански да води рат терором против немачког неборачког становништва. Тнме се само још више потврђује оправданост немачких потхвата који се предузимају ради одмазде. Немачке ловачке и противавионске јединице са све већим су успехом одбијале непријатељске нападе на територију Рајха и на окупиране крајеве. Поред тога, прнмерно држање неборачког становништва и свих организација пасивне одбране није дало да се отаџбини причини већа штета у имовини и у крви. Немачка протнвавнонска артилернја оборнла је до краја апрнла 97 непријатељскнх авиона. Број енглеских авнона оборених у ваздушним борбама над Енглеском и над копном нзноси 271. Дал»а 73 енглеска авнона уништена су на самој земљн. Према томе је енглеско војно ваздухопловство само на том војишту за време прва четир н мес еца ове године нзгубнло 441 авнон. Насупрот томе, губитци немачког војног ваздухопловст в а у односу према енглеским губитцима налазили су се знатно испод 50° 'о Увођење у борбу нсмачких авнјатичара у Јужној Италији За немачко поморско и ваздушно ратовање против Енглеске у времену обу\1-аћеном овнм извештајем било је нарочито корисно што је Италија у простору Средоземног Мора стално везивала знат-

• т енглеске номорске и ваздухопловне снаге. С друге стране, ове енглеске смаге загрожавале су у све већој мери италијлнске поморске везе са Либнјом и тиме су отежавале одбранбену борбу коју су водиле тамошње италијанске војне јединице протнв бројно и техннчки знатно надмоћних енглеских снага, дов>гденич из свих делова Империје. Да би се положај на Средоземном Мору олакшао, упућен је почетком јануара у први мах иемачки ваздухопловни одред у Јужну Италију, под командом ваздухопловног генерала Гајслера. У сарадњи с италијанскнм ваздухоплов»жм јелинииама, тај одред дневним и ноћним нападима није давао мира енглеској бази у Малтн, задавао је најтеже губитке енглеским номорским снагама, потопио је знатан број непријатељских бродова и водио је с велнким успехом борбу против енглескнх аеродрома у Егнпту и у Кнренаици. Кратко време после тога одлучно се Вођа Рајха, Врховни Командант оружане силе, да. као што је уговорено са Дучеом, упутн непосредно у Северну Африку и немачке трупе, које ће да се боре раме уз раме са италнјанском оружаном силом. Оз половине фебруара, ове се трупе непрекндним поморскнм транспортнма, уз пратњу нталнјанских поморских снага н уз обезбеђење из ваздуха немачкнм и 1 талијанскнм авнјатичарима, пребацују у Либнју. Заједно са италијанским брзнм једнннцама које се тамо већ налазе, оне у оквнру италијанске војске у Либијн која је под командом генерала Гарнбалдија, опразују Немачки афрички одред над којнм је команда поверена днвнзиском генералу Ромелу који се већ нзванредно био показао у војнн против Француске као командант једне оклопне дивизнје. Одмах по искрцавању, нстурене немачке извиђачке снаге продрле су 22 фебруара до западно од Ел Агеиле и тиме су се локопале пово.ђног полазног положаја за дал»е операције. Остали делови Немачког афричког одреда који су поступно стнззјш н којн су одмах по доласку увођени у акцију, кретали су сместа такође у том правцу. Истур1®ањем заштнтних одреда све до дубоко у пустнњу обезбеђен је јужни бок од нзненађења.

Успешно напредовање у Себерној Африц и

Артилерија Немачког афричког корпуса пред Тобруком („Европа Сервис")

Још пре завршеног сакупл>ања својих снага генерал Ромел прешао је 24 марта У напад. Већ 31 марта оклопне трупе Немачког афрнчког одреда, пробнле су, успешно помагане од ваздушннх једнница немачке н италијанске ваздушне снле, источно од Ел Агејла већ од дужег времена припремане н упорно брањене енглеске положаје. У непрекидном гоњењу непријатеља који се сада бежећи повлачио ка Западу, заузети су 2 апрнла Агедабиа а већ два дана доцније прнстаниште Бенгази, важно као база за снабдевање при дал>им операцијама. Том приликом савезницима пао је у руке богат ратни плен. Непрнјатељ се повлачио корак по корак ка Истоку при многоструким противнападнма немачких и италијанских дивизија које су наднрале нз подручја око Бенгазиа н дуж обале. У међувремену генерал Ромел ставно је у покрет јаке моторизоване снаге свог одреда са циљем да пзврше напад преко пустиње у североисточном правцу. Оне су већ 6 априла, после слома снажног непријатељског отгора, доспеле у Бир Тенгедер, 250 км севсрно од Агедабие. Делови су одатле кренули ка Северу, изазвали још истог дана код Ел Мехили једну јаку непријатељску групу за борбу и тукли је поражавајуће. Противник је том приликом, поред великог броја жртава, имао и преко 2.000 заробљеника, међу којима више генерала, као и велику количину ратног материјала. Остале снаге и даље су напредовале ка североистоку и упркос снажним пешчаним бурама и великим тешкоћама око снабдевања заузеле су 8 анрила, после тешке битке, важно место на обали, Дерну. Том приликом одликовао се генерал-мајор (бригадни генерал) Кнрхајм својом особитом личном пожртвованошћу. Током 9 априла приспели су тамо и делови африканског одреда који су нанредовали дуж обале. После пада Дерне настављен Је даљи прогон непријатељских делова у бекству. Још 10 априла немачке и италијанске трупе стигле су у околину Тобрука, где су нм се супроставиле свеже и јаке енглеске снаге. Овде је погинуо, на челу својнх трупа, генерал-лајтнант фон Прнт-

виц унд Гафрон. прнликом извиђања у предњој лннији. На дан 12 априла завршено је заузимање овога места које је било окружено упориштнма у облнку тврђаве. Брзн одреди после тога почели су да надиру ка Бардији која је заузета 12 априла. Заузели су нстог дана после вишечасовне борбе протнву енглеских оклопних кола пограничну тврђаву Капуцо и прешлн египатску граннцу. Противнапади непријатеља пропали су с тешкнм губицима. Исто тако пропали су п сви покушаји непријатеља, нзвршенн јакнм снагама н уз прнпомоћ тенкова, којн су имали за циљ да разбију прстен којн се све више стезао око Тобрука. За само два месеца Немачкн афрички одред, под особито тешким условима африканског војишта и у тешким борбама

против јаких енглеских снага, прешао де внше од 1 -800 км. Захваљујући храбром, борбеном воћству и надмоћном налету, нсмачким и италијанским јединицама успело је, у тродневној борби да поврате целу Киренаику, сем Тобрука, и тиме да поннште све раније енглеске успехе. Успеху овнх операција допрннеле су у геликој мери немачке и италијанске ваздухопловне снаге н италијанска морнарица. Делове ангажоване у Либнји, помогли су немачко ваздухонловство под заповедништвом генерал-мајора Фрелиха н италнјанске ваздухопловне силе које су се такмичиле са њима, особито при даљим извиђањима н успешним нападима у борби. Ваздухопловне снаге осетно су

погодиле непријатељску комору својим храбрим ваздушннм нападима на колоне,* бродове и пристанншта, као и минирањем Суецког Канала. У овој борби до краја априла, уз минпмалне сопствене губнтке оборено је 72 непријатељска авиона. Тежак задатак прекоморског саобраћаја од Италије до Северне Афрнке брзо је и успешно био савладан. Пратњу бродова узеле су на себе италијанске поморске снаге. Захваљујући њиховом пожртвовању и ваздушној заштити при сваком времену од стране немачких и италијанских ваздухопловних снага, задоцњења у превожењу појединих ешалона било је минимално.

Рат на Балкану

За време ових борби на Средоземном Мору и у Сев. Африци, описаннх у првом делу општег извештаја Врховне команде, положај на Балкану развијао се у правцу који је указивао на евентуалну потребу интервенције немачке оружане силе и у том простору. Стога су почетком марта, уз пристанак бугарске владе, немачке водне јединице под главном командом маршала Листа ушле у Бугарску; једновремено пребачене су тамо и јаке ваздухопловне јединице под командомваздухоплов. генерала барона фон Рихтхофена, док су немачке противавионске трупе предузеле, у заједници с бугарском противавионском одбраном заштиту немачких снага и бугарске територије од напада из ваздуха. Ради заштите румунске и бугарске обале на Црном Мору доведена де немачка поморска артилерида. У другој половини марта изведена ,је концентрацида Листове армије на бугарско-грчкод граници, ла би, ако буде потребно, благовремено ступила у акциду протнв енглеске операционе групе кода де била у току формирања у Северној Грчкод. Покушај Енглеске да се угнезди на Балкану, оснивао се, измеђуосталог, и на нади да ће се моћи придобити Југославнја. Дугогодишњи труд коди је уложила немачка политика ради стварања придатељских односа са Југославијом, додуше де надзад 25 марта довео до приступа југословенске владе Пакту триду сила. Пуч несавесних српских завереника у ноћи од 26 до 27 марта поништио де овај успех немачке политике и наметнуо де моментане војничке мере. Још 27 марта Вођа Рајха издао де наредбу да се сад дедновремено врше припреме за савлађивање Југославиде и за напад против енглеског експедиционог одреда у Грчкој. Тнме су водска и водно ваздухопловство потпуно неочекивано стављени пред нов и огроман задатак. Међутим, и поред велнких теренских тешкоћа и тешкоћа у снабдевању, пошло де за руком да се ове припреме савлададу за толико кратко време да де вођа Рајха могао да утврди почетак напада за 6 април. У зору тога дана отпочели су делови Листове армије да напададу грчки одбранбенн фронт на бугарско.ј граници, а с првим циљем да продру до Солуна и до обале Јегејског Мора. Друга дедна група ове армије дедновремено је кренула из области дужно од Софиде у правцу Скопља да би одвојила Југославију од Грчке и да би надкраћим путем обезбедила везу са италијанскнм снагама у Албанији. Истог јутра јаке борбене снаге ваздухопловног генерала барона

Заробљени енглески војници у Африци

(„Европа Сервнс")

фон Рихтхофена, као и ваздухопловне снаге припремљене у области јужно од Беча под командом генералоберста Лера напале су у неколико пута поновљеним налетима југословенске аеродроме и тврђаву Београд. Многобројни непријатељски авиони оборени су или уништени на земљи, а постројења и зграде од војничке важности непријатељске престонице уништени су. Планинске и пешачке дивизије јужне групе Листове армије, сјајно потпомагане од јуришних бомбардера, пробиле су, у тродневној тешкој борби, утврђења такозване Метаксасове линије, одлично прилагођена планинском терену, подигнута и уклесана у стену у спратовима једно изнад другог. Грчке елитне трупе изванредно јуначки су браниле та утврђења. Долазило је до борби прса у прса какве досад у толикој жестини још нисузабележене ни на комдругом војишту. Оклопне снаге ове групе пробиле су у међувремену српску одбрану западно од Петрича и продрле су одонуд Струмице, па затим, скрећући ту на југ, упутиле се према Солуну, до кога су стигле 9 априла ујутру. Тиме је четвртог дана по почетку напада грчка армија која се борила источно од Вардара, јака 4 и по дивизије, била отсечена од својих позадинских веза; стога је та армија после храброг отпора, свесна свог безнадежног положаја, положила оружје. Северна група армије прокрчила је себи у жестоким борбама пут кроз најнепроходније планинске крајеве у правцу Скопља и Велеса, потукла је до ногу југословенску III армију и, са моторизованим јединицама које су продрле до албанске границе, дошла у везу са италијанском групом армија која је сада надирала у Албанији. Тако је у року од мало дана остварено раздвајање југословенских од грчко-енглеских снага. У међувре.мену је 8 априла трећа група ове армије под командом генералоберста фон Клајста нз крајева северо-западно од Софије кренула у напад на Ниш. И она је брзо пробила непријатељске пограничне положаје и, гонећи противника, упркос многобројних препрека и на много места разорених друмова и неповољног времена већ 9 априла стигла до старе српске престонице. Неколико непријатељских дивизија које су се одупирале даљем надирању те групе пут Београда, растурене су. У концентричној сарадњи са групом Клајст требало је да једна армија која се под командом генералобрста барона фон Вајкса прнкупљала у Корушкој, Штајерској и Западној Мађарској 12 априла продре у северо-западни део Југославије н крене на Београд и Сарајево. Деловн тих снага прешли су у необузданој жељи за нападом већ 6 априла, заједно са пограничним заштнтним одредима, границу на ширини фронта од 250 километара, дочепали се брзим замахом лревоја преко Караванки, посели прелазе преко Муре и Драве који се налазе у близинн границе и, пошто су разбили јаке непријатељске јединнце, заузеле су 9 априла Марнбор. Главнина ове армије кренула је још пре завршене концентрације 10 априла у правцу Загреба. Увече тога дана, једна немачка оклопна дивизија која је са мађарске територије продирала према западу стигла је и поред снега и јаке поледице до загребачкнх улица, којима је сутрадан, уз клицање хрватског и немачког становништва, продефиловала. У свом даљем наднрању преко Карловца, дошла је у везу с десннм крилом једне италијанске армије која је надирала из области источно од Трста.