Opštinske novine
Страна 2
„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"
Број 65
Растезања ратних комуникација Од нашег сталног бојног сарадника ним по Велику Британију. Не можемо сматрати оправданим ни оптимистичко мишљење да Енглеска не губи у поразима ништа од територије јер ратује у туђим земљама. Истина, енглеска дипломатска вештина удесила је да за енглеску ствар страдају Пол>ска, Норвешка, Холандија, Белгија, Француска, Грчка, Југославија и Египат; истина, Енглези су имали срећу да се битке воде на територији Луксембура, Албаније и Сирије. Али ипак, главна се битка води на територији Острва. Пустош на простору краљевине стопут је већа од оне штете коју проузрокују несистематске најезде енглеских бомбардера на Немачку и бар десет пута од оних потреса које су претрпеле земље окупиране од стране немачке војске. Истина да Немачка после сваке победе над Енглеском добија земљу која је од рата страдала и мора радити на обнови те земље. Али и Енглеска мора непрекидно да обнавља своју. индустрију, своје градове, своје луке које „радира" свака немачка ваздушна офанзива. А тих офанзива великог стила било је већ толико да је енглеска штета свакако већа од оне коју су имале све европске државе — жртве енглеских „гарантних" провокација. Остаје још последње тврђење Енглеза да је њихова војска недирнута, док је немачка морала да ангажује у борбе већи број дивИзија. Истина је и то да је на пољима Фландрије, на брдима Скандинавије и V пустињама Африке било запослено свега 18—20 дивизија Енглеза, док су Немци скоро целу своју војску извели на разна ратишта. Само разлика је у томе што су немачке дивизије окаљене у тој ватри, док су енглеске изгореле. Није ни потребно упоређивати обостране податке о губитцима у борбама; доста је да се само узме у обзир да једна победничка дивизија н е може упоредити своје губитке са губитцима једне дивизије која је у паничном бекству тражила спас. Десет дивизија експедиционог корпуса биле су формално уништене кзо јединице: оне су имале већу штету у људству и материјалу него сто немачких дивизија које су вршиле офанзиву у Фландрији и Артоа. Те исецкане дивизије нису, осим страха, донеле кући ништа, никакво ратно искуство. Треба знати да и пораз може бити добра школа, али никако бекство. А дивизије енглеске армије које нису још макле из касарни немају ратног искуства. Међутим, Рајх је провео целу своју војску кроз школу рата, зато је његова оружана снага искуснија него „нетакнута" енглеска армија. Лондон је сачувао већи део својих дивизија од страхоте битака. Али та штедња није корисна: Нови Зеланд и Аустралија не могу да се помире са десетковањем њихових трупа. Да ли је то корисно — сачувати неко.тико метрополских дивизија и изгубити две доминије као усрдне помагаче у рату? — Свакако није. Зато се може тврдити да енглески систем штедње има два резултата: енглеска војска остаје неискусна и њу одваја од доминионских војски једна пукотина. То нису преимућства у борби против извежбане и монолитне немачке војске. Е. М.
Енглески официозан опгимизам процењује ратну ситуацију отприлике овако: сваки досадашњи немачки успех скопчан је с растезањем немачких комуникационих линија док се британске комуникације између позадине и ратишта скраћују; Енглеска се досад борила у туђим земљама и није територијално изгубила ништа, сем два острва у Каналу, код француске обале; Велика Британија се борила туђим дивизијама а и сада ангажује у. главном урођеничке или избегличке трупе. Према томе није истрошила своју војску. Та су излагања убедљива само за људе који хоће да буду убеђени. Стварност показује обрнуту слику. Немачка комуникација БерлинСар са 600 км дужине претворила се V линију Берлин-Кале 800 км дугу. Међутим, енглеска првобитна комуникација с европским ратиштем — 400 км дуг правац ЛондонЛијеж на белгиској територији замењена је сад саобраћајном везом са последњим упориштем на континенту Гибралтаром, а та веза је дуга 1300 ^м. Пре почетка -немачких покрета на југоистоку трупе Рајха код Граца биле су удаљене од Берлина 700 км. Сад су те трупе на Криту, удаљеном од Берлина 2.200 км. Код Енглеза пораст комуникациске дужине је много већи: њихове дивизије које се бију на египатско-либиском бојишту биле су удаљене од Лондона 3.300 км, док је снабдевање ишло кроз Гибралтарски Мореуз и Сицилиски Канал; сада је тај канал практично неупотребљив за енглеску навигацију, па се зато комуникација повећала на 22.009 км колико износи пут од Лондона до Марса-Матруха око Рта Добре Наде. И да претпоставимо да се Вавелова војска снабдева из Индије, Аустралије и Јужно-афричке Уније, уколико се тиче хране и разних материјала осим муниције, ипак се првобитна комуникација од 3.300 км. повећала на 6 ЗПО км Од Бомбаја до МарсаМатруха, на 11.000 км. од Капштата и на 16.000 км. од Мелбурна. Те цифре најубедљивије доказују да се стратегиски положај Енглеске знатно погоршао у вези с губитком европског ратишта, као и предоминације у Средоземном Мору, у његовом средњем делу највише. Неки опонент може да каже да те цифре не дају тачну слику ради тога што се енглеске комуникације протежу морима, а немачке на суву и да је теже и скупље обављати сувоземни саобраћај него ли поморски. Ни ово није тачно. Превоз једног во.јника или једне тоне робе од Берлина до Атине стаје много мање него превоз од Лондона до Александрије око Африке тим пре што тај немачки железнички пут не треба бранити, док на енглеском поморском путу треба сваки пароброд чувати огромном пратњом ратних бродова. Треба имати у виду да су све раније аеросаобраћајне везе Енглеске с ваневропским ратиштима прекинуте. Трансбалканска траса нестала је, транситалијанске нема одавно, а последња траса Гибралтар—Малта —Александрија, која је одавно била осигурана, сада је веома опасна, услед ступања Француске у рат. Летење поред обале Алжира и Туниса није више могућно. Међутим, немачке ваздушне везе функционишу сасвим исправно, што је од велике важности за војску која се навелико служи транспортном авијацијом. Дакле, Немачка је у својим победничким покретима проширила зону своје борбене делатности. Али то је само извесно растезање, док код њеног непријатеља треба констатовати раштрканост снага, која се повећава после сваког пораза Енглеске. Немачка је ратна зона један блок земаља, где се могу вршити сва могућна прегруписавања армија. А Енглези морају возати трупе „око света" кад се појави потреба за пребацивањем армија са једног ратишта, рецимо Сириског, на друго, рецимо на Острво. Зато не можемо сматрати да се енглески положај није погоршао уг лед пораза у операцијама несрет-
Недељни преглед војних операци ја према приказу генерала г, др, х, к. Глез Хорстеиау# војиог сарадника ДНБ-»а
Берлнн, '17 јуна (ДНБ) Полнтнчар Черчил учинио је рђаву услугу војнику Черчилу.' У свом говору у Доњем дому он је улагао све напоре да умешно дозираним оправдањем протумачи неуспех на Криту, али при том правдању он пада у аргументе који не осветљују најбољим зрацима његову војничку способност расуђивања. Као један од разлога за губитак Крита он наводи чгњеницу да је Енглеска на овом острву које је бранила имала недовољан број противавионских топова, пошто су ти топови потребни за одбрану отаџбине и обезбеђење конвоја. Овим образложењем он признаје да се против њега окренуо
Пред немачким топовским цевима. Крај једног енглеског брода (Фото: Велтбилд) рат на два фронта о коме је говорио у почетку немачке акције чишћења на Балкану, истичући да тај рат на два фронта претставља велику опасност за Немачку. Тај рат се, међутим, бар за енглеско ратно воћство показао као кобан, ј ер, сам подвлачи, нигде не пости> ^ - ^^бедност кад ° ^ ^ 6уде у сигурности. Он је још јасннји у излагању ове тезе када каже: „Генерал Вавел био је приморан да води нзвестан број ратова али је у свакој од тих операција био бројно слабнји." Види се у какав је ћорсокак упао Черчил када сматра за потребно да члановима парламента даје умирујуће изјаве о свом новом повлачењу. Не може се претпоставнти да У време када је био војник није проучио, бар теоретскн, основне законе ратног управљања. А један од тих закона гласи да се у одлучујућем тренутку на одлучујућем месту мора бити јачи од противннка. Својим „нзвињавањем" Черчил, међу1 нм, признаје прво да он сам није у стању да одредн време н место одлуке, а лруго да не располаже довољним снагама за успешно вођење рата на више фронтова, којн је он толико злурадо поздравл»ао. Накнадно замотавање последњих војних неуспеха окреће се против њега. Тиме он доказује недостатак снаге и моћн предвпђања. Тиме се, немачком иницијативом н немачком снагом, кажњавају лажи које, да би биле утехе, треба да смање евентуалне последнце грчког и критског пораза! После пада Крита „Тајмс" је писао: „Енглеска флота у Средоземном Мору неће примити сувише трагично губитак Крита. Немачки борбени авнонн за обрушавање неће је спречити да се Александријом користи као поморском базом или да уопште оперише у источном делу Средоземног Мора. Нова тешкоћа састоји се само у томе што је за енглеску флоту створен један нов опасан мореуз између Крита и Киренаике." Било је довољно кратко време да би се доказала неоправданост оптимизма те добро прорачунате утехе. То кратко време трајало је баш толико колико је било потребно да се разбијени аеродроми Крита оправе и ставе на расположење немачким борбеним ескадрилама, које носе
Успеси француских трупа у Сирији
Виши, 17 јуна (ДНБ) ОФИ јавља из Бејрута: У Јужној Сирији офанзивна делатност француских одреда, о којој је већ јуче јављено, у току данашњег дана дошла је још више до изражаја. Француске снаге оперисале су у области Езра, Кунеитра, као и у Јужном Ливану, на отсеку код Мерч-Ајума, при чему су их потпомагалн бомбардери и извиђачки авиони. У снажном надирању заузети су положаји које је команда означила. У области Кисве противнапад францусвих снага донео је жељене резултате при чему је постигнуто извесно заузимање терена. Ваздухопловство је извршило извиђачке летове ннско летећи изнад непријатељске позадине и изнад пустињске о-
бласти. Британске колоне н оклопни одреди јужно од Дамаска и у области ДеРеа наиаднуте су успешно бомбама. Штрајк текстилних радника у Индији Шангај, 17 јуна (ДНБ) Лзвљају из Делхиа да су енглеске војне властн морале да повуку поруџбине дате текстилним фабрикама у Нагрупу, пошто, и поред сталних настојања енглеских власти, није пошло за руком да се нндиски штрајкачи текстилне фаОоике у Нагрутту прнволе да наставе посао. У о Фабрици штрајкује око 20.000 раднид^^^. ^
свој разорни терет бомби против последње позиције Енглеске у источном делу Средоземног Мора. Напади бомбама немачког ваздухопловства управљени су у првом реду против Александрије и Хаифе. Захваљујући смањеном путу повећава се број налета, а самим тим и напади постају чешћи, а њихова пробојна снага већа, утолико пре што се тиме повећава и број бомби. Болница у Гибралтару сваког дана добија нове пацијенте. Самим тим што су главне базе енглеске флоте у источном басену Средоземног Мора изложене систематско.м разарању, све операције флоте у овом простору падају под контролу немачког ваздухопловства. Поморске јединице које се налазе у покрету у оквиру поморских операција против Сирије стално су изложене опасностима напада из ваздуха и самим тим је њихова ефикасност знатно смањена. И Кипар је већ увучен у круг циљева за напад. Еглеска је свесна опасности од угрожавања „мокрог троугла" Александрија—Хаифа—Кипар и зна да ти напади имају опасне последице. То енглеско сазнање јасно произилази из енглеског напада на Сирију, француску мандатску област. Код Орана и Дакара Енглези су претрпели велике моралне губитке, чак и по цену ситннх тренутних успеха. Њихов углед дошао је у питање. У Сирији је Енглеска покренула отворену борбу против свог бившег савезника не ради тога да би негде узела у своје руке иницијатпву, него зато што је свесна свог очајног положаја и зато да би за одбрану Египта и Суеца створила што већи перифериски терен. Јасно је да је Енглеској, за оправдање овог очајничког корака била потребна одређена пропаганда, заснована на енглеском тврђењу да се у Сирији налазе немачке трупе. Најбољи одговор на ово тврђење претставља напис једног јапанског листа који вели да најбољи доказ за чнњеницу да у Сирији нема немачких трупа јесте то да су Енглези овде извршили напад. Енглези су ипак веровали да ће ово наступање ићи друкше. Они су веровали да ће их као ослободиоце од немачке опасности одушевљено поздравити, а сада морају да увиде да су приморани да се боре. Нема сумње да је овом битком остварено коначно разилажењ е^лзм г еђу Француске и Енглеске а да - „прогонства Енглезе, сада, после њнхово! .' уЈ^ дињеса Континента, погађа анатема ног Европског Континента. Вођа заштитних трупа Хајнрих Химлер пет година шеф немачкг полиције
/
Берлин, 17 јуна (ДНГ . Пре пет година, 17 јуна 1936 годи" ( Вођа Рајха наименовао је г. Хајнрк ј Химлера за шефа немачке полицнје. Ок ' установа је дело националсоцијалистичк револуцнје. У току концентрације снага, . вођ заштнтних одреда, од марта 1933 го- ] дине, најпре је постепено преузнмао у своје руке вођство полиције појединих I земаља, и овај развој је затим пре пет година дошао до своје завршне тачке стварањем службе шефа немачке полиције. Тако су у једном од најважнијих сектора јавнога живота постигнути циљевн јединства Рајха и јединствености државне егзекутнве, и једно још невиђено појачање полицијске органнзације. Вођа заштнтних одреда г. Химлер створио је нову немачку полицнју тихнм, упорннм н енергичним радом. Ова немачка народна полнција је, сасвнм разумљиво, модерна. Служба у полицнји претставља војничку службу. Нова немачка полиција свим исправним људима је пријатељ и помагач, а непрнјатељима народа и државе увек страховито надмоћни противник и праведни извршилац народне воље. Заштнтнн одреди и полииија, уједнњени вољом Вође Рајха, увек су спремни да чувају унутрашњу сигурност Великонемачког Рајха. Данашњи рат умногостручио је задатке који се постављају немачкој полицији . Људи полиције стављени су пред до сада још непознатим задацима и у сваком случају су их свугде решавали. Многи од њих боре се у редовима оружане силе, оружаних одреда СС и СС поли ЦИјске дивизије. Још од почетка националсоцијалистичког покрета Хајнрих Химлер се налази на страни Адолфа Хитлера. Камени темељцн његовог рада познати су. Хајнрих Химлер стоји на челу заштитних одреда националсоцијалистичке немачке радннчке партије и чланове оружаних одреда сс., који се боре у редовима оружане силе васпитао је као војнике.
Главни уредник: Александар Стојковић. Уредници: за п<хттггички део Александар Стојковић; за привреднн део и домаћу хроЈгику Душан Стајић; за спорт и* илустрације Бошко Тодоровић — сви у Београду. Администрација: Кнегиње Олге 21. Бео-. град, телефони 23-300, 26-516.