Ošišani jež

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

С OPYRIGHT BY "JEŽ"

ПРИВРЕДНЕ . . .

Ркподепа Уирине робе на вр-' io брз и спретан начин извршено |« на једном шлепу, којим је та роба била из Београда и Нови Сад. 'Ненад Малеташки. ј повереник Државног предузећа и кожу и текстил у Новом Саду, 1

одлучио iie да снабде текстилом себе самога и дворицу службеиика шлепа, па су поделили међу собом братски цео техстил. Зај тим су морали делити по истом принципу и казну, на коју су осу-1 ђени.

Рaзговор душебрижника у рају

Иародни суд у Сарајеву осудио је на смрт католичке свештенике због рада у усташким и крижарским оргшшзацијама Шафхаузер: —Не чини пи взм te вепечасни, да ]е взв j I*ше вепики број пастве за нас двзјнцу душебрч;:о;ика. Шкондрнћ: Mopatie овамо да дође још пастира.

Свашта из Градишта у Славонији

Огранак „Сељачкв слоге" из Градишта (Срез Жупања у Славонцји) извао ie, како јавља осјечки „Глас Славоније", крајем децембра прошле године културнопросветну приредбу с оваквим програмом: Другарица Агница Бабић рецитирала |е ..Песму мртвих пролетера" од Бранка Ћопића. После те врло успеле рецитације извели су Јакоб Каралић, Марко МандиК и Ана БабиК (уз остале) комедиiy „Чвор" од Пециле Петрови Ка. Приређивачи забаве направили су, тако, такав чвор, да га не могу оправдати ни сами пролетери.

Проучивши закон о аграрно| реформи, д-р Вилмош Дајч, адвокат из Сенте, прогласио се за земљррадника и на|јозбиљниlв изјавио да му ie адвокатура споредно занимање. Познати индустријалац Зилим Конен одмах »е потукао Дајчев рекорд, из;авившК да ra је мати шикала на плугу, уместо на колицима.

У сво|ству пародног одборника сувласник моторног млина код Сенте, Андраш Ленђел захтевао|је од народа да извршује своје обавезе, али сам ни|е ни најмање водио рачуна о властитим обавезама према држави: „Заборавио ie" да припави вишак од близу 35.000 кила пшенице. На суђењу се бранио да му ie положај народног одборника одузимао мноro воемена те ниче имао кад да се бави „таквим ситницама" Koie cv ипак испале довољно крупне зз казну од годину дана лишењз слободе са принудним радом. . . . ВЕСТИ

Хиљаду и no динара за пар ђонова наплатио је загребачки обуКар Јосип Тушан, а на суЈтвњу се правдао да је муштерији хтео „у-чинити услугу". Сам је признао да је на тој „услузи" зарадио равно хиљаду и сто динара. Из-

гледа да су погмови ~црноберзнiia-нство 1 и „услуга" потпуно идентични бар за људе Тушанова кова и стога ie он сам себи потковао ђонове за читавих пет година.

Забрањен је лов на високу дивљач

Ввљда hsc сада меК« пизмвтм!

12 ЈАНУАР 1946

Ј E VK