Opštinske novine

Број 60

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

Страна 3

националне прнпадности. И они су, једнако као и Грци, пуштени својич домовима. % Према досадашњем пребројавању заплењено је: преко 1.500 топова, око 600.0С0 ручног оруђа, на стотине оклонних и других моторних кола и безброј другог ратног оруђа, као и огромне ратне резерве сваке врсте. Припреме, као и извођење самих операција на Валкану стављале су иајвеће захтеве команди и трунама. Оклопне формациЈе бориле су се на таквом једном терену, који се до сада сматрао као непроходан за борбена кола. -Моторизоване трупе, као и СС-трупе прогоииле су противника дан и ноћ кроз најтеже планинске пределе, понајвише на неравннм снежним и залећеним путевима. Иланинске ДИВизиЈе нстакле су се прнликом продора по природи јаких, а месецима >чвршћиваним и од противника огорчено орањених ноложајнма. И овом приликом а у велнкој мери недовољно наоружане пешадиске дивизије за операције у планинским подручјима, постигле су, изложене честим и тешким борбама, досада незапамћена наступања. Ваздухопловство под врховном командом -Маршала Рајха онемогућило је противнику брзим свладавањем његових ваздухопловних трупа и убедљивом надмоћношћу у ваздуху за цело време вој-* ног похода да спречава ток операција из ваздуха. У примерној сарадњи ваздухопловство Је помагало војне снаге непрекидним Слиским и удаљеннм извиђањнма; олакшавајући убацивањем формација борбених авнона за обрушавање продор кроз непријатељске г.тавне отпорне линије, уСрзавајући дневним и ноћним нападима на непријатеља у повлачењу и на његове кезе у позадини, растурање противника. Противавионске трупе пратиле су и помагале оклопне и пешадиске дивизије у н иховом снажном продирању. Нарочито велике успехе извојевале су формације борбених авиона за обрушавање непрестаним операцијама и нападима на непријатељске транспортне бродове у поморској зони око Грчке. Планско повлачење Енглеза било је овим спречено, а енглеска тонажа бродовл>а погођена на најтежи начин. После заузимања целокупне грчке копнене териториЈ'е и ј *егејских острва од стране осовннских снла, Енглезима је као последњи преостатак њихове планске позиције на Балкану преостао још само Крит. Као јака ваздухопловна и флотна база н поморска веза кроз Јегејско Море и као далеко истурена брана према североафричком ратном војишту и као енглески поморскн пут од Малте до Александрије, ово острво било је за дал>е офанзивно и дефанзивно вођење рата од стране непријаЉља у простору Средоземног Мора од великог значаја. Овде се сласао један део у Грчкој тучених енглескиЈ? трупа, са циљем да заједно са већ постојећом енглеском и грчком посадом ово јако утврђење бране до последњег човека, како је то у парламенту истакао енглески министар претседник. Исто значење као за Енглеску, Крит је, али у обрнутом смислу, имао за даље ратне операције Немачке и Италије у источном делу Средоземног Мора. Из овога разлога Вођа Рајха одлучио је да се Крит заузме ваздушним путем. Извођење ове одлуке поверено је Маршалу Рајха Герингу. Тактичке припреме извршила је ваздухопловна флотила IV под командом генералоберста Лера. За овај цил> њему су подређени генерал ваздухопловства Отудент са јаким падобранским и планинским трупама, генерал ваздухопловства Фрајхер фон Рихтхофен са својим појачаним ваздухопловним корпусом и многобројне транспортне групе. Двадесетог маја у .рану зору припремљене снажним бомбардовањем са мале висине и помогнути многобројним ловачким формацијама, тако осигуране падобранске формације и одреди за искрцава-

непроходном терену у Србији („Европа Сервис")

армије који су надрли из околине Солуна у међувремену су на неколико места форсирали прелаз преко доњег тока Алиакмона. Дуж обале оклопне снаге продирале су према Олимпу. У Албанији је италијанско лево крило прешло у напад и заузело 15 априла Корчу. Замашна разоравања друмова и мостова и стање путева који су били расквашени кишом и снегом отежавали су на целом фронту надирање савезничких трупа. Код Костура на средњем току Алиакмона и с обе стране Олимпа

Генералфелдмаршал Лист разговара са војницима једне брдске ДИВИЗИЈе (Фото „Велтбилд"))

Још пре него што се завршила прва недеља ове војне, могло се утврдити да је .уништено више од половине југословенске војске. Хрватске трупе положиле су оружје. Отворен радиограм југословенског ррховног команданта ухваћен 10 априла доказивао је да је он тог часа већ био потпуно изгубио власт над својим трупама. Војно ваздухопловство у великој је мери допринело растурању српске војске брзим ломљењем југословенских ваздухопловних снага, непосредним учешћем у борбн на земљи и сталним нападањем на непријатељске линије за везу и за снабдевање. Иначе је срг.ска војска после првих жестоких удараца показивала само још незнатну отпорну снагу. Убрзо затим окончана је и судбина српске престонице. Са северозапада приближавале су јој се брзе трупе Вајксове армије, а у правцу од Темишвара ишао је корпус састављен од наоружаних СС-трупа и моторизоване пешадије. Оклопне трупе Клајстове групе које су надирале са југа пробиле су се у борби кроз јаке непријатељске снаге и заузеле 12 априла брдо Авалу које је доминирало Београдом. Увече тога дана хауптштурфирер Клингенберг прешао је с малим бројем СС-људи из СС-одреда преко Дунава, чим су мостови били разорени и продро је у Београд. У току нопи предњи делови брзих јединица које су надирале са запада доспели су до ивице града, а ујутру 13 априла генералоберст фон Клајст ушао је на челу својих оклопних трупа у српску престоницу. Једновремено с тим догађајима, једна мађарска армија кренула је између Тисе и Драве на Осек и, пробивши неколико непријатељских пограничних положаја, избила је на Дунав с обе стране Новог Сада. Последњи «статци југословенске војске још способни за борбу повукли су се на такав цачин који је више личио на бекство, у правцу Сарајева и босанско-црногорских планина. Од Карловца, преко доњег тока Саве, као и из простора између Београда и Ниша брзе немачке трупе ишле су у стопу за непријатељем. Тринаестог априла стигле су немачке трупе у Сарајево. Два дана доцније италијанске моторизоване снаге које су са југа и са севера биле кренуле дуж далматинске обале, заузеле су Мостар, Дубровник и Котор. Увече 17 априла, после дводневних преговора у Београду и у Сарајеву, потписана је безусловна капитулација целокупне југословенске оружане силе. Сломом Југославије, постигнутим у војни која није трајала ни пуних 12 дана, за армију чаршала Листа била је створена поуздана основица за даље операције против Грчке. На десном крилу те армије већ 10 априла једна моторизована јединица прешла је преко грчке границе све до Лерина. Енглеске трупе, које су се овде први пут појавиле, одбачене су у вишедневним жестоким борбама од брзих јединица војске и наоружаних СС-трупа иза реке Алиакмон. Четрнаестог априла заузети су Кожани, а југоисточно од тога места освојен је мостобран одонуд те реке. Други делови те

лннија била савладана. У непрекилном прогањању 25 априла освојена је Теба, док је други један моторизовани одред, који се нскрцао на северном врху острва Еубое, преко Халкидика, поново продро на копно. Два дана доцније први немачки одреди ушли су у грчку престонииу. Ујутру прошлог дана успело је немачкпм падобранцима да освоје град и теснац на Коринту и тиме да обезбеде једину копнену везу између северне и јужне Грчке, као и особито важан поморски пут кроз Коринтски Канал. Том нриликом заробљено ј 'е преко 900 Енглеза и 1450 Грка. Исто тако заплењен је велики ратнн материјал. Западно од Пиндских планнна телесна гарда доспела је у неодол.ивом напредовању до Патраског Залива н тнме освојила пролаз преко мореуза. Преко Пелопонеза напале су најзад падобранске трупе а за њима су се моторнзоване труие пробиле без оклевања до пристаништа Аргос н Каламаје и заробиле више хиљада Енглеза и растурених Срба који нису успели да побегну преко мора. Делови Листове армије пробили су се за време ових операција помоћу раније спремљених бродова преко Јегејског Мора н заузели острва Тасос, Самотракију, Лемнос, Митилену и Хнос, као и друга мања острвља. Италијанске снаге освојиле су Јонска Острва и полазећи са Додеканеза исто тако и Кикладска Острва. Овим по упутствима Вође, Врховног Заповедника војне силе главнокомандујућег војске генералфелдмаршала фон Браухича и од стране шефа генералштаба генералоберста Халдера, вођене операције војске извојевана је у заједници са деловима италијанске и бугарске војске у тронедељној борби а уз минималне снаге потпуна победа. Од припремљених јединица сувоземне војске само две трећине стављено је у борбу. У борби против Енглеза било је свега пет јединица од којих три оклопне дивизије од којих је једна још за време операција била задржана и пошто није била по-

Немачке брзе јединице у гоњењу непријатеља („Европа Сервис')

заштитнице које су се жилаво бориле покушавале су да обезбеде повлачење енглеских трупа ка лукама у којима је требало да се укрцају. Уз појачани притисак оба крила фронта нападача, противник је почео да се повлачи 19 априла. Немачке трупе кренуле су у гоњење, идући у стопу за њич. На врху Олимпа, високом скоро 3.000 метара, планински ловци истакли су ратну заставу Рајха. И пред северним делом италиЈансхог фронта у Албанији отпочео је непријатељ да одступа, уз симптоме расула. Око 20.000 Грка, који су покушали да умакну преко планина Пинда, предали су се немачким трупама. На дан 19 априла једна оклопна дивнзија заузела је саобраћајнн чвор Ларису, а друга једиа пробила се у снажном гоњењу преко Трикале до Ламе. Док су брдске и брзе трупе код Волоса тукле веће британске снаге, пробила се телесна гарда „Адолф Хитлер" кроз планине Пинда, борећи се на скоро 1.500 метара високом теснацу Мецовон све до Јањине. Тиме је била отсечена једина отступница грчким сиагама које су се повлачило нз Албаније. На дан 23 априла под часним условима капитулирала је македонска и епирска армија опкољена немачким п италнјанским трупама. У исторнском теснацу Термопила код Молоса и у теснацу којим данас води пут још једном су јаке енглеске заштитнице покушале да воде борбу. Деловн појединих немачких оклопних дивизија, које су се већ налазнле у борби с непрнјатељем, успешно потпомогнути од борбених авиона за обрушавање, напали су и сломили месецнма изграћиване положаје. У присилном маршу брдске трупе пробиле су се кроз стрм н бреговит терен и отвориле пут оклопним снагама. За вратко време на тај начин је и ова последња, по терену особито отпорна непријатељска

требна одмах повучена. Према досад још незавршеном бројању, број заробљених од стране немачких трупа у овим борбама износи: Срба 6.298 официра, 337.864 војника. Британаца 324 официра и 10.900 војника. Грка 8.000 официра и 210.000 војника. Укупно, дакле, преко 14.600 официра и 558.764 војника. У овај број нису урачунати заробљеници немачке или савезничке

Немачки СС-мотоциклист на