Ošišani jež

У рукописној збирци Народне библиотеке Србије чува се двадесетак наслова оваквих раритета, и то: „Камила“ (Нови Сад, 1874), „Коб“ (Београд, 1875), „Нада" (Београд, 1875), „Семинарац“ (Београд, 1875), „Ђаволан“ (Крушевац, 1892), „Венаи слоге“ (Београд, 1896-1897), „Клин“ (Пожаревац, 1900), „Сатир“ ((Без м.), 1903), „Кадикејски гласник“ (Кадикеј, 1912), „Ен авант- Напред“ (Бизерта, 1916), „Антена" (Солун, 1916), „Пулс“ (Ашах, 1916), „Рововац“ (Рововска Коса, 1916), „Скерлић“ (Узес (Гард), 1916-1917), „Омладина“ (Корзика, 1917), „Српски орлић“ (Корзика, 1917), „Српски глас“ (Гредиг, 1917-1918), „Клепетуша“ (Без м. и дат.), „Добровољни заробљеник“ (Аверса, 1941), „Добошар“ (Београд, 1941) и „Логорски јеж“ (Оснабрик, 1944). У свим овим публикацијама поред наслова и поднаслова постоје или се истраживањем могу утврдити: место и година излажења (настанка, писања), годиште, свеска, ритам излажења (месец, дан), формат и обим. Материјал од кога су рађене врло је различит: писане су оловком, мастилом и тушем; литографисане су и под индигом умножене; хартија им је штампарска и обична, у табацима и ђачким свескама, па и дебља, картонска; често су илустровани цртежима и карикатурама, црнобелим и у боји. Логорски јеж У Оснабрику, у једном од највећих заробљеничких логора другог светског рата у коме су били смештени заробљени југословенски официри, деловала је јака партијска организација, с циљем да паралише утицај профашистичких елемената. Редови партијаца и књижевника лево оријентисаних нарочито су ојачали маја 1942. године, када су у Оснабрик, као у сабирни логор, стигли заробљеници и из неких других логора. На окупу су се нашли политички и књижевни радници: Никола Милановић, Пера Ивковић, Никола Милићевић, Слободан Ћирић, Миленко Филиповић, Никола Вујановић, Симо Караоглановић, Миле Виторовић, Дејан Лапчевић, Милош-Миша Царевић, Бошко Бабовић, Ото Бихаљи-Мерин, Станислав Винавер, Арпад Лебл и други. Један од својеврсних облика отпора према непријатељској пропаганди (у логоре су стизали профашистички листови; „Коло“, „Ново време“ и ~Обнова“) биле су публикације у рукопису, тајно уређиване и израђиване у логорским баракама и растуране „испод руке“ међу заробљеницима. Све је почело од усмених новина и билтена (Душан-Дуда Тимотијевић и Милан Богдановић) већ од априла и маја 1941. године у пролазним логорима. У оснабричком логору било је више рукописних публикација, у тиражу од једног до највише десет примерака; исписивана су периодична гласила: „7“, „37“, „Весник“, „Кружок“, „Гласник, књижевне групе“, „Фармацеутски гласник“, „Гласник економиста“, „Позоришни алманах“, „Галама“, „Попара“, „Ново бреме“ и „Логорски јеж“ - и књиге: Ми данас, Одабране странице, Наши логорски песници и Стихови Свете Мусулина. У логору Баркенбриге (у Померанији), у који су крајем 1944. године из разних логора, па и из оснабричког, пребачени заробљеници „непожељни за логорске управе“, доминантну улогу имао је „Дванаести час“ (Симо Караоглановић, Ото Бихаљи-Мерин, Дејан ЈЈапчевић, Милан Богдановић, Стеван Јаковљевић, Милан Бартош и др.). Приликом пребацивања из логора Баркенбриге у логоре Алексисдорф и Фалингбостел, „под тешким условима пешачења“, југословенски официри су исписивали „Билтен“. Доцније, када су ослобођени, у англо-америчкој зони у Западној Немачкој, они су наставили израду овакве врсте публикација (билтени, леци), којима су позивали бивше ратне заробљенике да се врате у домовину. Најзначајнији листови у то време, али штампани и у релативно великим тиражима, били су: „Нова Југославија“ (Живан Митровић, Радул Плазинић, Светозар Радојчић, Маријан Филиповнћ, Ни-Iфла Ставридис и др.) и „Глас - ослобођених ратних заробљеника" (Симо Караогланошћ, Миле Виторовић, Пера Ивковић, Војин Гузина и др.). Последња рукописна публикација „Билтен“ (Тихомир-Тића Марковић) „излазила“ је у возу за Осијек, којим су се ратни заробљеници враћали у земљу. .