Ošišani jež
УРБАНИСТИЧМИ ПОТХВАТИ У БЕОГРАДУ
Дознавши из „Гласа“ да је у Београду nao ирви сиаг, Јеж ее, као стари Београђанин, стојећи до прозора своје редакције, замислио врло ду&око, уздахнувши трипут, одпоспо иепустивши гри омања прамена магле. Он се, прво, замислио уопште, a ускоро ватим замислио се посебно над судбином многобројних и репрезентативних рупа и ђубришта што су, као видни знаци бомбардовања окупационог и послеокупационог времена, остала no беогр.адскии скверовима и улицзма. Дубоко замишљен, трљајући руке кришо.ч како му се не би замсрило да се држи зимоморно, Јеж се упутио право у Извршни одбор за град Београд. Заобилазећн опрезно канцеларије које се баое питањима станоаа и огрева, избсгааајући сусрете с малим чивовницама-громовницама, Јеж је опрезно ушао у каицеларију која се брине о калдрми, лепом изгледу и чистоћи улица и тргова. Пошто је три пута враћен у прет- ј собље „да причека", он је, нај- ј зад, добио могућност да постави својих 12 питања и да, као одговор на њих, добије следеће полузванично саопштење: Чл. 1. Да би се стриктно сзт чувао изглед града какав ie био пре годпну дана и какав ie био у тренутку када је пао први овогодишши сиег, бнће наређено да се свз велика и веђа ђубришта по београдским скверовима, угловима и улицама бришу метлама преко читавог дана. свака два сата, да их снег не би покрио и изобличио, Истовремено, грађанству he бити дана упутства да ђубришта отсада слажу у виду пирамида са мањом осиовом, како би ђубришта била што виднија и репрезеитативнија. Чл 2. ‘Примећено ,ie да појелнии грађани, нарочито шофери и кочијаши, предузимају самовласне потхвзте. нспуњавајући поједине рупе на Оеоградским улииама земљом, чак и каменом, То he се отсада најстрожије забранити и кажњавати. Истоврсмено, биће наређено да се рупе на улицама перманентно чисте од снега, Све ће се то прсдузети с циљем да се рупе, које београдски одбор пажљиво чува веК годииу дана, сачувају и сада, и за убудуће, у својој праформи. Чл. 3. Грађанство he ускоро добити инструкције да пронађе све до сада неоткривене рупе, да све рупе региструје и пријави Извршном одбору. После тога одбор he, с прпим пролећним датшма, предузети брижљиво чишћење свих, њихова дна и ивице биће пеприметноцементиране и тако ће бити осигурана њихова гарвобитна форма од сваког даљег квара. Осим тога. око свих значлјних рупа и удубљења биће подигнуте гвоздене огпале о"' inapaivher оби-
ма и облика, а на шипкама ће се, као на вратима соолошких ћслија, ист,аћи табле с подацима о пореклу, старости и значају I дотичне рупе. На већим таблама биће стављено оио позиато заглавље „За време владавине Њ. В. тог и тог отсека би... итд." Заглавља ће састављати по наруџби Милосав Јелић. Чл. 4. Саопштсње he бити достављеио свим редакцијама, да га објаве па видним местим.а, с тим да га „20 октобар" обавезно илуструје, члан по члан, по могућству и реченицу по реченицу, а да га „Јеж“, као најнасртљивији, објави први.
КОНКУРС ИНО-а
Београдски ИНО расписао је 1 конкурс за најбољи оДговор на пит.ан>е: „Како сам ове зиме истестерисао и спрсмио своја дрва?“ Предвића се, да ће у конкурсу учествовати мањи број Београђ.ана, јер за вслики број није уопште успело да се набаве дрва, па је. зато одређено неколико лепих шзгр.ада за одголоре. Мзјвећу награду од пола мегра дрва за Ускрс добија онај оретник који ведодостојно докажо да ie за тестсрисање једног мстра дрва моторо.м платио запста четрдесет динара, како је то прописао ИНО још октобра мссеца (или за сечу дрво руч-ном тестером 80 динара). Другу награду од четврт мегра дрва добиће онај ко.'и ie за и-сту услугу платко само 50 динарл (односно сам-о 90 ди-нарт). Трећа награда износи три цепаиице за онога који са жу.љевимч на длановима докаже да је cpo-.i.a дова сам истестсрисао, исцопао и сппемио. Због малв суме, стављене на расположење за тај циљ у буџету ИНО-а, нису уз-ете у обзир утешие нагрлде за оне који су за тсстеписање мотопом или руком платили уобпча)ену cvmv ол 200 дипар.а по једном простарном мет^ч.
ИЗ ОДЕЉЕЊА ЗА ТРГОВИНУ И СНАБДЕВАЊЕ
К.ЗКО не-ки месари, не знамо ни;ом- кри-вицом, деле својим упи-самим потрошачма само свин>око или твлеће месо, а неки редовно само гозеђе, то ће се за неко-ли-ко недеља обустазити свако изд.аlвање ме-са, да се несметано мрже утводити узрок тој пракои. Убудућв ће мвсари свс(ја различита следовања из-влачити коцком тако да се изић,е у сусрет оправданим тужбама граћанства.
СТРАШАН САН...
Шта вам би, господине >:њиговсђо! Удуби* се у акта, па ми с< присни да народ меже и hmhoi. иике да смењује као одборнике и народне посланике. ___
НОВЕМБАРСКО ЛИШЋЕ
Слобода од рада
На радио станици у Љу6 децеморл 1У45 roдине. Драги Југословени! Пошто ваг ваше новиие трују лажним извештајима о штрајковима у Америци, морам да вам калсем целу истину; Није т.ачно да штрајкује сзмо 20.000 радника него иапротив већ шТрајкује више од 300.000. Шта то значи? То показује да овде влпда слобода од рзда, тј. ко нгће да ради не мора. Тачно је д.а меНу радницима влада велика беда .али шта то опет значи? То показује само да се овде спроводи принцип који ваше новипе толико хвале ко неће да ради не мора нн ла .једе. МеhvniM, како поратне прилике
захтевају убрзан рад то се морало унеколико одустати од тога принципа. Већина радника мобилисана је на рад, те се за сад спроводи само онај други део поменутог принципа. Међутим, шта би било кад би се прихватили раднички захтеви за већом платом? То би била права пропаст за саме раднике. Са већом платом псир.асли би и њихови прохтеви, са већим прохтевима и већом плато.м куповало би се и више робе тако да би ускоро дућани остали празни. Тада радници не би више знали шта би са платом и она би им бнла само на сметњи, јер би им дерала џепове. С друге стрпне послолавци би оствли без новаца и не би више моглп да плаћпју р.пднике и тада би биле шразне и трговине и радиички џопови. Дакле, зар ннје боље да се одбију раднички захтеви, па да новац остане код индустријалаца који уме.ју да r.a употребе у корист радника. Лаку ноН драги Југословени! Ваш ајскреии Мајлен Ајскра.
Циклон у Београду
После неколико лепих месеци, у Београду је почео да дува јаки циклон, који носн пред собом све и савршено чисти. Ових дала циклол ,је почео из Градске комиснје за утврНивање ратне добнти и р.асчистно многе ствари, које су сметале Београђанима. Скоро највећи ударац циклона наишао је на фамилију Владимира Перише, власник.а „Циклон" А. Д. и издувао из његове касе 4.600.000 ди.иара ратне добити. Јављају и из осталих рејона да је и тамо пиклон захватио многа предузећа и приватна лица, која еу за време окупациј.е стојала у заветри_ни и на миру пребрпјавала сво,ie високе добити. Ол циклона, који још увек траје. немогуће се ie склоиити ијелном р.атном добитнпку и кад тад he га захвагити јер му више ништа не сто]н на путу.
ПИЈАЧНИ ИЗВЕШТАЈ
Ћурне. Прмв +урка je онв домвкицв која пла*в +урку скупл.е од 85 дин-ара кило, јер толико кошта у центру Београдл. Бурек код »НА-МЕ« је заиста врло добро дошао: ако сити ста«нетв у ред, огладни+.ете док дођете до бурвкл. Кукуруз ни]е на време обра« на јепном Градековом имању. Karta на црно; берзи ста;е 1000 до 2000 динара, али у кафеном талогу једна врачара је прочнтала да +е сви шпекуланти дерикоже до+и због тога у затвоо. Овог путв изузетно треба поверо*ати врачари. Свињски каре, к»ко тврде бооградгки мокдечи и мочдонке, надмлгцчје чак и каре кечева на покеру. ПОКЛОН НОВИНАРА ГЛУМЦИМА, КЊИЖЕВНИЦИМА И СЛИКАРИМА
На седници управб Навимараког удружења Србије одлуче-но је да новинари уступе своје карте за снаб;дева<њв Р-2 књижевницима, сликзрима и глумцима, пошто ув>иђају да је њихов посао ништари,ја према ономе што ce flaiHac изискује од људи ових профеои|;а. Своје карте новинари he првенствено уступити оним књижевницима који нису никад ништа написали у свом веку, а сматра се да he, боже здравља, nnaiK нешто написати, глумцима, који се ђедаlнпут у два месеца појаве на позорници и сликарима који су у младости неку слику направили, па се после нешто наљутили и престали да раде.
РЕВИЗОРИМА
CnpsfceMo пажњу ревизорнма, који још нису поручили Иалендар, да то одмах учина послатим наруџбеницама, јзр се накнадне поруџбинс nefce примати.
НЕСПОРАЗУМ
1900 четника у Итал н ј и у Х апшено је због крађе в фалсификовањ а.
Шта се чудиш, знаш четнике. Ма не чудмм се ја њнховим делима, иего ее чудим штр су ухапшени.
6 ДЕЦЕМБАР 1945 т
ЈЕ VK
5