Ošišani jež

Под уредништвом апотекара и аматерског сликара Бранка Краиновића, и у техничкој изради Драгомира-Шарла Живковића, рукописни лист „Логорски јеж“ покренут је 8. априла 1944. године у Оснабрику. Иако би за данашњег читаоца било занимљиво да зна имена свих лица која се крију иза псеудонима, иницијала и анонимних текстова и илустрадија, даље трагање за њима не чини се неопходним, јер је најцелисходније да се „Логорски јеж“ посматра као производ колективног духа оног знатног дела заробљеника који су испољавали своје борбено антифашистичко опредељење. Треба подсетити да на домаку нацистичке тортуре нису само уредници и сарадници држали „главу у торби“, него и они који су растурали и читали овај хумористички, иронични и сатирични лист. Када се пође од услова у којима је рађен и од оскудних средстава са којима су логораши располагали, „Логорски јеж“ није био толико примитиван колико би се то могло очекивати. На танком картону текстови су исписивани тушем и мастилом, а карикатуре су насликане акварелом; број страна и формат нису увек били исти. Лист је излазио „када је хтео“, у тиражу од два примерка. Сачувано је пет првих бројева, од шест колико их је укупно изашло, а које је уредник Краиновић предао Народној библиотеци Србије 1952. године. * Назив рукописног листа „Логорски јеж“ није био случајан; њиме су покретачи хтели да нагласе да ће њихови политички ставови и поруке бити у континуитету са прилозима предратног, лево оријентисаног „Ошишаног јежа“. „Логорски јеж“ је имао своје сталне рубрике, и то: Политички преглед, Војни преглед, Вести из иностранства, Књижевна страна и др. У њима је отворено и са пуно оптимизма коментарисано савезничко напредовање на свим фронтовима, посебно су истицани успеси народноослободилачке војске у Југославији, предвиђан је скори пораз Немачке и њених савезника. Готово све вести биле су врло вешто стиховане, духовите, са примесама ироније и сатире на рачун непријатеља. У прегледу политичке ситуације у Европи, исписани су стихови са поентом: „У Француској већ избори, а успут се ђубре чисти, гласаће сви само неће Кола, Бора, Цион и Сти.“ У обавештењима о војним догађајима у домовини, налази се песма, чија једна строфа, са прокомунистичком симболиком, гласи: „Вилајету Недић-браће припрема се смицалица. Јадни Милан не зна шта ће, сву ноћ сања дух Ужица.“ Стиховима је углавном испуњена и Књижевна страна. Иако они представљају, пре свега, подражавање нашим познатим песницима, чије су стихове логораши знали напамет, не може им се порећи занимљивост и уметнички квалитет. Таква је Ода чизми, која има прочишћен израз и особен ритам: „Поштуј чизму, њом ћеш скротит' партизана. Али чизма не сме бити лакована. Чизма мора бити груба бити чврста, баш к'о шака у песници са пет прста.“